|
|
|
100 DANA PAKLA U UKRAJINI 3. Jun 2022. godine
BlicKako je rat na istoku Evrope promenio čitavu planetu
Tačno 100 dana je prošlo otkako je Vladimir Putin 24. februara pokrenuo tzv. specijalnu vojnu operaciju kako bi “demilitarizovao i denacifikovao” Ukrajinu, a u prethodna skoro tri i po meseca čitava planeta se okrenula za 180 stepeni!
EKIPA “BLICA”
Ruske vlasti, ali i mnogobrojni zapadni analitičari, bili su ubeđeni da će vojna akcija u koju je na početku bilo uključeno oko 200.000 ruskih vojnika biti ekspresno završena, za nekoliko dana, eventualno nekoliko nedelja. Međutim, ako se Putin nadao blickrigu, potpunoj okupaciji Ukrajine, smeni predsednika Volodimira Zelenskog i postavljanju proruske vlade, grdno se prevario. Kako je konstatovao “Gardijan” pre nekoliko dana, “rat je rezultirao do sada nezabeleženim sankcijama prema Rusiji, zahtevu Finske i Švedske za članstvo u NATO, ali i velikoj ekonomskoj krizi koja je pogodila pre svega Evropu, ali i druge delove planete”.
Invazija na Ukrajinu počela je 24. februara nakon što je uglavnom na vojne ciljeve ispaljen veliki broj raketa, a zatim je usledio i ulazak kopnenih trupa koje su iz pravca Rusije i Belorusije krenuli ka Kijevu, Harkovu, Marijupolju, Hersonu...
Retrospektivu svega što se desilo u prethodnih 100 dana pokušaćemo da vam dočaramo kroz pet glavnih tačaka ovog vojnog sukoba.
STANJE NA TERENU Posle skoro tri i po meseca oružanih borbi, koje su se vodile različitim intenzitetom i na različitim delovima ukrajinske teritorije, Rusija je ostvarila jedan od svojih ciljeva: povezala je kopnenim putem Krim sa Luganskom i Donjeckom, a samim time i sa Rusijom. To je postignuto nakon što je pre desetak dana palo i poslednje uporište ukrajinskih oružanih snaga na ovom prostoru - čeličana “Azovstalj” u Marijupolju u kojoj su zabarakidirani bili i pripadnici kontroverznog puka “Azov”.
Sledeći cilj je osvajanje kompletnog Donbasa, a da su na dobrom putu pokazuje preuzimanje kontrole nad strateški važnim gradom Severnodonjeck. Stanovnici ovoga kraja pretežno su pre invazije govorili ruski jezik, pohađali crkve odane Moskovskoj patrijaršiji, ali su se izjašnjavali kao Ukrajinci.
Međutim, situacija je bila totalno drugačija na početku pošto su ruske trupe praktično bile pred prestonicom Kijevom, osvojile su i aerodrom u njegovoj blizini, a držali su i veći deo Harkova.
U jednom trenutku, uvidevši da je propao blic-krig, te da trpe velike gubitke, došlo je do povlačenja, te su ruske snage sada skoncentrisane na istok i jug Ukrajine, gde su preuzeli i skoro sve važne luke.
IZBEGLICE Poslednje procene Ujedinjenih nacija govore da je od početka oružanih sukoba iz Ukrajine izbeglo više od šest miliona ljudi, od kojih se 2,4 miliona nije zadržalo u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom, već su produžili dalje. Najviše ukrajinskih izbeglica otišlo je u Poljsku (više od tri miliona), potom u Rumuniju, Rusiju, Mađarsku, Moldaviju. Nemci su, na primer, prijavili da su primili oko 600.000 izbeglih iz Ukrajine.
UNHCR je naveo i da se, do sada, oko 1,6 miliona izbeglih vratilo u Ukrajinu, a povratak je počeo posebno nakon završetka oružanih okršaja oko prestonice Kijeva. Većina povratnika se na taj korak odlučila jer nisu videli svoju budućnost u zemljama koje su ih prihvatile.
