O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Agasi: Zastrašujuće je što Novak može još da napreduje
18. Jul 2018. godine
Andre Agasi nije mogao da ne prokomentariše pobedu Novaka Đokovića na Vimbldonu i bio je veoma srećan zbog svog bivšeg pulena.
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
ŠTO DUŽI STEČAJ, ŠANSA ZA PRIVATIZACIJU MANJA
16. April 2018. godine
Dnevnik
MNOGI VELIKI SRPSKI GIGANTI ČEKAJU KUPCA Indijska kompanija “Tafe” ozvaničila je kupovinu IMT Beograd, što je stvorilo mogućnost da ovaj nekadašnji gigant što pre pokrene proizvodnju traktora kako za domaće tako i strano tržište. Premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić najavljuje da će u naredne dve nedelje biti nađeno rešenje i za „Magnohrom” Kraljevo, a da je podizanje i drugih brendova među kojima su “ Toza Marković” u Kikindi, BIP i “ Ikarbus” priroritet srpske vlasti. Prema njenim rečima, stečajevi se moraju završavati, a postoje i potencijalni kupci. Treba podstiti da prema poslednjim podacima Agencije za licenciranje stečajnih postupaka u Srbiji ima 2.069 stečajnih postupaka, koji na konačno rešenje čekaju znatno duže od IMT-a. Naime, IMT je u stečaju bio od septembra 2015. godine, a tačka je stavljena ovih dana, što se može smatrati dobrim prolaznim vremenom, s obzirom da stečajni postupci traju i više od decenije i po. Čak u 15 aktivnih slučajeva stečajni posutpci traju između 15 i 22 godine. Stečaj je više od decenije trajao u Kombinatu “Servo Mihalj” u Zrenjaninu, najvećem proizvođaču hrane u SFRJ. U ovom preduzeću bilo je 42 fabrike, radilo je 24.000 radnika, a sarađivalo se s 25.000 kooperanata. Stečaj je pre dve godine otvoren i u Elektronskoj industriji Niš i to posle 69 godina postojanja i rada. Ovaj gigant je osamdesetih godina prošlog veka zapošljavao više od 28.000 radnika i imao 102 firme. Industrija motora Rakovica, u kojoj je nekada radilo 7.700 radnika, a pred stečajem, u koji je otišla pre godinu dana, ostalo ih je šezdesetak. Na kraju se bavila uglavnom proizodnjom motora za traktore domaće proizvodnje, te je za IMR dobra vest da je IMT dobio kupca. Za razliku od ovih giganata, koji su relativno kratko u stečaju, nekada čuvena Beogradska konfekcija – Beko otišla je u stečaj još 2003. godine. Stečaj traje 15 godina, a bivši radnici i akcionari traže da se podeli prihod od do sada prodate imovine – oko 29 miliona evra, na ime besplatnih akcija. Rešenja još uvek nema. Srpska industrija, koja je imala sigurno tridesetak jakih i poznatih giganata, u poslednje dve decenije je ostala bez oko 600.000 radnih mesta. Niame, 1989. godine u industriji je bilo oko milion zaposlenih, 2011. godine u ovom sektoru radilo je svega 370.000 radnika. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je većina nekada poznatih srpskih giganata propalo u procesu restrukturiranja, kada je izgubili vezu s dobavljačima i kupcima. On ističe da su njihovo mesto zauzeli drugi, te da je sada preostalo samo da ih država skine s grbače jer je sve jasnije da za mnoge od njih kupaca zapravo neće ni biti. - Naši nekada poznati giganti su platili ceh modela razvoja koje su izabrale novodemokratske vlasti posle 2000. godine, kada su smatrale da će pristup evropskom tržištu i privatizacija, odnosno dolazak stranaca, rešiti sve probleme. Pokazalo se da je najveća žrtva takvog pristupa bila industrija - ocenio je profesor Savić. Do ekonomske krize, 2008.godine, u Srbiju je po raznim osnovama ušlo 129 milijardi dolara, od kojih svega 59 milijardi od izvoza. Ostalo su, ukazuje Savić, bile doznake, donacije, direktne strane investicije, sredstva od privatizacije. - Posle ekonomske krize smo došli u dramatičnu situaciju da taj javni dug jedino možemo vratiti iz takozvanih razmenjih dobara, a to su proizvodi industrije i poljoprivrede. A šta da izvezemo kad nemamo domaću industriju. Bez ozbiljnog koncepta industijalizacije u nekom narednom periodu, naslonjenog na domaću sirovinsku osnovu, Srbija nema nikakve šanse da dugoročno servisira svoj javni dug, da dugoročno obezbeđuje visoke i održive stope rasta – kaže Savić.

Antrfile:

Preživele cementare, pivare,
fabrike duvana

Od nekada moćnih srpskih giganata, ocenjuje Ljubodrag Savić, preživeli su Železara u Smederevu, Valjaonica bakra i aluminijuma u Sevojnu, a rešenja se još uvek traže sa RTB Bor, PKB, hemijski kompleks u Pančevu i Kikindi. On ističe da je preživela uglavnom namenska industrija, kao i fabrike duvana, cementa i pojedine pivare i šećerane koje su prvih godina privatizovane. Sve posle toga što je nuđeno na prodaju, išlo je uglavnom veoma teško, istakao je Savić.

Autor: LJ. MALEŠEVIĆ
Nemci vape za radnicima
05. Oktobar 2018. godine
Arhiva vesti