O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Agasi: Zastrašujuće je što Novak može još da napreduje
18. Jul 2018. godine
Andre Agasi nije mogao da ne prokomentariše pobedu Novaka Đokovića na Vimbldonu i bio je veoma srećan zbog svog bivšeg pulena.
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
GLAVA VAŽNIJA OD OCENA
6. Maj 2018. godine
Politika
TEMA NEDELJE: MATURSKA GROZNICA Od ove godine novi način bodovanja: veći značaj znanju pokazanom na srpskom, matematici i kombinovanom testu. Oko 600 srednjih škola očekuje 71.661 đaka Manje od mesec i po ostalo je do završnog ispita za koji se u ovom trenutku sprema 71.661 osmak u Srbiji. Rezultati na ovom obaveznom testu znanja uveliko će uticati na život malih maturanata jer će od njih zavisti ne samo izbor srednje škole već i budućeg zanimanja. To pogotovo važi za one koji ne odu na studije. Sadašnji osmaci 18, Š, i 20. juna' polažu završne ispite iz maternjeg jezika, matematike i kombinovanog testa, ali će proveru sposobnosti već 1. juna imati đaci koji žele da upišu neku od umetničkih škola ili specijalizovanih gimnazija i odeljenja. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvo>ja objavilo je da 594 srednje škole u Srbiji raspolažu sa 75.790 slobodnih mesta, dakle nešto više nego što broji sadašnja generacija malih maturanata. Spisak svih škola, s ponudom obrazovnih profila i brojem predviđenih mesta, đaci i roditelji moći će da pogledaju na sajtu ministarstva, najavljuje za naš list Aleksandar Pajić, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i predsednik Komisije za upis u srednje škole. Osim na sajtu mpn.gov.rs, taj spisak će se naći i u prodaji u štampanom izdanju „Prosvetnog pregleda”, naglašava pomoćnik ministra. Aleksandar Pajić podseća da je od ove godine na snazi novi način bodovanja za upis u srednje škole, koji od đaka traži da pokažu više znanja na završnom ispitu, odnosno šta im je od gradiva iz osmoletke ostalo u glavi, dok će manje biti vrednovan uspeh ostvaren u osnovnoj školi. Umesto 70 bodova koje je donosio rezultat iz prethodnog školovanja, đacima će biti računato najviše 60 poena, dok će na završnom ispitu sada maksimalno moći da osvoje 40, umesto ranijih 30 bodova. Ispiti iz maternjeg jezika i matematike maksimalno će nositi po 13 bodova, a kombinovani test 14. Do sada su đaci na sva tri navedena testa osvajali najviše po 10 poena. Kombinovani test će i dalje biti sastavljen od pitanja iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije, što pokazuje da će se od učenika najviše tražiti sveukupno znanje stečeno u toku osnovne škole. Na novim testovima biće više pitanja otvorenog tipa, što znači da đaci moraju sami da napišu odgovor, umesto da zaokruže jednu od ponuđenih opcija naglašava Pajić. Mala matura, koja je podrazumevala test iz maternjeg jezika i matematike, uvedena je školske 2010/2011. godine i sva pitanja na njoj bila su iz ranije pripremljene zbirke zadataka. Ta praksa ukinuta je 2013. godine, kada je prvi put sproveden završni ispit u današnjem obliku, koji je pored matematike i srpskog uveo i kombinovani test. TJaci koji se odluče za srednje škole za koje je određena posebna ulaznica prijemni ispit, imaće i dodatne poene. Detaljnija obaveštenja mali maturanti mogu dobiti u školama koje organizuju ove ispite, poput gimnazija s informatičkim odeljenjima, Matematičke i Filološke gimnazije u Beogradu, muzičkih, baletskih i umetničkih škola... Učenici koji vanredno konkurišu za ove škole i imaju više od 17 godina prijavljuju se za prijemni samo 11. i 14. maja. Na poziciju na rang-listi uticaće i uspesi osmaka s takmičenja iz kalendara Ministarstva prosvete, ali ne svih. Bodovaće se samo rezultati s republičkih i međunarodnih takmičenja za predmete koji se polažu na maloj maturi. To su maternji jezik, matematika i pet predmeta s kombinovanog testa. Dodatnih šest, četiri ili dva poena osmaci će ostvarivati za republičko prvo, drugo i treće mesto. Uspeh na međunarodnim takmičenjima donosiće 12 bodova za prvo, 10 za drugo i osam za osvojeno treće mesto. Ovim podstičemo decu da učestvuju na takmičenjima i donose medalje naglašava Pajić i dodaje da ostaje upisni prag od najmanje 50 poena neophodnih za upis u četvorogodišnje srednje škole. Na isti način vrednovaće se republičke i međuna- rodne nagrade koje su osmaci zavredeli znanjem stranih jezika, ali isključivo za upis u filološke gimnazije, odnosno filološka ili dvojezična odeljenja pri nespecijalizovanim gimnazijama. Pomoćnik ministra ističe da je bitno da roditelji pomognu učenicima prilikom ispisivanje liste 20 željenih srednjih škola jer se ranijih godina događalo da se „preračunaju” u popunjavanju tog spiska, pa da bude doveden u pitanje upis učenika koji je ostvario čak i 70 poena. Važno je da imaju na umu da je tradicionalno najveće interesovanje godinama unazad vladalo za upis u medicinske, ekonomske škole i pojedine gimnazije, kao što su čuvena novosadska ,Jovan Jovanović Zmaj”, „Bora Stanković” u Nišu, kao i beogradske Treću, Petu, Prvu gimnaziju. Zato neka dobro odmere želje i mogućnosti, odnosno broj poena koje su osvojili na završnom ispitu i koje im je doneo školski uspeh i eventualna takmičenja.