Prema podacima Komesarijata za migracije i izbeglice, u Srbiji boravi oko 7.000 izbeglica iz Ukrajine i većina je u privatnom smeštaju, a prema podacima državnih organa ljudi iz Ukrajine uglavnom vide Srbiju kao tranzitnu zemlju.
POGINULI Broj mrtvih od početka ratnih dejstava nemoguće je utvrditi pošto se na obe strane vodi veliki propagandni rat po ovom pitanju.
Ipak, nema nikakve dileme da je do sada stradalo više desetina hiljada vojnika sa obe strane, a prema podacima Ujedinjenih nacija, ubijeno je i više od 4.000 civila, dok je njih 5.000 lakše ili teže ranjeno. Civili su masovno stradali tokom povremenog nekontrolisanog raketiranja ruskih trupa, ali nije tajna ni da su bili korišćeni kao živi štit od strane ukrajinskih snaga, posebno dovođenjem artiljerijskih i PVO snaga među stambene objekte.
Ukrajinci tvrde da je od početka napada ubijeno skoro 30.000 ruskih vojnika, dok prema rečima predsednika Zelenskog, trenutno “svakog dana gine po stotinak pripadnika ukrajinskih oružanih snaga”.
Najveći broj stradalih zabeležen je na području Donbasa, gde se i vode najžešće bitke još od prvog dana, a posebno oko Marijupolja, grada koji je nekad imao oko 400.000 stanovnika, a sada liči na “grad duhova”.
SANKCIJE Kao odgovor na rusku agresiju, većina zapadnih zemalja, predvođene SAD i Evropskom unijom, osim što su krenuli masovno sa slanjem naoružanja Ukrajini, odlučili su da uvedu do sada nezabeležene sankcije Rusiji koja je ostala odsečena od ovog dela sveta.
Nema sumnje da je ruska ekonomija pretrpela “nuklearni udar”, da je popriličan broj ruskih građana počeo masovno da napušta domovinu i da se seli u Emirate, Tursku, Moldaviju, pa i Srbiju i Crnu Goru, ali ekonomska kriza skoro da nije zaobišla nijednu zemlju na planeti. Od SAD gde je “eksplodirala” cena benzina, do Evropske unije koja je u želji da kazni Rusiju, pucala sebi u nogu. Došlo je do rekordne inflacije, nestašice pojedinih prehrambenih proizvoda, sve što je moglo, poskupelo je do neba.
Ipak, Zapad je i ovog p u ta imao dvostruke aršine, uveli su najšarenije sankcije prema Rusiji, počev od eliminisanja ruskih tenisera sa Vimbldona, ali su i dalje mnoge zemlje, poput Nemačke, Italije, Mađarske...
nastavile sa normalnim snabdevanjem ruskim gasom! KRAJ RATA Kraj rata se u ovom trenutku ne nazire, mada se definitivno može reći da se nalazimo na svojevrsnoj prekretnici. Naime, pitanje je dana ili nedelje kada će Rusi ostvariti još jedan cilj i staviti pod kontrolu kompletan Donbas. Pojedini analitičari smatraju da bi Putin time mogao da se zadovolji i “odmrzne” pregovore, dok drugi veruju da će ruski lider, osokoljen eventualnim novim pobedama, nastaviti svoj ratni pohod.
Nije tajna da i na Zapadu ima onih koji bi pristali na svojevrsno kompromisno rešenje, po ceni da Rusima, na neki način, ostane deo Ukrajine koji trenutno drže pod kontrolom. Sa ovim se, međutim, bar za sada, nikako ne slažu Ukrajinci.
Ozbiljnih pregovora praktično da nije ni bilo od početka ruske agresije. U martu i početkom aprila bilo je susreta dve strane, ali na veoma niskom nivou, koji nisu doneli nikakve rezultate.
Antrfile:
Autor: NN
|
|
Arhiva vesti
|
