|
|
|
HOĆE LI TRAMP PODELITI ZAPAD 28. Oktobar 2018. godine
PolitikaTEMA NEDELJE: EVROPA NA METI NUKLEARNOG UDARA
Kakve su posledice za Evropu posle naja-ve Vašingtona da će SAD izaći iz spo-razuma o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa iz Evrope? Ako je pred-sednik Rusije Vladimir Putin već najavio da će posle ove američke odluke, u slučaju sukoba, prva nastradati Evropa, mogu li Brisel, Berlin, Pariz i Varšava sebi da dozvole luksuz američkih uni-lateralnih poteza koji Evropu direktno stavljaju pod udar ruskih raketa? Jer, pođimo redom. Ako su Amerikanci odlu-čili, a po svemu sudeći već jesu, da izađu iz tog sporazuma i da krenu u proizvodnju novih pro-jektila srednjeg i kratkog dometa, sledeći je ko-rak i njihovo raspoređivanje. S obzirom na do-met i eventualne ciljeve tih novih američkih raketa, a ciljevi su u Rusiji, najbolje mesto ras-poređivanja jeste Evropa. Istina, u Rumuniji i u Poljskoj već su instalirane američke rakete „SM-3" iz sistema antibalističke odbrane, koje se za samo 30 minuta mogu zameniti ofanzivnim krstarećim projektilima s nuklearnim bojevim glavama srednjeg dometa, pošto se i jedne i dru-ge rakete ispaljuju iz istih kontejnera-lansera. Upravo zbog tih američkih raketa u Poljskoj i u Rumuniji, Moskvaje bila prisiljena dau oblasti Kalinjingrada i na Krimu rasporedi svoje pro-jektile tipa „iskander".
Dakle, Poljska i Rumunija već su baze američ-kih projektila srednjeg dometa kopnenog bazi-ranja, čime je Vašington prekršio dva sporazu-ma, onog o ABM-u iz 1972. godine i sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa iz 1987. Poljska i Rumunija svesno su pridonele tom kršenju sporazuma, ali Varšava i Bukurešt mogu da se brane da oni nisu potpisnici tih sporazu-ma i da ih u tom smislu ništa i ne obavezuje.
Gde će onda Amerikanci rasporediti te svoje nove projektile srednjeg i kratkog dometa koji će biti upereni na Rusiju? Moguće je da Rumunija i Poljska prime novi broj američkih rake-ta, čime bi te dve zemlje postale prava „baruta-na" Evrope. Rumunija i Poljska prednjače danas u rusofobiji, a i geografski „pokrivaju" dva bo-ka Rusije. Poljska bi mogla da primi i američke projektile kratkog dometa, jer oni mogu da se ko-riste protiv Belorusije, koja je u striktnom voj-nom savezu s Rusijom.
Da li bi Nemačka, Češka, Slovačka, Danska i tri baltičke bivše sovjetske republike prista-le da na njihovoj teritoriji budu raspoređene no-ve američke rakete kopnenog baziranja pitanje je koje će tekuzburkatijavnost tih zemalja. Setimo se velikih antiraketnih protesta u Evropi po-četkom osamdesetih godina prošlog veka, kada su Amerikanci dopremali u Evropu projektile „peršing-2" i krstareće rakete „tomahavk" koje su se lansirale s kamiona. Mogu li vladajuće par-tije u zemljama Evrope da opstanu na vlasti ako im Amerikanci nacrtaju prvu metu na njihovom čelu.
Nestankom Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta, Rusija je izgubila stratešku dubinu na zapadnom i jugozapadnom pravcu i sada su američke rakete srednjeg dometa, koje bi mogle biti stacionirane u Poljskoj, u Rumuniji, u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, za Rusiju zapravo strateški projektili koji za najviše 15 minuta pogađaju skoro sve strateške ciljeve na prostorima Rusije.
Zato nije čudna izjava predsednika Putina da bi, posle izlaska SAD iz sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, Evropa mogla da bude prva meta ruskog nuklearnogudara. Pošto Amerikanci rakete srednjeg dometa već imaju na brodovima Šeste flote u Crnom moru i na ratnim brodovima koji krstare Baltikom. Rakete srednjeg dometa, vazduhoplovnu verziju „tomahavka", Amerikanci imaju na strateškim bombarderima „B52", „B1" i „B2", a ti avioni sleću i već su sletali u države NATOa. Doduše, vazduhoplovne i pomorske verzije raketa srednjeg i kratkog dometa nisu obuhvaćene sporazumom iz 1987. godine i to je bio tada veliki ustupak Moskve i velika greška Mihaila Gorbačova.
Dve godine posle potpisivanja sporazuma u Vašingtonu, u proleće 1989. godine, Britanci i Nemci razmenili su salve optužbi oko raketa kratkog dometa tipa „lens". Naime, ti projektili imali su za NATO veliku važnost, jer su sa svojim dometom od 120 km, preciznošću od 150 do 400 metara (CEP), i nuklearnom bojevom glavom W70 od jednog do 100 kilotona „pokrivali" onaj prostor še bi se u slučaju eventualnog rata i vodila prva bitka u Evropi. A ta prva bitka je u strategijama i Rusa i Amerikanaca zapravo od presudne važnosti. Kada je u sve to nemačkog kancelara Helmuta Kola pokušala da uveri i britanska premijerka Margaret Tačer, on joj je odmah odgovorio „da projekgili kratkog dometa ispod 500 km ionako ne mogu da dosegnu Veliku Britaniju, ali zato mogu da padaju po nemačkim glavama". Kada je Margaret Tačer insistirala da je pitanje raketa kratkog i srednjeg dometa u Evropi ujedno i test savezničkog jedinstva, tadašnji Zapadni Nemci su to odbili pa je Kol na konferenciji za medije rekao „da SR Nemačka ne može ni od koga unutar NATOa biti nadmašena u pouzdanosti kao saveznik". Ne treba zaboraviti da je upravo SR Nemačka još krajem sedamdesetih godina prošlog veka prva zagovarala postavljanje novih američkih raketa „peršing2" i krstarećih „tomahavka" u Evropi kao odgovor na sovjetske rakete srednjeg dometa „SS20". Posle je u Moskvi na vlast došao Mihail Gorbačov, koji je plenio Zapad svojim mirovnim ponudama.
Kako će sada reagovati Evropa, hoće li najnoviji američki potez podeliti saveznike unutar NATOa? Da li, na neki način, Vašington odlukom da izađe iz sporazuma iz 1987. godine čini određeni politički poklon Moskvi? Jer, ako američki saveznici odbiju da prime nove rakete srednjeg i kratkog dometa na svojim teritorijama, onda je to početak kraja NATOa. Još ako uz to ide i jačanje evropskog odbrambenog identiteta, pa možda i oslanjanje na francuski „nuklearni kišobran", koji nije obuhvaćen bilo kakvim sporazumima i limitima, eto radosti za Moskvu.
Amerikanci su godinama optuživali svoje saveznike da su SAD uvek bile onaj partner koji je morao da razmišlja o strategiji uopšte, a smatrali su Evropljane „gomilom kratkovidih provincijalaca, koji su dovoljno pametni. da slušaju ono što im se govori". Danas, kada| EU priča o vojnom osamostaljivanju, Vašinm ton planira da toj istoj EU „uvali" rakete koje su za Rusiju strateška opasnost. Da li taj psk' tez SAD može dovesti do još većih neslaganja| s obe strane Atlantika? Šta bi za Nemce zna| čile te nove američke rakete u situaciji kada grade s Rusima „Severni tok 2". Ekonomija ili nova militarizacija EU? Alteranative? Evropska unija je u vojnom pogledu samostalna i sigurna bez sopstvenih nuklearnih snaga? Francuzi neće pristati da se liše svojih „Fors d'frap". Vojna snaga EU za sada je bez NATOa i Amerikanaca, zapravo, minorna. Kroz NATO Vašington kontroliše EU. Nezavisna evropska odbrana moguća je kroz britanskofrancusku nuklearnu vojnu saradnju ili kroz francuskonemačke integracije na planu bezbednosti. To bi bila nekakva nova „vojna personalnost" EU, samo je problem što London izlazi iz EU i što će Britanci uvek uraditi ono što im Vašington naredi.
Gde je u svemu tome Srbija? Sada se pokazuje sva dobit naše neutralne vojne pozicije, nama niko ne može „uvaljivati" rakete s nuklearnim bojevim glavama pod ovim ili onim izgovorom. Naravno, pošto smo i mi u Evropi, a ne u svemiru, treba budno paziti na sve što se oko nas događa. Jer u neke susedne zemlje taktičko nuklearno oružje može da stigne i bez znanja javnosti tih zemalja. Setimo se kako se u Italiji godinama nije znalo da je u NATO bazama u Italiji nuklearno oružje odavno prisutno.
Konačno, možda će Donald Tramp uspeti u onome što nisu svi njegovi prethodnici: podelićeZapad!
Antrfile:
Sporazum o „duploj nuli"
Osmog decembra 1987. godine u Vašingtonu su Ronald Regan i Mihail Gorbačov potpisali sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi. To je bio bilateralni dogovor između SSSRa i SAD i nije obavezivao druge zemlje. Francuzi i Britanci nisu pristali, iako je Moskva to energično tražila, da i njihove rakete srednjeg i kratkog dometa, s nuklearnim bojevim glavama, budu obuhvaćene tim sporazumom. Prema njegovim odredbama, svaka strana se obavezala da će eliminisati sve svoje projektile srednjeg dometa (od 1.000 do 5.500 km) i kraćeg dometa (od 500 do 1.000 km), koji se lansiraju sa zemlje, kao i lansere tih raketa i sva sredstva podrške.
Rakete srednjeg dometa bile su uništene u roku od tri godine, a rakete kratkog dometa za 18 meseci. Prisustvovao sam u avgustu 1990. godine, u sovjetskoj raketnoj bazi u BrestLitovsku, uklanjanju poslednjih projektila „SS20" s borbenih pozicija. Sporazumom su bile obuhvaćene sve sovjetske rakete srednjeg dometa „SS20", „SS4" i „SS5", američke rakete srednjeg dometa „peršing2" i „BGM109G", kao i sovjetski projektili kratkog dometa „SS12" i „SS23" i američki projektili kratkog dometa „peršing1". Sporazum je bio na neodređeno vreme, ali svaka strana ima pravo da se iz njega povuče ukoliko zaključi da vanredni događaji povezani sa sporazumom ugrožavaju njene interese. Sporazum je zbog eliminacije dve kategorije raketa tada nazvan „duplom nulom".
Autor: MIROSLAV LAZANSKI
|
|
Arhiva vesti
|
