|
|
|
ISKOPAJU NOVČIĆE, UNIŠTE NALAZIŠTA STARA VEKOVIMA 13. Novembar 2019. godine
BlicKradljivci arheološkog blaga ugrožavaju nalazišta
Tri hiljade starih novčića sa arheoloških nalazišta i oko pet kilograma metalnih i keramičkih predmeta, za koje se sumnja da potiču iz antičkog perioda, nađeno je prilikom samo jednog hapšenja dvojice muškaraca kod Sremske Mitrovice.
ZLATKO ČONKAŠ
Prema najnovijim podacima Srpskog arheološkog društva, arheološko nasleđe ugroženo je na celoj teritoriji Srbije, naročito u Sremu i Posavini, a nešto manje u jugoistočnim delovima zemlje. Kako za “Blic” objašnjava predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja, u prilog tome govori i podatak iznet na jednom međunarodnom arheološkom skupu na kome je saopšteno da su u svetu najugroženiji arheološki lokaliteti u četiri države – Siriji, Iraku, Iranu i Srbiji.
Crnobrnja kaže da u Srbiji postoji barem 20.000 registrovanih arheoloških lokaliteta od kojih svega 192 ima status kulturnog dobra i ona se skoro svakodnevno uništavaju loše vođenim infrastrukturnim projektima, ali najviše pljačkom koju čine divlji kopači.
U poslednjih mesec dana policija je uhapsila više osoba zbog sumnje da su metal detektorima pronalazili razne arheološke predmete koje su planirali da unovče na ilegalnom tržištu. Najaktivnija je bila policija Sremske Mitrovice koja je sredinom oktobra kod dva muškarca pronašla i oduzela tri mikroskopa, četiri metal-detektora, oko 3.000 starih novčića i oko pet kilograma metalnih i keramičkih predmeta za koje se sumnja da potiču iz antičkog perioda.
Policija je uhapsila krajem oktobra i jednog muškarca u Šidu kod koga je zaplenjeno 1.780 novčića iz antičkog doba, a 1. novembra takođe u Šidu uhapšen je jedan muškarac zbog sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno izvođenje arheoloških radova.
Prilikom pretresa njegove kuće policija je pronašla i oduzela 25 novčića, 14 fibula i 21 predmet od kamena, metala i keramike za koje se sumnja da potiču iz antičkog perioda.
- Da bi se došlo do bilo kog arheološkog predmeta atraktivnog za prodaju, istovremeno dolazi i do uništenja arheološkog konteksta.
Uništavanjem arheološkog konteksta gubi se mogućnost za proučavanje prošlosti. Za arheologiju je dragocen svaki predmet, svaki detalj u naselju napuštenom pre više hiljada godina, jer je svaka informacija korisna za rekonstruisanje priča o životima naših predaka i prethodnika - objašnjava Crnobrnja.
U Srbiji je trenutno aktivno oko 200 arheologa i oko 10.000 takozvanih arheoamatera, od kojih su retki oni koji to zaista rade iz ljubavi i u želji da pomognu državi u prikupljanju kulturnog blaga.
- Upravo ti samozvani arheo-amateri krivi su za pljačkanje i uništavanje kulturnog nasleđa Srbije. Tih divljih tragača je sve više i više, što možemo videti i po sve češćim vestima o zaplenjenom kulturnom blagu na granicama koje pojedinci pokušavaju da prokrijumčare u inostranstvo. Ti predmeti se donose kod nas na ekspertizu, ali njima je već uništen arheološki kontekst.
Naravno, to ne znači da im je vrednost umanjena. To se odnosi samo na naučni deo vrednosti predmeta iz koga smo mogli dosta naučiti da ga je pronašao tim pravih arheologa - ističe Crnobrnja i podseća da je svako kopanje bez dozvole Ministarstva kulture krivično delo.
Prema njegovim rečima, samo intersektorskom saradnjom Ministarstva kulture, Ministarstva građevinarstva, Ministarstva unutrašnjih poslova i ljudi iz struke (arheologa, istoričara...) može doći do trajnog rešenja zaštite kulturno-istorijskog nasleđa zemlje.
Antrfile:
NOVAC NIJE UVEK JEDINI PROBLEM
Crnobrnja smatra da problem nedostatka novca koji je, između ostalog, vidljiv i u arheologiji nije presudan za očuvanje našeg blaga. - Svaki arheološki lokalitet je jedno testo koje se mesi, odnosno svaki od njih možemo posmatrati kao sirovinsku bazu za upošljavanje drugih sektora. Svi mogu da se priključe tom projektu i da svi imamo koristi od toga jer svaki lokalitet može biti deo kreativne industrije koja donosi profit - od suvenira, preko, recimo, virtualnih tura i razvoja softvera i mnogih drugih stvari koje zavise od kreativnosti ljudi iz drugih oblasti. Mi arheolozi smo predlagali da jedan od vidova finansiranja arheoloških istraživanja budu i ekranizacije priča o nalazištima kakve gledamo na poznatim svetskim TV kanalima, ali to nije imalo odjeka u našoj javnosti, jer izgleda da u Srbiji niko nije zainteresovan za produkciju dokumentarnih serijala. A sve je to zanimljivo, jer mi, recimo, kada uđemo u neku neolitsku kuću krećemo kao forenzičari i istražujemo kakva je tom domaćinu bila ekonomija, kakve je resurse koristio, koje je životinje gajio, šta je jeo i trudimo se da saznamo što više o ljudima koji su tu živeli - priča nam Crnobrnja.
Autor: ZLATKO ČONKAŠ
|
|
Arhiva vesti
|
