|
|
|
KO ĆE BITI 46. SRPSKI PATRIJARH? 18. Februar 2021. godine
BlicIzborni sabor na kojem će biti izabran 46. patrijarh Srpske crkve počinje danas, a po prvi put će se održati u kripti Hrama Svetog Save.
Od kako u izboru p og l ava ra S P C učestvuju samo episkopi, Izborni sabori održavani su u Patrijaršiji. Tako je bilo za poslednja dva Izborna sabora, na kojima su na funkciji patrijarha ustoličeni Pavle i Irinej. Pre ovih izbora, održavani su crkveno-narodni Sabori i patrijarh je biran u Sabornoj crkvi.
Kripta Hrama Svetog Save spremno dočekuje današnju svečanost. Na svakom stolu su postavljeni ekrani, a vladike će govoriti u mikrofone. Sinod nije zvanično pojašnjavao zašto je kripta ovako uređena, a jedno od objašnjenja je da su ekrani i mikrofoni postavljeni “da se vladike ne bi okretale jedne prema drugima i dobro se međusobno čuli”.
Održavanje Izbornog sabora u kripti Hrama odluka je Sinoda SPC, koja je izazvala negodovanje dela episkopa zbog čega je upućeno zvanično pismo sa četiri potpisa, koliko je dovoljno za predstavku.
U tom pismu je navedeno da nema potpune saglasnosti za promenu mesta održavanja izbornog zasedanja. U njemu se navodi da episkopi razumeju antiepidemiološke mere, ali da je “održavanje Izbornog sabora na mestu koje je pokriveno kamerama i gde nema odgovarajuće privatnosti koja je neophodna za održavanje tako važnog događaja sasvim neprikladna”.
Sinod nije promenio svoju odluku, ali je episkopima poslat dopis da će se vladika šumadijski Jovan i vikar Stefan (Šarić) pobrinuti da sve interne kamere u kripti budu isključene i pokrivene.
Ko su učesnici Na Izbornom saboru će, prema Ustavu Srpske pravoslavne crkve, učestvovati 43 aktivnih i još četvoro umirovljenih vladika koji će imati pravo glasa. Da bi odluke bile validne, na Izbornom saboru mora da učestvuju dve trećine članova, u ovom slučaju 32 vladika.
Ko su kandidati Od 43 aktivnih vladika, njih 31 mogu da budu izabrani za novog 46. po redu poglavara Srpske pravoslavne crkve. Po Ustavu SPC uslov je da imaju više od pet godina eparhijske službe, a neki od sadašnjih episkopa, posebno oni mlađi, ovo ne ispunjavaju.
Oni će, međutim, imati pravo glasa. Mogu da biraju, ali ne i da budu birani.
Promenjen predsedavajući Episkop šabački i administrator Eparhije valjevske Lavrentije trebalo je danas da predsedava zasedanjem Svetog arhijerejskog sabora pošto ima 85 godina života i 53 godine arhijerejskog staža.
Međutim, kako je on tokom jučerašnjeg dana hospitalizovan zbog korone, kako su obelodanili iz SPC, ovu dužnost preuzeće episkop sremski Vasilije.
Prvi krug glasanja Izbor patrijarha se sprovodi tako što se tokom prvog kruga glasanja učesnici Sabora izjašnjavaju o tri episkopska kandidata, tajnim glasanjem. Ukoliko se posle prvog kruga pojavi ime s natpolovičnom većinom glasova, onda se u drugom krugu glasanja vladike opredeljuju za ostala dva kandidata.
Krugovi glasanja se mogu i ponavljat, sve do momenta dok se ne dobiju imena tri obavezna kandidata.
Nema favorita Najviše glasova u prvom krugu ne garantuje i izbor za patrijarha. Tako je 1990.
patrijarh Pavle dobio kandidaturu, odnosno podršku episkopa tek nakon devetog kruga glasanja. Druga dvojica kandidata te 1990, vladika šumadijski Sava i žički Stefan, dobili su potrebnu većinu u prvom krugu.
Pre 11 godina do apostolskog žreba sa natpolovičnom podrškom stigli su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, Irinej bački i Irinej niški. Amfilohije je dobio potrebnu natpolovičnu većinu u prvom krugu, episkop niški Irinej u drugom, a vladika bački Irinej u četvrtom krugu.
Apostolski žreb Kada se saznaju imena trojice kandidata, prelazi se na apostolski žreb. Njihova imena se stavljaju u tri koverte, a onda jedan monah, u ovom slučaju otac Matej iz manastira Sisojevac, izvlači kovertu sa imenom budućeg patrijarha. Arhijerej koji je do tog trenutka vodio Sabor je taj koji dobija čast i obavezu da saopšti ostalim episkopima ime novog patrijarha. On otvara i druge dve koverte kako bi se svi uverili da su izbori bili regularni.
Ustoličenje Ustoličenje novog patrijarha neće biti odmah obavljeno. Kako je objasnio mitropolit dabrobosanski i čuvar patrijaršijskog trona SPC Hrizostom, ono će se obaviti u Pećkoj patrijaršiji.
Ustoličenje će uslediti i u Pećkoj patrijaršiji, a Sinod će odlučiti kada u septembru, oktobru - kaže mitropolit.
Antrfile:
Korona napala vladike
Izvesno je da Saboru neće prisustvovati sve vladike koje bi trebalo da učestvuju i koje imaju pravo glasa. Sigurno je da neće doći episkop australijsko-novozelandski Siluan zbog mera koje je Australija uvela protiv pandemije kovida-19, kao i episkop zapadnoevropski Luka zbog lošeg zdravstvenog stanja.
Pod znakom pitanja je i prisustvo vladike vranjskog Pahomija, koji je nedavno oboleo od korone, dok je u poslednji čas sprečen i episkop šabački i administrator Eparhije valjevske Lavrentije.
On je juče u prepodnevnim satima hospitalizovan u Kliničkom centru Srbije.
Liturgija počinje u 9.00
Sabor SPC će početi Svetom arhijerejskom liturgijom koju će u Hramu Svetog Save na Vračaru, sa početkom u devet časova, služiti mitropolit dabrobosanski Hrizostom, predsedavajući Svetim arhijerejskim sinodom, uz sasluženje otačastvenih arhijereja. Inače, nije predviđeno prisustvo medija ovom događaju, a po završetku Sabora, biće izdato zvanično saopštenje za javnost.
Sastanci, savetovanja i različita mišljenja
Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije tvrdi “da će saborni um arhijereja presudno uticati na izbor budućeg patrijarha SPC”.
Prirodno je da se uoči izbora novog patrijarha episkopi sastaju i savetuju, neizbežno je da bude i različitih mišljenja u vezi s arhijerejima za koje se treba opredeljivati prilikom glasanja. Kako god mislili, važno je da želimo onaj izbor koji će Crkvi doneti najviše dobra i radosti, koji će ojačati njeno jedinstvo - rekao je za “Dan” Joanikije.
Autor: PRENETO
|
|
Arhiva vesti
|