Antrfile:

Oko 4.000 knjižica više nego maturanata

Prošle godine više od 69.000 đaka završilo je osmi razred i za njih je bilo planirano 74.000 mesta u srednjim školama. Ove godine ta razlika je 5,76 odsto, a imamo oko 2.500 đaka više. To znači da će umesto prošlogodišnje razlike od 5.000 mesta, ove godine za upis u srednje škole biti ponuđeno nešto oko 4.000 više mesta nego što je đaka koji za njih konkurišu. Podatak da je ranijih godina u školama bilo i do 7.000 više stolica nego budućih soelnjoškolaia govooi la ie Ministaostvo poosvete
napravilo dobre korekcije u upisnom planu i uspelo da smanji tradicionalni broj praznih stolica u srednjoškolskim učionicama.
Loše je da ostane previše planiranih mesta u srednjim školama jer onda dobijamo mnogo odeljenja s manje od 15 učenika. Mi to ne možemo da odobrimo, pa se najčešće gase trogodišnji obrazovni profili zbog manjeg broja zainteresovanih učenika, što je opet u suprotnosti sa strategijom Vlade Srbije o širenju dualnog obrazovanja naglašava Pajić.

Novi, dualni profili

Pomoćnik ministra prosvete otkriva da će od ove godine u srpskim srednjim školama biti formirana i odeljenja s novim obrazovnim profilima, uglavnom dualnim. Od četvorogodišnjih smerova to su turističko-hotelijerski tehničar, građevinski tehničar, tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašinama, a novi trogodišnji obrazovni profili biće operater u prehrambenoj industriji i operater osnovnih građevinskih radova. Takođe će broj odeljenja učenika nadarenih za informatiku u gimnazijama, formiranih uz podršku premijerke Ane Brnabić, porasti s dosadašnjih devet na oko 70, s oko 1.400 mesta.
Autor: DRAGANA JOKIĆ STAMENKOVIĆ
Nemci vape za radnicima
05. Oktobar 2018. godine
Zbog ovoga se igra Liga šampiona
03. Oktobar 2018. godine
Arhiva vesti