|
|
|
KAMIONDŽIJAMA TREBA 3.000 GODINA DA PREĐU GRANICE U REGIONU 14. April 2019. godine
PolitikaRAZGOVOR NEDELJE: STIVEN NDEGVA, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji
Preispitajte model privlačenja investitora subvencijama po radnom mestu i napravite ekonomiju koja će biti atraktivna za mnoge kompanije, a ne samo za neke
Za Svetsku banku ključno je da Srbija sprovodi reforme jer će joj one pomoći da privredni rast bude veći i samim tim biće otpornija na rizike. Ako se izborite s političkim izazovima, kao što su Kosovo, protesti, izbori, investitori će imati više poverenja u vas.
Nastavićemo da pomažemo reforme, a jedna od njih će biti i da kamioni brže prelaze granice u regionu. Oni sada čekaju danima i izračunali smo da kamiondžijama u regionu treba 3.000 godina da pređu granice. Ovo u intervjuu za „Politiku" kaže Stiven Ndegva, šef kancelarije ove međunarodne finansijske institucije u Srbiji.
Kako ocenjujete ekonomske prilike ovde?
Ekonomska situacija u Srbiji je dobra u smislu da postoji privredni rast poslednjih godina, budžetski prihodi rastu, dobri su podaci o zaposlenosti. Prošle godine, broj zaposlenih povećan je za 38.000, inflacija je niska, budžet je u suficitu. To je mnogo bolji rezultat nego pre pet godina, kada je budžet bio u minusu, zaposlenost niska, budžetski prihodi slabi. Pitanje je da li je to dovoljno dobro za Srbiju.
Poredeći s drugim zemljama u regionu i s centralnoistočnom Evropom (CIE), to je ipak nizak privredni rast?
Da, rast je skroman i na kratak rok, a i na duži. Srpska ekonomija je u poslednjih deset godina rasla po stopi od četiri odsto godišnje. Drugi s kojima se poredi rasli su brže. Od 1990. godine, ekonomije CIE povećane su za 75 odsto, a Srbija je još ispod privrednog nivoa iz te godine. Jasno je da postoji veliki jaz i, sa gledišta Svetske banke, ne napredujete u skladu sa potencijalom.
Kako da ubrzamo privredni rast?
Mnogo je dobrih stvari urađeno u poslednjih pet godina. Napredak je postignut u privatizaciji društvenih preduzeća, smanjen je budžetski deficit, plate u javnom sektoru su bile pod kontrolom. Potreban jejedan veliki podsticaj da se završe bitne reforme i da se privredni razvoj ubrza. To su investicije podjednako javne i privatne. U Srbiji su one još uvek skromne -oko 20 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a trebalo bi da budu između 25 i 30 odsto BDPa. Neophodno je i da se završi reforma javnih preduzeća. Oni i dalje troše mnogo državnog novca. U prošloj godini na subvencije je otišlo 300 miliona evra. Taj novac se može upotrebiti za nešto drugo. Te kompanije su skupe i ne prave „dobar" novac. One su i dodatni izazov, jer smanjuju konkurenciju. Vi nemate nove kompanije koje donose inovacije, koje mogu da budu konkurentne globalno. Trenutno ima 80 preduzeća u društvenoj ili državnoj svojini, a nekada ih je bilo 600. Ima mnogo dobrih primera u srpskoj ekonomiji o sprovedenim
reformama, ali nije to dovoljno dobro.
Kada govorimo o potrebnim podsticajima za privredni rast, vi ste nedavno izjavili da ne podržavate koncept privlačenja investitora subvencijama po radnom mestu. Zašto?
Trenutno se u Srbiju dovode strani investitori koji omogućavaju zaposlenost, što je važno. Međutim, problem je to što u jednom trenutku to može postati jedini način privlačenja investitora. Prema našem mišljenju, sada je verovatno vreme da, umesto kompanija koje vam obezbeđuju, recimo, 2.000 bilo kakvih radnih
mesta, dobijete kompanije koje donose visokokvalifikovana radna mesta. I čije su investicije održive na duži rok. Problem sa onima koji dolaze samo zato što je srpska radna snaga jeftina jeste to što će one vrlo brzo da odu u Maroko, jer je tamo radna snaga još jeftinija. Nemam ništa protiv „Folksvagena". Ali, vama trebaju firme koje će da investiraju zbog toga što je radna snaga ovde visokoobrazovana i dobro obučena, i što je poslovno okruženje dobro. Zato preispitajte taj model, i ono što je za nas još važnije, napravite ekonomiju koja će biti atraktivna za mnoge kompanije, a ne samo za neke. Razmislite da li možete da napravite reforme koje mogu da dovedu deset kompanija koje uopšte neće razgovarati sa vladom, a doći će zato što vam je infrastruktura dobra, lako se prelaze granice, imate izvor snabdevanja u okolnim zemljama bez mnogo političkih problema, zato što postoji kredibilnost sudova, za
to što male firme imaju pristup izvorima finansiranja. To su više opšte horizontalne reforme koje svima otvaraju vrata i zato je to važno.
Za ovu godinu projektovan je privredni rast od 3,5 odsto. Vidite li rizike da se to ne ostvari?
