2. Jul 2017. godine
Politika

RAZGOVOR NEDELJE:

MARTIN BARON, glavni i odgovorni urednik „Vašington posta"

Predsednik SAD nas vrlo smišljeno napada jer zna da ako izgubimo poverenje javnosti, više nijedno naše otkriće o njemu neće imati težinu

Beč - „Samo radite svoj posao!" To je glavni panelista poručio kolegama kada su ga na nedavno održanom medijskom skupu u austrijskoj prestonici pitale kako treba da se ponašaju novinari u eri lažnih vesti i Trampovih napada i alternativnih činjenica.

Reporteri i urednici sa svih strana sveta došli su na konferenciju u organizaciji Svetske uredničke mreže (GEN) i grada Beča da bi čuli govor Martina Barona (63), glavnog i odgovornog urednika „Vašington posta". Dobio je višeminutni aplauz, ali je izgledalo kao da mu je neprijatno, pa je požurio da napusti scenu i vrati se na svoje mesto u sali.

Novinarski esnaf za njega misli da je institucija, ali on deluje tiho, nenametljivo. Ako se sećate lika glavnog urednika u filmu „Pod lupom" („Spotlight"), to je on.



Film ovenčan „Oskarom" nastao je na osnovu istinitih događaja i pratio je dešavanja u redakciji „Boston glouba" kada je na njeno čelo došao Baron, podstičući novinare da istraže slučajeve katoličkih sveštenika koji su seksualno zlostavljali decu.

Pod njegovim vođstvom „Boston gloub" je dobio šest Pulicerovih nagrada. Pre četiri godine došao je na čelo redakcije „Vašington posta", koja je nastavila da prima „Pulicere", poslednji put u aprilu, za priču istraživanu nekoliko meseci, da bi na kraju dokazala da Donald Tramp nije, kako je tvrdio, uplatio više miliona dolara dobrotvornim organizacijama.

Baron je odrastao na Floridi. Tečno govori španski jezik. Završio je novinarstvo i ekonomiju. Redakciju koja se proslavila otkrićem „Botergejta" i mnogim drugim pričama preuzeo je samo nekoliko meseci pre nego što će DŽef Bejzos, milijarder i vlasnik „Amazona", najveće svetske onlajn prodavnice, kupiti „Vašinggon post".

Izazov pred koji su stavljeni bio je šta uraditi sa štampanim medijima u eri interneta. Dogovorili su se da će list ostati ozbiljan, da će novinari i dalje imati prostor i vreme da dubinski istražuju teme, ako treba i mesecima, i da zbog brzine neće žrtvovati proveru činjenica.

Drugi dogovor bio je da će se najviše moguće posvetiti digitalnom izdanju. Morali su da sajt obogate videozapisima, grafikama i animacijama, da postanu dostupni na aplikacijama, telefonima i društvenim mrežama. „Vašington post" je tako ostao jedan od dva najuglednija američka lista, ali je postao i profitabilan za novog vlasnika.

U ekskluzivnom intervjuu koji je dao za „Politiku" posle govora na GEN samitu u Beču Baron je istakao da su njegove novine morale da podignu rampu na sajtu (besplatno se može pročitati samo deset članaka mesečno) i podstaknu ljude da se pretplaćuju, iako su mnogi od njih već uveliko bili navikli da se za informacije na internetu ništa ne plaća.

- DŽef Bejzos nam je rekao da nas neće tretirati kao humanitarnu organizaciju, odnosno da mi moramo da zarađujemo novac. Pretplata je morala da postane deo naše strategije. Istina je da više novca donose oglašivači, ali bez pretplate ne bismo mogli da opstanemo. Da nismo podigli rampu, morali bismo da otpuštamo ljude, pa ne bismo zadržali visoke standarde izveštavanja - kaže Baron.

Kako ste privoleli čitaoce da počnu da plaćaju za vesti?

Amerikanci su shvatili da, ako žele

da uživaju u kvalitetnom novinar

stvu, onda za njega moraju da plate.

Mediji imaju važnu ulogu u društvu

i ljudi su spremni da plate kada vi

de da stvarno igramo tu ulogu. Šta je

naša uloga? Ona se nije promenila

od kako je donet Prvi amandman, koji

nam je garantovao slobodu izražava

nja - nadgledanje rada vlade. Jedan od

očeva osnivača Cejms Madison upra

vo je i želeo da štampa bude slobodna

da bi preispitivala rad javnih slu

žbenika. Mi u redakciji ne ponavlja

mo samo šta je neki zvaničnik rekao, već pratimo

šta je uradio i šta su posledice njegovih postu

paka. LJudi žele da plate za takvo novinarstvo i

ja sam im zahvalan na tome.

Kako pomirujete ozbiljno novinarstvo koje dobija Pulicerove nagrade sa trkom za klikovima na sajtu?

Naš dogovor sa Bejzosom bio je da probamo da privučemo što više ljudi, ali da ostanemo kvalitetni. Novinarstvo nema smisla ako vas niko ne čita. Ali, da bi vas neko čitao, morate biti zanimljivi. Trudimo se da imamo kvalitetne članke koji su interesantno napisani. Ako želite da ljudi pročitaju i nešto ispod naslova, onda prvo morate da napišete zanimljiv naslov. Najčitaniji tekstovi kod nas na sajtu nisu olako napisani tekstovi, mamci za klikove, već dobro i dugo istraživane priče. Niko neće platiti da bi pročitao nešto što može da pronađe bilo gde na internetu.

Od dolaska Bejzosa evidentna je vaša digitalna ekspanzija. Šta ćete sa štampanim izdanjem?

Imamo pretplatnike na štampano izdanje, čuvamo ih i zahvalni smo na njihovoj podršci. Ipak, nije naš posao da štampu održavamo u životu. Štampana izdanja ostaće još neko vreme zbog ljudi koji vole papir, ali budimo realistični. Svi hodaju sa pametnim telefonima. Traže informacije na društvenim mrežama. To važi čak i za moju generaciju. Mi u redakciji želimo da budemo gde god ljudi dolaze do informacija - na aplikacijama, te

lefonima, mrežama... Značaj štampe će opadati. Nećemo videti povratak štampe na velika vrata. LJudi jednostavno više ne žive tako.

Ovde na GEN samitu mogli smo da čujemo i mi

šl>enje da je Tramp pozitivno uticao na novinar

stvo jer je povećao interesovanje ljudi za kvali

tetne medije, nasuprot lažnim vestima i alter

nativnim činjenicama Bele kuće. Da li je tako?

TB gledanost jeste porasla, kao i poseta novin

skim sajtovima. I mi smo u „Vašington postu" po

većali broj pretplatnika. U tom smislujeste imao

pozitivan ugacaj, ali on nije želeo da se to de

si. NJegovo namere su sasvim suprotne. On želi

da uništi novinarstvo. Da podrije ugled mejns

trim medija. On seje nepoverenje i sumnju u štam

pu, širi laži o nama, iznosi teorije zavere da smo

se urotili sa službama da ga smenimo i sve to na

merno i smišljeno radi da bi uništio naš kre

dibilitet. To radi jer zna da, kad mediji koji su

izgubili poverenje javnosti budu pisali o njego

vom skandalima, to više neće imati istu težinu.

NJegovi birači misliće da mi sve to izmišljamo

i 70 odsto republikanskih birača već sada kaže da mejnstrim mediji lažu i zloupotrebljavaju slobodu izražavanja.

Tramp ipak tako ne misli da vas zaobilazi kao posrednike u komunikaciji sa građanima, kojima se direktno obraća na „Tviteru"...

Čujte, ima on pravo da komunicira sa Amerikancima kako god želi, pa i putem „Tvitera" Svi na to imaju pravo. To je suština prava na slobodu izražavanja. Tramp, međutim, treba da prepozna da to pravo imaju svi, a ne samo predsednik SAD.

