|
|
|
KIDAMO NIT NAŠE TRADICIJE 21. Februar 2019. godine
Večernje novostiEMIR KUSTURICA I MILO LOMPAR NA TRIBINI "KULTURA KAO TEMELJ DRŽAVE" NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA
TRIBINA "Kultura kao temelj države", koju je organizovao Srpski politički forum, do poslednjeg mesta ispunila je sinoć amfiteatar Fakulteta političkih nauka. Profesor Milo Lompar i reditelj Emir Kusturica podelili su sa studentima stavove o tome šta bi se moglo učiniti kako bi se podstakla kulturna obnova u Srbiji.
Mi nemamo definisan kulturni obrazac, tako da je on deo javne svesti. Ipak, postoji nekoliko uporišnih mesta koja realno očituju kolektivnu kulturnu svest Srba. Nesporne su utemeljujuća svetosavska i reprezentativna kosovska tradicija. Zatim, tu je momenat seoba, koje nisu samo migracije naroda sa juga na sever i sa istoka na zapad, već iz vizantijskog ka srednjoevropskom kulturnom krugu. Takođe, srpska kultura uvek je bila sekularna. Unutar tog kulturnog horizonta pojavljuje se ideja nacionalne države, koja je kasnije oformljena kao moderna. Na kraju je manje osvešćen motiv genocida koji smo pretrpeli u 20. veku, a ta činjenica ostala je zatamnjena u svojoj radikalnosti i aktuelnosti. Sve ovo bi moglo da tvori prepoznavanje srpskog kulturnog identiteta - kazao je Lompar.
Govoreći o kulturnoj politici, Lompar je naglasio da je svet u kojem živimo bitno određen intenzivnim kulturnim ratom: - Unutar tog kretanja nismo uspeli da damo reprezentativni vid, niti koncepciju. Često brkamo kulturni horizont i individualno postignuće sa planskom promišljenom strateški uspostavljenom kulturnom politikom. Tako, po pitanju ćirilice imamo indiferentizam ili samo deklarativni govor, bez sistemskog vaspitavanja o njenom duhu i značaju.
Režiser se saglasio sa Lomparom, te dodao da je problematično to što u današnje doba izvan teorije deluje obeshrabrujuće.
U novom svetu, koji je bitno izmenjen informatičkom revolucijom, uticaj srpske kulture je mali, gotovo da ga i nema. Ona ima autoimunu bolest koja se projektuje od pada Berlinskog zida naovamo - rekao je Kusturica.
Ipak, na pojedinačnom planu u poslednjih 200 godina postizali smo ono što nas preporučuje da u svim poljima umetnosti, u okviru kulturne tradicije, predstavljamo silu. Mi smo narod koji je podario više dobrih pesnika, pisaca, slikara ili dramskih pisaca nego Česi.
Kusturica je istakao da se film sve više pretvara u puku ideologiju i zabavu: - Mi smo potpuno skrenuli sa pravca na kojem bi tradicija trebalo da bude oživljena, a što nije slučaj kod Italijana, Mađara i mnogih drugih. Nametanje zapadnom tržištu je greška koja je nas u predstavljačkim umetnostima ugušila i dovela do imitacije i zadovoljavanja nečim što nije naša tradicija. Naš film se ne bavi onime iz čega bi trebalo da potiče, već onim što bi mu kao robi otvorilo put u inostranstvu. Inače, slom kulture najavljen je još osamdesetih godina. Tako, mi danas imamo programersku kulturu koja dolazi putem ekrana i koja nema ni moralnu ni estetičku vrednost. Moral i estetika se jedva spominju u dnevnom životu.
Lompar, govoreći o političkoj korektnosti, dotakao se autentičnosti: - Umetnik mora da iskaže unutrašnji naboj emocije ili saznanja, intenzitet i jačinu njegovu unutar sopstvenog simboličkog sveta, što ne može ukoliko krivotvori unutrašnji doživljaj. Poriv za autentičnošću koji u svima postoji se političkom korektnošću suspenduje. Ne smem vam ispričati svoju autentičnu priču, da vas ne bih pobudio na autentičnu egzistenciju.
Kusturica je istakao da branitelji arhetipskih obrazaca nemaju uticaj koji je nekada postojao: - On se pretvorio u svetski selebriti sistem u kojem junaci rijaliti šoua imaju silu nekadašnjih disidenata. Danas možemo biti disidenti sami sebi. Od literarnog arhetipa mladog studenta koji žudi za pravdom i ubija babu dolazimo do savremene babe koja ubija investitora i postaje literarni junak.
Antrfile:
NEĆU DA MOLIM KAO VELJKO BULAJIĆ
GOSTIMA tribine na FPN publika je postavila nekoliko pitanja, a izdvojio se odgovor Emira Kusturice o projektu "Na Drini ćuprija": - Nema nikoga u Srbiji koga to zanima. Nema kulture koja bi posegla za time, odnosno, nema načina da kao Veljko Bulajić molim da nešto radim. Neko mora da prepozna da je moj rukopis dovoljno valjan da prenese tako veličanstvenu temu. Moram da priznam da se ministar kulture setio da radim film o Jasenovcu. Želim da izbegnem da radim ono što je prigodno jer je država tako odlučila. Istorijski filmovi epohe moraju da budu deo koncepta, koji trenutno ne postoji u okviru naše kulturne politike. Potrebno je naći dirljivu priču da bi se filmski predstavilo sve što se događalo u Jasenovcu ili potrošiti mnogo novca da bi se dočarala slika vremena kojeg je Andrić tako uzvišeno ispisao u svom delu.
Autor: J. BANJANIN
|
|
Arhiva vesti
|