U ovom trenutku ostajemo pri projekciji da će privredni rast iznositi 3,5 odsto. Ipak, postoje rizici. Jedan je usporavanje u ekonomijama, kao što su Italija i Nemačka, koje su glavni srpski spoljnotrgovinski partneri. Evidentno je i usporavanje u globalnoj ekonomiji. Kada imate usporavanje kao što je sadašnje, treba da ubrzate investicije. Ono što
vlada može da uradi jecre to da utiče na povećanje investicija i njihove efikasnosti. Više novca iz budžeta može da se usmeri na investicije u odnosu na prošlu godinu. To bi bilo dobro za početak. Drugi rizici su politički. Protesti, izbori za koje ne znamo da li će ih biti. Zbog toga svi oklevaju -biznismeni, turisti. Kao što bi oklevali da odu i u bilo koju drugu zemlju. Ta neizvesnost odlaže investicije, potrošnju i generalno usporava ekonomiju.
Vlast najavljuje povećanje plata i penzija. Ima li prostora za to?
Kontrola plata i penzija bila je veoma važna za preokret. U budžetu je sada suficit. Slažemo se da je potrebno neko prilagođavanje plata u javnom sektoru i penzija. Međutim, ono što mi podržavamo je to da se povećanje zasniva na stabilnoj formuli. U pogledu reformi zarada u javnom sektoru, razočarani smo da rešenja s
kojima smo se složili nisujoš primenjena. To je odloženo za jednu godinu, i to drugi put. Radimo s vladom na tome da sistem plata u javnom sektoru počne od 2020. godine i na dodatnim analizama koje su im potrebne.
A penzije?
U njihovom slučaju želimo da indeksacija bude predvidljiva, transparentna, a ne proizvoljna.
Predstavnik Svetske banke nedavno je izjavio da je zabrinjavajuće što su keš krediti vrednosno premapšli one za kupovinu stana na kredit. Da li je to znak da se povećava potrošnja, što može biti opa
sno, kada ekonomska aktivnostusporava, a spoljna neravnoteža raste?
To nije zdrava situacija, jer keš zajmovi idu u potrošnju. Vrlo retko ih ljudi uzimaju za investicije. To nije dobro u situacijama kada su veće investicije potrebne i privatnom i javnom sektoru. Rizični su i jer se povećava lični dug, a postoji i rizik da građani ne mogu da ih otplate. Srbija se već suočila s visokim iznosom kredita s problemima u otplati i vlada je dosta uradila kako bi oni bili smanjeni. Ako privredni rast bude povećan na pet, šest odsto i ako dugoročno posmatrano građanima budu udvostručeni prihodi, taj problem će nestati. Zato mi smatramo da je privredni rast odgovor i na taj problem. Ali ne privredni rast od 3,5 odsto, kakav sad imate, već pet, šest odsto, što je Srbija ranije postizala.
Fiskalni savet je nedavno izračunao da korupcija smanjuje pri
vredni rast gotovo jedan odsto. Kako vi gledate na ovdašnji problem korupcije?
Mi vidimo da se percepcija korupcije u Srbiji povećava. To čujemo i od poslovnih ljudi. Vidimo i druge izazove u vezi sa vladavinom prava, sudski procesi traju po 600 dana da bi se običan ugovor sproveo. Zbog toga ljudi gube poverenje da je ovde moguće poslovati. Problem korupcije i države koja to nije sprečila jeste taj što rastu troškovi. Mislimo da vladavina prava treba da se poboljša, takođe, upravljanje javnim investicijama, da one budu transparentne. Od registracije biznisa do priključka za električnu energiju ima prostora za korupciju. Digitalizacija je način da se ona smanji. Jer, što je lični kontakt manji, nestaje i problem korupcije. Svetska banka radi na tome s vladom.
Da li ste zadovoljni reformama u Srbiji, pogotovo onim u javnom sektoru? Tu ste pružali tehničku i finansijsku pomoć vladi.
Ukupno posmatrano, zadovoljni smo. Ali podstičemo da se na tome još radi i da bismo ponovo rado bili partner vladi, kao što smo bili u prethodnom periodu. Pitanje plata u javnom sektoru još nije završeno.
Jeste li zadovoljni kako napreduju projekti koje ste finansirali ovde? Koridor 10, na primer.
Očekujemo da će to finansiranje biti završeno u oktobru 2019. godine. Ostao je deo kod Dimitrovgrada.
Da li su svi odobreni zajmovi Svetske banke iskorišćeni? Ranije je bilo problema.
Iskorišćenost je veoma dobra i potrošnja povučenog novca sada je među najboljima u podregionu. Ima usporavanja kod nekih projekata, poput onog u zdravstvu i obrazovanju, ali to se ubrzava.
Kakva će biti strategija Svetske banke za Srbiju u narednim godinama? U koje projekte ćete ulagati?
Očekujemo da ovog meseca odobrimo tri projekta. Za unapređenje poreske administracije, što je izazov za poslovanje, zatim pomoć da se digitalizuju mnogobrojne administrativne procedure, i u domenu transportnog saobraćaja, da pomognemo kako bi kamioni lakše prelazili granice. Oni sada moraju da čekaju satima, danima, kao što sam već rekao. Sledeće godine ćemo imati projekte vezane za rudarstvo, poljoprivredu, istraživanje, nauku. Ideja je da pomognemo da se kreiraju poslovi u vezi sa visokom tehnologijom. Daćemo podršku budžetu za nove reforme. Radimo na novom projektu za pruge, železnicu. Imamo i projekat za upravljanje putevima.
Antrfile:
Rizici u svetskoj trgovini
Da li je moguća nova ekonomska svetska kriza? Srbija je posebno osetljiva na to jer još trpimo posledice prethodne. Mi ne vidimo znakove nove globalne ekonomske krize. Rizici postoje u faktoru prezaduženosti, u svetskoj trgovini, što može pogoditi Srbiju u usporavanju evropskog rasta.
Autor: JOVANA RABRENOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