Aludirate na njegov sukob sa Bejzosom?

Tramp je napao Bejzosa zbog pisanja „Vašington posta", pri čemu Bejzos nema nikakve veze sa onim što mi pišemo. On me ne zove da mi kaže šta treba da imam u novinama. Ne meša se u uređivačku politiku. On je samo izjavio da u našem društvu svaki građanin ima pravo da propituje ljude na najvišim pozicijama u zemlji. Tramp ne shvata da ne može da osuđuje ljude samo zato što su izrazili svoje mišljenje.

Kako izgleda rad vaših reportera u Beloj kući sa predsednikom koji je vašu redakciju zabranjivao na svojim skupovima i koji je novinare nazvao „ološem" i „najnižim nivoom života"?

Naši novinari, a ima ih osmoro koji prate Belu kuću, ophode se sa mnogo poštovanja prema ljudima koji tamo rade. Verovali ili ne, ali i ljudi koji rade za Trampa privatno su prema našim novinarima veoma korektni, čak prijateljski raspoloženi. Ali, ti isti ljudi u javnosti nas napadaju i osuđuju. NJihov zvanični stav je da budu neprijateljski nastrojeni prema nama, i to je, naravno, ono što se računa, jer pokušavaju da nas prikažu kao pristrasnu stranu koja radi kao opoziciona stranka. Oni hoće da nas Amerikanci tako vide, ali to nije tačno. Nezavisnost ne znači da ste opozicija.

Tramp vas je napao i zbog toga što ste u brojnim tekstovima o njemu citirali anonimne izvore. On tvrdi da su to lažne vesti. Iako se za najveću većinu vaših članaka ispostavilo da su tačni, anonimni izvori ipak nisu preporučljivi u novinarstvu, zar ne?

Ne može Tramp da nas kritikuje što koristimo anonimne izvore i da o istovremeno i sam koristi iste, kao kada je tvrdio da ga je Obamina vlada prisluškivala. Osim toga, Trampova administracija ne dozvoljava zvaničnicima da pod svojim imenom i prezimenom gotovo bilo šta izjave, čak i kada brane Trampove stavove. Sagovornici iz vlade često nam kažu: „Ne možete da spominjete mo je ime". Tako da je Trampova kritika na naš račun vrlo licemerna. Naši tekstovi nastali na osnovu anonim nih izvora bili su tačni. Nema ni čega lažnog u njima.

Sada smo već zatrpani brdom informacija o Trampu i Rusima. Kako se snalazite u svim tim pričama?

Svaka obaveštajna agencija u SAD potvrdila je da su se Rusi umešali na izborima. Očigledko je da ne mogu da pokažu dokaze da ne bi otkrili izvore i metode. U ovom trenutku niko ne može da kaže da je bilo šurovanja između Trampovih saradnika i Rusa. To tek treba utvrditi.

Mnogi kažu da će ruska afera značiti Trampov

kraj, ali isto su govorili i posle svakog njegovog

skandala u kampanji. Možda on nij e mnogo prete

rivao kad je govorio da mu se ništa ne bi desilo

čak ni kad bi upucao nekog nasred NJujorka?

Ako smo nešto naučili tokom prošlih izbora,

onda je to da više ništa ne smemo da predviđamo.

Ne znam gde će Tramp biti za šest meseci ili go

dinu dana. Ipak, znam da vrlo uspešno prevazila

zi izazove, kao kada smo mi u „Vašiington postu" za

vreme izbora objavili snimak u kojem se čulo kako

se hvali da mu je kao zvezdi dozvoljeno čak i to da

dodiruje žene za intimne delove tela. Tako nešto

verovatno bi značilo političku smrt za bilo ko

jeg drugog političara. Ponavljam da ne bih da pred

viđam, ali mi pada na pamet da je Ričard Nikson

bio reizabran usred afere sa Votergejtom.

Antrfile:

Autor: JELENA STEVANOVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine