|
|
|
ZA HEKTAR ZEMLJE U PROSEKU 6.000 EVRA 20. Maj 2018. godine
PolitikaCene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji najveće suu ovom delu Evrope
Ivana Albunović
Ako se izuzmu pojedini regioni u Mađarskoj, koji se naslanjaju na Dunav, cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji najveće su u ovom delu Evrope, ali i dalje daleko niže nego u većini zapadnoevropskih država.
Ovo se posebno odnosi na kvalitetne vojvođanske oranice čije cene vrtoglavo rastu - u poslednjih pet godina su udvostručene pa je već sada hektar skuplji nego u svim državama u okruženju. I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno je konstatovao da je zemljište kod nas skuplje nego u susednim državama. Kako je rekao za list „Gazdinstvo”, nigde u regionu cene nisu tako visoke kao u Srbiji.
- U Mađarskoj i Rumuniji daleko su niže nego u Vojvodini. Možda je u Rumuniji zemljište lošijeg kvaliteta, ali u Mađarskoj svakako nije - izjavio je Nedimović.
Ipak, jasno je da zemlja nije jednako cenjena u svim delovima Srbije, postoje delovi u kojima je obrasla u korov pa je vlasnici daju praktično u bescenje. Podaci Republičkog geodetskog zavoda Srbije (RGZ) pokazuju da se cene oranica znatno razlikuju po regionima. Prema računici izvedenoj na osnovu 12.600 kupoprodajnih ugovora, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji prošle godine dostigla je 6.000 evra. Ako se prosek uporedi s nedavno objavljenom evropskom statistikom, to je više nego u svim državama u regionu, gde ne prelazi 5.000 evra.
Kako se i očekivalo, hektar je bio najskuplji u Vojvodini, tačnije u južnobačkom regionu, gde je njegova srednja cena dostigla iznos od 10.300 evra.
Rekord je zabeležen u okolini Rumenke gde je prodavac za parcelu od 57 ari uspeo da dobije 30.000 evra, što je vrednost hektara za zemljište u blizini Novog Sada popelo na neverovatne 52.000 evra.
U Srbiji je prošle godine bilo još nekoliko sličnih transakcija, i to uglavnom u Vojvodini (Veternik, Čenej, okolina Kule). Izuzetak na listi od pet lokaliteta gde je hektar vredeo više od 40.000 evra jeste slučaj iz okoline Preševa - prodat jeza 40.350 evra.
Nedeljko Malinović, stručnjak za trgovinu zemljištem, ističe da su tako enormno visoke cene sumnjive.
- Nema računice da neko toliko plati zemlju. Takve transakcije se ne mogu uzimati kao parametar jer će te par cele verovatno biti preimenovane u građevinsko zemljište - kaže naš sagovornik. Potvrđuje da su poslednjih godina oranice poskupele sto odsto, a najvećiuticaj na takvo stanje na tržidpu imao je rastcena poljoprivrednih proizvoda, zbog čega su mnogi počeli da se bave poljoprivredoM.
- Zbog rasta tražnje, to je automatski podiglo cene zakupa zemljišta. Takvoj situaciji kumovali su i tajkuni koji su u Vojvodini pokupovali stotine hiljada hektara zemlje. Ali u mnogim delovima Srbije ne možete naći veće parcele, nema ih u prodaji. Ozbiljni proizvođači traže komplekse od 50 hektara pa naviše, što je praktično nemoguće kupiti, osim u nekim delovima Vojvodine. U Šumadiji takvih parcela nema - objašnjava Malinović. Primećuje, dodaje, da je u poslednje vreme cena oranica ipak u blagom padu zbog prošlogodišnje suše, što će se, kako prognozira, nastaviti ako i ova godina ne bude rodna.
Analitičari, međutim, očekuju da će cene još ići gore kako se budemo približavali EU. Ali ne znatno mnogo, kako se do sada spekulisalo jer su u pojedinim regijama već dostigle svoj maksimum. Čak su i najskuplje parcele u Bačkoj i dalje neuporedivojeftinije od oranica sličnog kvaliteta u pojedinim evropskim država.
