O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
NEPOTROŠENA ISTORIJA
16. April 2018. godine
Danas
Klaudio Magris Balkan, kaže poznata Čerčilova rečenica, stvara više istorije nego što može da potroši. Ova istorija izbačena iz kruga proizvodnje-potrošnje, kao delovi što ispadnu s montažnih traka koje transportuju robu, na kraju se prelije poput nabujale reke, rušeći i potapajući bedeme i granice, predmete i ruine što blokiraju prolaz. Nerazrešena istorija često je sazrevanje i uskoro i izbijanje rata. Balkan je žarište ratova, čak i onih skorašnjih, nikada u potpunosti okončanih. Kao mnoga imena geopolitičkih stvarnosti - prema Meternihu, Italija je takođe bila tek geografski izraz - i „Balkan“ je reč za koju ne znamo, a katkad i ne želimo da znamo na koju to tačno stvarnost upućuje. Hrvatska, na primer, strogo gledano, ne bi možda geografski bila njegov deo, ali Panonija velikog hrvatskog pisca Krleže je moćan poetski univerzum kojim prolaze gomile sveta s jugoistoka Evrope. Nepotrošena istorija, odnosno ona koja nije smeštena u stabilan i uređen političko-društveni sistem i njegove institucije, jeste promenljivo i burno proticanje pojedinačnih i kolektivnih sudbina, postojanje prepuštenih nesigurnosti i slučaju, života poput listova u oluji. Možda je i zbog toga Balkan stvorio i nastavlja da stvara izuzetno živu književnost, kišu remek-dela u različitim zemljama i na različitim jezicima - iako ne uvek tako različitim koliko se tvrdi; moj Dunav, koji je pre trideset godina preveden na srpsko-hrvatski, danas ima jedan prevod na hrvatski i jedan na srpski, a oba izvrsna. Iz haosa često nastaje propala politika i vrsna književnost - na Balkanu su to, da damo tek poneki primer, Crnjanski, Andrić, Kiš, Krleža, kao i drugi koji bi imali jednako pravo da budu pomenuti. Da li su književnost i uopšte umetnost predodređene da se dobro razvijaju kada se stvari ne odvijaju dobro? Jedan od tih izuzetno značajnih stvaralaca jeste Ismail Kadare. Njegova Albanija je - jezički, kulturno i istorijski - naročito različita čak i unutar balkanskog kaleidoskopa. Albanski je ilirski jezik koji nema nikakve veze sa slovenskim jezicima, što utiču, i to samo delom, na jedan od njegova dva velika dijalekta. Ova zemlja vekovima je bila pod Otomanskim carstvom a islamizacija ju je, kako i sam Kadare ističe, postavila, u imaginarijumu Zapada, u katkad negativnu suprotnost slovenskom svetu, hrišćansko-pravoslavnom. Kao mnogi pisci tih zemalja, Kadare, koji je rođen u islamskoj porodici, ali kojem je, uz poštovanje, tuđa bilo koja određena religija, duboko oseća draž otomanskog prisustva i njegove kulture, njegove često surove ali politički promišljene moći, njegovog osećaja ispraznosti i neizbežnosti svega, njegovog žara i njegove bezvoljne iscrpljenosti. Kadare zna da duguje, pre svega, konfliktnom slovensko-otomanskom svetu „prvobitnu opštu sliku, velike priče, svet epike, nesreće“ balkanske književnosti, kao što je i sam izjavio, a da nije mogao reći je li to sreća ili nesreća. Ratovi i ropstvo nisu samo u davna vremena pogađali Albaniju. Nacizam i fašizam naložili su i položili, na našu nesreću, albansku krunu na glavu Vitorija Emanuela III. O tom događaju Kadare je napisao sjajan roman, General mrtve vojske (1963), o maglovitom traganju za telima italijanskih vojnika, priče o utvarama, ali još više o ljudima, jučerašnjim i današnjim. Poetska snaga Kadareova leži u njegovom crno-belom načinu pisanja, više nego u onom maštovitom orijentalnom, u njegovoj hladnokrvnosti koja još više ističe tragični ljudski i istorijski događaj i tragične boje rata. Kadare je napustio Albaniju 1990, kada je diktatura bila na umoru ili gotovo mrtva i kada je, govori se, razočaranje u demokratiju rođenu iz pepela tog totalitarizma za njega bilo, kako se čini, ništa slabije od užasa prema totalitarizmu, čas hrabro iskazanog čas nužno stišanog. Čini se da je taj totalitarizam, u XX veku, užasan ali plodan izvor vrsne književnosti. U sjajnoj Kadareovoj Palati snova (1980) totalitarizam pokušava da zaposedne čak i podsvest, maštanja, košmare njegovih robova, od kojih je svako pretvoren u doušnika. Iskustvo diktature mora da je u Kadarea urezalo osećanje života i kao nužne dvosmislenosti i izdaje. Možda zbog toga Kadare odbacuje alternativu, u ulozi pisca, između disidentstva i ne-disidentstva, koja mu se verovatno čini uzvišeno apstraktnom i prividnom. Za razliku od mnogih plemenitih i hrabrih disidenata, čini se da je Kadare živeo totalitarizam i iznutra, kao smrtnu bolest (krivotvorenje, laž, represija) koja na neki način prlja i onoga ko ispašta u tom svetu. Groteskno, igranje s neistinom, ključni element njegovih priča, jesu svačija istina, tirana kao i žrtava i samih pisaca. Zlo, u Oku tiranina (1991) zaslepljuje i žrtve. Onaj ko piše, majstorski, o podeljenim ličnostima, ne može i u sebi da ne uoči dvojakost. Na kraju krajeva, svaki pisac je i špijun, ne režima već života. Svet koji prikazuje Kadare upoređivan je sa svetom Orvelove 1984. Analogija je očigledna, ali s jednom razlikom: taj svet ostaje na neki način izvan Orvela, on nije deo njega, iako duboko oseća njegovo užasno prisustvo, dok Kadare kao da je pomalo zaista živeo pod budnim okom Velikog Brata. Prevod sa italijanskog: Nataša Gavrilović Autor je poznati italijanski pisac, redovni kolumnista Corriere della Sera, autor slavnog romana „Dunav“ i romana „Obustavljen postupak“, koji su na srpskom jeziku objavljeni u izdanju Arhipelaga. © za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs

Antrfile:

Autor: KLAUDIO MAGRIS
Arhiva vesti