28. Maj 2017. godine
Večernje novosti

ZA PROIZVODNJU CVEĆA IMAMO ODLIČNE KLIMATSKE USLOVE, ALI ŠANSU ZA IZVOZ DOSAD NISMO ISKORISTILI

Godišnja vrednost proizvodnje ukrasnog rastinja οκο 20 miliona evra

U NAŠOJ zemlji se, kako su pedantno izračunali stručnjaci Privredne komore Srbije, godišnje proizvede cveća i ukrasnog rastinja u vrednosti 20 miliona evra. Na ovim poslovima radi oko 500 stalno zaposlenih i oko 5.000 sezonskih radnika. Stručnjaci, međutim, ističu kako bi, pre svega zbog odličnih geografskih i klimatskih uslova, proizvodnja mogla da bude mnogo veća, i da bi u cvećarstvu moglo da bude angažovano daleko više radnika.

Cvećari iz Srbije su, kaže statistika, prošle godine na otvorenom polju proizveli 8.000.000 sadnica. U plastenicima je proizvedeno još 500.000 sadnica, dok su se ukrasne biljke, sadnice živice, ruža i četinara, u rasadnicima gajile na oko 600 hektara.

Srbija ima geografske i klimatske uslove za pro izvodnju cveća kao i Francuska - navodi docent dr Emina Mladenović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, stručnjak upravo za gajenje cveća. - Raduje što iz godine u godinu sve više ljudi ulazi u ovaj posao, ali, i dalje je uvoz cveća daleko veći od izvoza iz Srbije, iako bi moglo, i moralo da bude drugačije.

Srbija, prema rečima Mladenovićeve, najviše cveća uvozi upravo iz Francuske, a takođe i iz Holandije, Mađarske, Italije... Uvozi se rezano cveće, a takođe i rasad jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća, kao i saksijske biljke.

Takva situacija bi mogla lako da se promeni jer samo sa našeg fakulteta “izlazi” dovoljan broj mladih ljudi sa dovoljno znanja da se bave ovim, istina, prilično zahtevnim poslom - navodi Mladenovićeva. - Posao bi, međutim, trebalo da bude isplativ jer jedna ruža košta mnogo više od salate ili krastavaca, a gajenje nije ništa skuplje.

U Lipolistu, selu koje je već decenijama centar uzgoja cveća a pre svega ruža u Srbiji, međutim, objašnjavaju da bi i u proizvodnji cveća moglo mnogo toga da se unapredi.

U našem selu se godišnje proizvede oko milion sadnica ruža godišnje od kojih se čak 700.000 plasira u izvoz - objašnjava Milan Marinković, predsednik Udruženja proizvođača cveća “Ruže Lipolista” koje okuplja tridesetak proizvođača, i jedino je ove vrste u Srbiji. - Opredelili smo se za rad sa sadnicama cveća, koje prodajemo za oko evro po komadu, dok ih u Rusiju, u “rinfuzi” plasiramo za oko pola evra. Po hektaru gajimo oko 100.000 sadnica, a ulaganje po hektaru, u ovoj dvogodišnjoj proizvodnji dostiže i 20.000 evra. Posao nije lak, ima mnogo ručnog rada, i potrebno je bar dve i po godine da se čeka na povratak ulaganja. Pokušali smo, više puta, da tražimo posebnu podršku od države, ali, to je izostalo.

Marinković, takođe, navodi kako su se, do 2000.

godine, u Srbiji daleko više gajile i ruže za plasman u cvećare, odnosno, rezano cveće. Sada je ta praksa, kako kaže, bukvalno ugašena, jer je konkurencija iz uvoza bila suviše oštra.

Antrfile:

DELIMO PROBLEME

MILAN Topalović, predsednik Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja, navodi kako cvećari dele probleme kao i većina poljoprivrednika.

Suše, poplave, grad i mraz, to su naši najozbiljniji problemi - navodi Topalović. - Imamo, trenutno, sigurno oko 1.000 proizvođača cveća u Srbiji, ali retko koji se odlučuje da gaji rezano cveće, jer, jednostavno, kod nas, i pored grejanja plastenika, teško “stiže” do 8. marta, kada se cveće po tradiciji traži. Jednostavno, nema dovoljno sunčanih dana. Raduje, ipak, što sve veći broj poljoprivrednika ulazi u ovaj posao, a i što izvoz, polako ali sigurno, raste.

OD HOBIJA DO ZANIMANJA

PROIZVODNJOM cveća, porodično, bavi se i porodica Loc iz Budisave, mesta nedaleko od Novog Sada. Kako objašnjava Violeta Loc, sa poslom su suprug i ona počeli iz hobija, a sada imaju plastenik od 500 kvadratnih metara, u kojem godišnje proizvedu i više od 60.000 raznih sadnica cveća.

Solidno radimo, ali, mora se znati da cveće traži angažovanje od 24 časa dnevno, svih 365 dana u godini - ističe naša sagovornica. - U poslu nam pomažu i kćerke, istina, ne tako mnogo jer imaju obaveza na fakultetu. Sama proizvodnja nije jeftina, jer sve, od semena pa do supstrata i sredstava za zaštitu, stiže iz uvoza.

Autor: N. SUBOTIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine