|
|
|
ZAPAD VAGA DA LI SRBIJI ZAPRETITI KAZNOM ILI JOJ OBEĆATI NAGRADU 13. Januar 2023. godine
BlicEU i SAD se spremaju za novu turu pritiska oko kosovskog pitanja
Dogovor oko Kosova u vidu priznanja nezavisnosti Prištine ili slede sankcije? Činilo se da smo se u poslednje vreme udaljili od ove dileme, ali je pojedine bivše diplomate vraćaju na sto imajući u vidu da Zapad i EU pred Beograd, kako kažu, ne mogu da stave ništa što će promeniti njegov stav o južnoj pokrajini.
Idok deo analitičara u Srbiji ovo vidi kao mogući razvoj događaja, drugi deo smatra da su Vašington i Brisel završili sa pristupom pretnji i ucena i da će se pre okrenuti pristupu zdravih podsticaja ka saradnji i pronalaženju zajedničkih interesa. Zaključak je da i sam Zapad vaga da li je korisnije da svoje interese u ovom regionu ispuni taktikom “teške batine” (što je svojevremeno navedeno prilikom obelodanjivanja prvobitnih verzija Šolc-
Makronovog plana) ili “štapa i šargarepe” - odnosno tako što će Srbiji pretiti kaznama ili joj obećavati nagrade kako bi pristala na ono što se od nje traži.
Na ovu dilemu naveo je bivši ambasador u SAD Vilijam Montgomeri, koji je iskazao bojazan da bi Zapad mogao da posegne sa nekom vrstom sankcija prema Srbiji, svestan da nagrade ne mogu da promene stav o Kosovu.
- Što se Srbije tiče, ne mogu da zamislim nikakve nagrade koje bi podstakle Srbiju da promeni stavove o Kosovu. Zato se pitam i plašim da će EU i SAD nagovestiti upotrebu neke vrste sankcija za podsticanje saradnje Srbije. Ovo bi bilo kontraproduktivno, posebno zato što problem leži u Kurtiju - rekao je Montgomeri.
IMA LI EU UKUSNU ŠARGAREPU? Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za “Blic” da ne bi isključio prvu opciju - sankcije.
- Montgomeri je dobro obavešten čovek, bio je američki ambasador, a pre toga je pripadao bezbednosnim strukturama, i zato mislim da ne govori napamet. Treba videti kako će i kada biti pokrenut dijalog Beograda i Prištine, ali ako se ne bude pomerio sa mrtve tačke, ostaje kao jedna od mogućnosti - kaže Popov.
On smatra da bi takav instrument bio primenjivan postepeno, a da je iz ruke EU “izbijen” argument o pridruživanju kao nagradi.
- To više nije šargarepa EU, a ni sa naše strane nije prioritet. A što se tiče Rusije, treba se paziti zagrljaja tog medveda, od njega pucaju rebra. Ni za Srbiju okretanje Rusiji ne bi bilo dobro, vodilo bi u izolaciju od celog sveta, ponovo bi se vratile u devedesete. A sankcije bi mogle purvo da krenu od investicija, preko fondova a to ce Srbija imati najvece stete - ističe Popov.
“PROŠLO JE VREME KAŽNJAVANJA” Potpuno suprotnog stava je predsednik obrazovno istraživačkog centra Libek Miloš Nikolić koji za “Blic” ocenjuje da su te sankcije “izmaštane”.
- Uz dužno poštovanje prema bivšem ambasadoru Montgomeriju, mislim da je izjava o sankcijama bezrazložno preterana, pa i štetna za srpsko-američke odnose.
Te izmaštane sankcije Zapada dovele bi do sveopšte društvene nestabilnosti, odustajanja od daljih investicija i uspona organizovanog kriminala.
U prevodu do svega onoga što je suprotno trenutnom trendu u međusobnim odnosima sa Amerikom - napominje Nikolić.
Naš sagovornik dodaje da stiče utisak da je u američkoj spoljnoj politici sazrelo jedno drugačije uverenje po pitanju današnje Srbije.
- To nije pristup pretnji i ucena, nego pristup zdravih podsticaja ka saradnji i pronalaženju zajedničkih interesa. S jedne strane, moguće je i da prvi put od Dejtona, SAD prihvataju legitimitet jednog od važnijih ciljeva politike Srbije, a to je opravdanost brige o položaju, pravima i slobodama Srba u našem regionu. S druge strane, američki interes je da se ovde smanji energetska zavisnost i ranjivost od Rusije. Najavljene investicije upravo idu u pravcu jačanja naše energetske nezavisnosti kroz povećanje obnovljivih izvora energije, odnosno diverzifikacije izvora snabdevanja - ističe Nikolić.
“MOŽDA CRNA LISTA ZA POJEDINCE” Napominje i da, suprotno bivšem ambasadoru, zapravo veruje da “pronalazimo sve više tačaka razumevanja i preklapanja interesa sa SAD”.
- Ne vidim ni po čemu da se vraćamo na neke prevaziđene obrasce iz prošlosti koje su Srbiju i udaljile od Zapada pre nekih 30 godina - odlučan je Nikolić.
Poput njega, i direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igor Novaković nije siguran da su sankcije scenario koji je u igri, s obzirom na geopolitičku širu sliku.
- Sve dok se Srbija ponaša iole konstruktivno, kažnjavanje nije opcija. Široke sankcije bi sigurno destablilizovale region. Sa druge strane, ne isključujem mogućnost stavljanja nekih pojedinaca na listu sankcija SAD, ali ne zbog pitanja Kosova, već zbog drugih razloga, poput organizovanog kriminala - ističe on.
Antrfile:
KURTI: ZAŠTO SRBIMA NIJE DOVOLJAN AHTISARIJEV PLAN?
Premijer prištinskih institucija Aljbin Kurti rekao je “da ne razume zašto Ahtisarijev plan Srbima na Kosovu nije dovoljan jer štiti mnoga prava srpske manjine na Kosovu, nego traže i formiranje Zajednice srpskih opština”.
Kurti je rekao da Ustav Kosova ne dozvoljava osnivanje ZSO na osnovu etničkih kriterijuma, jer u prvom paragrafu Ahtisarijevog plana stoji da Kosovo treba da bude multietničko društvo.
- Ujedinjenje se može tražiti duž planina Rugova i Šar planina, ali ono ne bi trebalo da se zasniva na nacionalnom identitetu. Pitam se zašto Ahtisarijev sporazum ne može biti dovoljan, štiti manjinska prava Srb. Kada je u pitanju ZSO, želim da se osvrnem i na Bosnu i Hercegovinu. Dana 26. aprila 1991. 14 opština sa srpskom većinom se pridružilo i osnovalo Zajednicu, 9.
januara 1992. proglasili su nezavisnost, a 28. februara 1992. usvojili ustav - rekao je Kurti.
Autor: DANIJELA LUKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
