O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
DRŽAVNIM FIRMAMA NAREĐENO DA NOVAC PREBACE U SRPSKU BANKU
3. Oktobar 2018. godine
Danas
Danas i BIRN došli do strogo poverljivih zaključaka Vlade o spasavanju propale banke n I nakon što je za spasavanje Srpske banke od stečaja potrošila ukupno 140 miliona evra, država je nastavila da joj poklanja novac poreskih obveznika tako što joj oprašta dugove koje ima prema ministarstvima n Iako je sanacija sprovedena još 2014, Srpska banka sve ove godine krši propise Narodne banke Srbije, ali joj se uprkos tome sve vreme dozvoljava da posluje bez restrikcija naŠa priČa Beograd - Postupak sanacije Srpske banke koji je građane koštao ukupno 140 miliona evra, o čemu su Danas i BIRN već pisali, označen je kao „strogo poverljiv“, a učesnici u tom postupku iz Vlade Srbije i drugih institucija ni danas nisu spremni da o svemu govore javno. Danas i BIRN otkrivaju detalje iz dokumenata u kojima se vidi kako je država rešila da spasi Srpsku banku od propadanja, na koji način je sprovedena dokapitalizacija i šta su organi vlasti koji su učestvovali u ovom postupku bili dužni da urade - u jesen 2014. godine. Pored toga, nakon spasavanja Srpske banke i njenog preorijentisanja na klijente iz namenske industrije, novac iz budžeta nastavio je da odlazi u kapital banke. To je sprovedeno tako što banka nije vraćala dugove organima vlasti, već su oni postajali vlasnici. Osim toga, država godinama toleriše poslovanje koje nije u skladu sa zakonskim propisima i Narodnom bankom Srbije, dok se nalozi iz revizorskih izveštaja ignorišu. U ime „očuvanja stabilnosti finansijskog sistema zemlje“ - tako je Vlada Srbije, na čelu sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem, u Zaključku od 7. novembra 2014. godine opravdala spasavanje Srpske banke. Ovim dokumentom Srpska banka je izuzeta iz sistema koji je primenjen na ostale banke u kojima je vlasnik Srbija. Za upravljanje kapitalom u tim bankama, takođe je donet zaključak koji je „strogo poverljiv“. Restrukturiranje i reorganizaciju Srpske banke Vlada je započela tako što je odobrila pozajmicu od 80 miliona evra. Tada je, saznajemo iz dokumenata koji nose oznaku „strogo poverljivo“, predstavnicima Srbije u organima upravljanja Srpske banke naloženo da sazovu hitnu sednicu i da glasaju tako da se odmah usvoje sve odluke u vezi sa restrukturiranjem i reorganizacijom. Nakon davanja ove pozajmice, umesto naplate duga, država dug pretvara u kapital i tako postaje vlasnik banke - čiji je već vlasnik. Na taj način je novac iz budžeta građana Srbije, kojima nikad nije objašnjeno zašto je odlučeno da baš ova banka bude spasena, utopljen u kapital banke. Ipak, Srpska banka imala je i uslove koje je morala da ispuni da bi do toga došlo, među kojima su bili smanjenje plata za najmanje 40 odsto i smanjenje broja zaposlenih za oko 80 odsto. To je učinjeno u naredne dve godine pa danas banka ima 66 naspram 351 zaposlenog u 2014. Dalje, preduzeću Jugoimport-SDPR naloženo je da donese odluku o pretvaranju svojih depozita kod Srpske banke, koji su u tom trenutku iznosili 3,6 milijardi dinara, tada preko 30 miliona evra, u kapital. SDPR je trebalo i da prenese sve depozite koji se nalaze kod drugih banaka u Srpsku banku u roku od 90 dana i da ugasi sve račune koje je imao u drugim bankama. Sve tekuće transakcije trebalo je da budu izmeštene u Srpsku banku u roku od dve godine, a revizorski izveštaji pokazuju da su firme iz namenske industrije zaista prebacile svoje depozite u Srpsku banku, kao što im je Vlada naložila. Jugoimport morao je da se obaveže da će u roku od godinu dana u Srpskoj banci biti prosečna vrednost depozita 21 milion evra. Pored toga, sva privredna društva registrovana za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, a koja su u većinskom državnom vlasništvu, trebalo je da zatvore sve račune u drugim bankama u roku od godinu dana. Ministarstvo odbrane imalo je 14 dana da sastavi spisak tih firmi i dostavi ga Radnoj grupi koju su činili predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva odbrane, JP Jugoimport-SDPR i Agencija za osiguranje depozita, na čelu sa ministrom finansija. Agencija za osiguranje depozita imala je da preuzme svu lošu i ostalu aktivu Srpske banke. Sporazum kojim su problematična potraživanja Srpske banke prebačena na Agenciju za osiguranje depozita potpisao je tadašnji ministar finansija Dušan Vujović 26. decembra 2014. godine, uz oznaku „strogo poverljivo“. Vrednost ove transakcije bila je preko 15 milijardi dinara. Agencija je dužna da svaku naplatu, nakon što zadrži tri procenta, uplati na račun Republike Srbije i do sada je naplatila 5,46 miliona evra, što je oko 650 miliona dinara. Agencija za osiguranje depozita upravlja potraživanja preuzetim u ime i za račun Republike Srbije, a u slučaju Srpske banke uglavnom je reč o problematičnim, teško naplativim ili nenaplativim dugovima, navode u Agenciji. Država je nastavila da ulaže u Srpsku banku i da svoja dugovanja pretvara u kapital i posle postupka sanacije. Tako je 20. decembra 2016. godine doneta odluka o pretvaranju duga koji banka ima prema Ministarstvu privrede u iznosu od 110 miliona dinara. Istog dana doneta je i odluka o pretvaranju duga koji banka ima prema Ministarstvu odbrane u iznosu od 200 miliona dinara, i to po osnovu neplaćanja zakupnine od 2008. godine. Na taj način u Srpsku banku je iz budžeta otišlo još oko 2,6 miliona evra. Ispostaviće se i da uprkos uzastopnim injekcijama države Srpska banka za sve ove godine nije uspela da svoje poslovanje uskladi sa zakonom. Tako su revizori u sva četiri izveštaja počev od 2014. godine pronašli da Srpska banka nije ispunila naloge Narodne banke Srbije da pokazatelje svog poslovanja dovede u propisane okvire.

