|
|
|
ALTERNATIVA IMA NOVCA ZA 900 MILIONA EVRA ULAGANJA 11. Septembar 2017. godine
DnevnikPRIVREDA NE BI SMELA DA SE OSLONI SAMO NA BANKE
Usvajanje zakona o nebankarskim finansijskim institucijama korak je ka stvaranju uslova za brži ekonomski razvoj Srbije, a osnivanjem mikrofinansijskih institucija, Srbija bi u naredne četiri godine mogla računati na plasmane od oko 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta, saopštio je USAID.
Srbiji nedostaju finansijske institucije zainteresovane za finansiranje novih mikro i malih preduzeća jer komercijalne banke, koje predstavljaju više od 90 odsto finansijskog sektora, nisu prvenstveno orijentisane ka malim i srednjim preduzećima, i njihovi poslovni modeli ne obuhvataju vrste finansiranja koje su potrebne Srbiji.
To pokazuju rezultati istraživanja, koje je sproveo USAID-ov Projekat za bolje uslove poslovanja (USAID BEP) u okviru kampanje pod sloganom „Investicije za rast”, a u saradnji sa SMART kolektivom i preduzećem „Daj daj”.
– Po anketi 1.000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2016. godini je čak 68 odsto ispitanika kazalo da ne pozajmljuje novac – kazala je ekspertkinja USAID BEP-a Sandra Rodić. – Dodatno zabrinjava činjenica da 87 odsto ukupnog finansiranja privrednih subjekata u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava.
Ti podaci ukazuju na to, kako dodaje, da finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a anketa je pokazala i da je velikom delu privrede teško da ispuni kriterijume koji idu uz bankarske pozajmice.
– Imajući to u vidu, za uspeh mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP) i brži ekonomski razvoj Srbije neophodno je pre svega omogućiti ulazak institucija koje nisu komercijalne banke na finansijsko tržište, i to kroz donošenje zakona o nebankarskim finansijskim institucijama – ističe Sandra Rodić. – Istraživanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla računati na plasmane od gotovo 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.
Po njenim rečima, takođe je bitno da se donese zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olakšao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, kao još jednog od važnih izvora finansiranja, poput fondova preduzetničkog kapitala (venture capital), fondova za ulaganje u nekretnine i slično.
– Kroz ta zakonska rešenja otvorila bi se čitava lepeza novih finansijskih proizvoda, usmerenijih ka MMSP sektoru, što bi imalo ogroman uticaj na dalji privredni razvoj Srbije – zaključila je Sandra Rodić.
Da bi javnosti predstavio sve prednosti donošenja pomenuta dva zakona i skrenuo pažnju na nužnost postojanja alternativnih, nebankarskih izvora finansiranja, u koje spadaju mikrokreditne institucije, „cronjd-funding” finansiranje, preduzetnički kapital, kreditne unije i dr, USAID BEP je pokrenuo kampanju „Investicije za rast”. U okviru te kampanje, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja je u saradnji sa SMART kolektivom, organizovao je posetu uspešnim socijalnim preduzetnicama i proizvođačima platnenih pelena od bambusa, kompaniji „Daj daj”, koja zapošljava žene starije od 50 godina koje pripadaju grupi teško zapošljivih, a od kojih nijedna još uvek nema uslova za penziju.
Antrfile:
MMSP doprinose povećanju BDP-a Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji već čine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zapošljavaju 65 odsto radnika, ali kreiraju skromna 32 odsto bruto domaćeg proizvoda. U državama poput Mađarske, Hrvatske i Češke ta preduzeća stvaraju između 50 i 60 odsto BDP-a, čime značajno doprinose ekonomskoj stabilnosti i bržem razvoju, navodi se u saopštenju.
O velikom značaju koji ima omogućavanje pristupa odgovarajućim izvorima finansiranja svedoči i podatak Evropske investicione banke (EIB), koja procenjuje da se na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona.
Autor: D. U.
|
|
Arhiva vesti
|