Kako je nedavno objavila Evropska agencija za statistiku (Evrostat), cene obradive zemlje unutar unije takođe variraju, ali je Holandija i dalje neprikosnovena. U ovoj razvijenoj agrarnoj državi hektar u proseku kocgga 63.000 evra. Ali ako se posmatraju dostupni podaci za evropske regije, rekorder je italijanska Ligurija, koja se graniči s Francuskom, gde je hektar u proseku oko 108.000 evra. Ova mala regija inače je poznata po proizvodnji cveća.
Nasuprot ovim vrtoglavo velikim brojevima, našla se susedna Rumunija, gde je obradivo zemljište u 2016. bilo ubedljivo najjeftinije u EU - hektar je u proseku koštao svega 1.958 evra. Loše se kotirala i jugozapadna Bugarska s prosekom koji je jedva prešao hiljadu evra po hektaru. U Mađarskoj je hektar koštao oko 5.000 evra, a u Hrvatskoj daleko ispod tog iznosa. U izveštaju se navodi da cena zemlje zavisi od niza faktora: klimatskih uslova, blizine putne mreže, ponude i tražnje, ali i od nivoa liberalizacije propisa, odnosno na koji način su države rešile pitanje prodaje zemlje strancima.
- Najsnažniji rast cena obradivog zemljišta od 2011. do 2016. godine zabeležen je Češkoj (trostruko povećanje), dok su u Litvaniji, Estoniji i Mađarskoj cene oranica udvostručene - ocenjuje se u izveštaju Evrostata, uz konstataciju da su cene porasle i u drugim članicama, mada po znatno nižim stopama.
Stručnjaci smatraju da za Srbiju nije preporučljivo da se cena zemlje formira isključivo na tržišnom principu, već da se projektuju potencijalni budući prinosi i taj pokazatelj bude deo očekivanog povećanja cene.
Antrfile:
U rukama stranaca 90.000 hektara
Liberalizacija tržišta otvara vrata i za rast špekulativne tražnje, što dovodi do gomilanja oranica koje će kasnije biti preprodate.
Posle pritisaka na Srbiju da liberalizuje tržište nepokretnosti, strani državljani od prošle godine imaju mogućnost da kupe dva hektara zemljišta, pod uslovom da su ovde nastanjeni deset godina.
Procenjuje se da je u rukama stranaca već oko 90.000 hektara kupljenih preko firmi koje su ranije registrovali u Srbiji. Većinom je reč o kompanijama iz evropskih zemalja, iz Mađarske, Hrvatske, Rusije, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Odranije je poznato i da liberalizacija tržišta otvara vrata i za rast špekulativne tražnje. To se delimično već i dogodilo tako što je oko 100.000 hektara obradivog zemljišta završilo u rukama domaćih i stranih tajkuna. Do njih su došli nerealno povoljno kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata koji su prethodno dovedeni do propasti.
Strunjaci Instituta ekonomskih nauka nedavno su upozorili da su „špekulativne tražnje u toku, a naznaka ovog procesa je gomilanje zemljišta od strane pojedinih privrednika”.
Isto je već viđeno u gotovo svim državama centralne i istočne Evrope (CIE) pre i nakon pristupanja Evropskoj uniji. Pojedinci su bili svesni ogromnih razlika u ceni obradive površine u tadašnjoj EU -15 i zemljama centralnog i istočnog bloka. Dok je, recimo, 2006. u državama CIE hektar vredeo od 1.900 do 2.300 evra, prosek u tadašnjoj EU bio je čak 12.000 evra. Nakon toga cene u tim državama su počele drastično da rastu, ali krajnji cilj gomilanja oranica nije bio bavljenje poljoprivredom, već njihova buduća preprodaja strancima.
Rumunija je najviše stradala u borbi moćnih kompanija za preuzimanje teritorije jer je naglo i bez barijera otvorila tržište. Procenjuje se da je u ovoj zemlji oko 800.000 hektara prodato praktično u bescenje. I. A.
Autor: IVANA ALBUNOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