Antrfile:

Banka radi mimo propisa, NBS ne reaguje

Nakon što joj je država dokapitalizacijom pokrila sve gubitke, banka je u 2015. zabeležila profit, ali je njena dobit iz baznog poslovanja, to jest od kamata i naknada bila nedovoljna za pokriće operativnih troškova, što su konstatovali i revizori.
Banka je tokom ove četiri godine ipak preduzimala pojedine korake, pa je tako adekvatnost kapitala podigla na zakonom propisani nivo, otpisala određene loše kredite, smanjila izloženost prema nekim klijentima i tome slično. Strah koji su početkom 2015. godine osećali revizori povodom mera koje bi NBS mogla da preduzme prema Srpskoj banci zbog toga što ne posluje u skladu sa zakonom i propisima NBS, ispostavili su se kao neosnovani.
NBS je 2016. bila u kontroli banke u kojoj je morala otkriti sve propuste koje su otkrili i sami revizori. Ali, kako pokazuju revizorski izveštaji, tim povodom ništa nije učinila. Umesto da kazni banku i preduzme mere kojima bi je naterala da poštuje propise koje je sama NBS donela u cilju obezbeđenja stabilnosti bankarskog sistema, NBS ni godinu i po dana od kontrole Srpskoj banci nije poslala čak ni zapisnik o tome. Time je Srpskoj banci omogućeno da nastavi da nesmetano posluje uprkos tome što ne ispunjava uslove koje od nje zahtevaju zakonski propisi i NBS.
Ni NBS ni Ministarstvo finansija do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na postavljena pitanja o sanaciji Srpske banke.
Autor: A. ĆURIĆ
Arhiva vesti