O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
IMA LI SRBIJA SNAGU ZA VELIKI DOGOVOR
24. Jul 2017. godine
Dnevnik
USTAVNA REFORMA KAO NAJAVLjENA JESENjA TOP-TEMA U Srbiji će ove jeseni početi nova debata o Ustavu Srbije, a koje će sve segmente obuhvatiti rad na najvišem pravnom aktu, za sada je još uvek nepoznanica. Osnovno pitanje na koje debata treba najpre da odgovori jeste dilema da li je potrebno izmeniti samo odredbe koje se vezuju za naše članstvo u EU, ili se mora “ zagaziti ” u neke značajnije promene na političkom planu. Kako je već najavljeno, Srbija će do ulaska u EU morati najmanje dva puta da promeni Ustav. Najpre se očekuje izmena odredbi koje treba da izuzmu pravosuđe od političkog uticaja, a u drugom delu potrebno je “ ubaciti ” Evropu u naš ustavni sistem. Kako je najavljivano, Srbija prvi deo posla treba da odradi do kraja 2017. godine, pre svega deo koji se odnosi na Visoki savet sudstva i Državno veća tužilaštva. Za sada se izmena Ustava vezana za status Kosova ne spominje kao uslov evrointegracija, ali politički akteri često izražavaju bojazan da se ta priča teško može izbeći na kraju evropskog puta. Isticanjem promene Ustava kao jednog od ključnih zadataka u njegovom predsedničkom mandatu, Aleksandar Vučić praktično je dao znak za početak rasprave o novom najvišem pravnom aktu države. Vučić je naglasio da će se u promeni Ustava tragati za konsenzusom, a očekuje se da će među najvažnijim pitanjima koja će otvoriti debatu biti ne samo oblik političkog sistema, odnosno raspodela vlasti, već i odnos prema preambuli koja govori o Kosovu i Metohiji. Ako je suditi po dosadašnjim istupima, političke stranke još nemaju konačan odgovor na pitanje treba li jačati predsedničku funkciju, ili ići ka čistijem parlamentarnom sistemu i izboru predsednika u skupštini. Pre dve godine u parlamentu Srbije priču o ustavnoj reformi započeo je Akcioni tim za reformu političkog sistema, pa iako se očekivalo da će u septembru 2015. biti donet akt, koji bi sadržao konačan predlog promena u ovoj sferi, posao nije okončan. Sve parlamentarne stranke iznele su svoj stav, a poslednji na spisku referenata, tadašnji šef kluba naprednjaka Zoran Babić, mada je u više navrata tvrdio da je spremio vrlo iscrpno izlaganje, nikada ga nije prezentovao javnosti. Samim tim ostalo je nepoznato koje viđenje ustavne reforme ima najjača stranka vlasti. Doduše, još u vreme dok su bili opozicija, naprednjaci su 2011. godine predali parlamentu predlog sa potpisima 309.622 građana, sa zahtevom da se broj narodnih poslanika smanji sa 250 na 125, ali on nikada nije došao na dnevni red. Stav stranaka koje su debatovale u akcionom timu bio je da bi finale reforme političkog sistema trebalo da podrazumeva i promenu Ustava. Međutim, saglasnosti među strankama na koji način treba menjati taj najviši politički i pravni akt ipak nije bilo, jer su jedni smatrali da treba doneti potpuno novi Ustav, dok je stav drugih bio da aktuelni samo treba poboljšati. Otvorena je i debata o tome treba li korigovati proporcionalni izborni sistem. Svi su se složili da treba menjati izborni sistem, ali nije bilo saglasnosti oko tipa, broja izbornih jedinica i cenzusa koji bi stranke trebalo da preskoče, kako bi ušle u parlament. No, slobodno se može reći da je bilo najviše onih koji su zagovarali takozvani personalizovani proporcionalni sistem. Stav SDPS je bio da predsednika države treba birati u Skupštini, što je, kako su tvrdili, najefikasniji model izvršne vlasti. Iz SDS su bili stava da „ukoliko se Srbija opredeli ponovo za neposredan izbor predsednika države, trebalo bi povećati njegova ovlašćenja na uštrb vlade i premijera, ali da je , ukoliko se bude birao u parlamentu dovoljno da ima sadašnja ili nešto manja ovlašćenja „. Predlog Nove stranke je bio da Srbiji treba kancelarska vlada. U raspravi su se regionalne stranke tada dotakle i položaja Vojvodine. SVM je predlagala veće ustavom garantovane nadležnosti APV, vraćanje zakonodavne nadležnosti Pokrajini i za precizno utvrđivanje izvora finansiranja Vojvodine. I na vrhu liste prioriteta LSV bio je stepen vojvođanske autonomije. Ligaši su poručili da žele zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast za Vojvodinu, kao i garantovane prihode i imovinu. Nadležnost Vojvodine je, kako su navodili, neophodno definisati Ustavom. Kada je o Kosovu reč, ono je Ustavom iz 2006. godine iz normativnog dela prebačeno u preambulu. Tu je istaknutio da je Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, koji ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije. Mada je taj potez izazvao najviše kritike u javnosti, sada se ta ista preambula, za koju je govoreno da nema gotovo nikavu pravnu snagu, ističe u nekim krugovima kao jedina garancija ostanka Kosova u pravnom sistemu Srbije. Deo opozicije upozorava da će vlast ovoga puta izbrisati Kosovo potpuno iz Ustava Povod za bojazan je dijalog Beograda i Prištine, koji je započeo 2012.godine pod pokroviteljstvom Evropske unije. Povod za takvu promenu Ustava vide u činjenici da pregovarački okvir predviđa postizanje ,, pravno obavezujućeg sporazuma “ koji će biti dogovoren kao rezultat dijaloga sa EU. Ustavom Srbije je prediviđeno da će se za regulisanje pitanja statusa autonomije KiM doneti poseban ustavni zakon, ali do toga nije došlo. Ranije su predstavnici vlasti iznosili stav da će poseban ustavni zakon regulisati pitanje satusa KiM, posle pregovora s Prištinom, pošto je tada na sto stavljena tema Zajednice srpskih opština, koje u Ustavu nema.

Antrfile:

Autor: SVETLANA STANKOVIĆ
Arhiva vesti