2. Novembar 2020. godine
Večernje novosti

DESETINE HILJADA VERNIKA ISPRATILE JUČE MITROPOLITA CRNOGORSKO-PRIMORSKOG NA VEČNI POČINAK U KRIPTI SABORNOG HRAMA HRISTOVOG VASKRSENJA U PODGORICI

VELIČANSTVENO, kakva je bila i njegova životna misija, mitropolita crnogorskoprimorskog Amfilohija, desetine hiljada ljudi ispratile su juče u Podgorici na njegovo poslednje putovanje. Do večnog počivališta u kripti Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, kome je udario temelje i zavetovao da pod njegovim svodovima bude sahranjen, pratile su ga suze, aplauzi, poruke besednika i povici: "Ne damo svetinje!" Zaječala su zvona kada je, na rukama monaštva i sveštenstva, pošao da poslednji put obiđe hram. Pratili su ga u belim, svečanim odeždama arhijereji. Istovremeno i hiljade ljudi u tužnoj, oproštajnoj povorci. Pružali su ruke prema kovčegu koji je, posle opela, iznet iz crkve. I sve vreme dok su trajale besede, bio na oku naroda.

U 14 časova i koji minut, blaženopočivši mitropolit je unet u hram sa bočne strane i položen u grobno mesto u središtu kripte. Lagano, kako je hodio, na kovčeg je spušteno grumenje zemlje doneto iz njegove rodne Morače. Voljenog Kosmeta. I, mučeničkog Jasenovca.

Opraštanje od mitropolita, u Podgorici nije prestajalo od prekjuče, kada su iz Cetinjskog manastira, ovde, dopremljeni njegovi posmrtni ostaci. Mimohod se nije prekidao. A juče, u danu sahrane, od same zore i pre jutarnje liturgije koju je služio patrijarh Irinej, slivale su se reke ljudi. Stizali su njegovi litijaši iz svih krajeva Crne Gore. Neki doputovali i iz inostranstva. Mnogi i iz Srbije i Republike Srpske.

Slivala se mladost s kojom je izvojevao slobodu.

Srećko Ivanović, Strahinja Pištinjat i Marko Pavlović iz Herceg Novog, u majicama na kojima je ispisana poruka koja ih je pokrenula na odbranu svetinja. Uvereni su da će osvojenu slobodu umeti da odbrane.

On nas je naučio - kažu nam. - I nećemo stati dok ne ispunimo njegovu želju da kapelu vratimo na Lovćen, a Crnu Goru Njegošu. Vi vidite da scene unutar hrama govore da se upokojio svetac, a da je vaskrslo vaskoliko Srpstvo. On je ujedinio sve. Pomirio posvađani narod i spojio raspolućene porodice.

Ovo je jedna vrsta litije.

Pobednička. Ne onakva kakvu smo mi želeli...

Mitropolit nam je pokazao put i nema nazad.

Dok je još trajala liturgija, a neposredno pre opela, u hram su stigli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH. Narod ih je dočekao u tišini. Predsednik Vučić je na pristupnoj stazi prema hramu, najpre primio blagoslov od sveštenika Slobodana Jokića, arhijerejskog namesnika nikšićkog.

Oba državnika su se poklonika senima mitropolita, položili vence i ostali u hramu do kraja opela.

Mitropolitu Amfilohiju, od preuzimanja cetinjskog trona, bilo je teže nego Vasiliju Ostroškom - govori Aleksandar Vujović. - Teže je braniti veru od nas samih, nego nekada od Turaka...

Vujović bi još govorio da nepregledna masa ljudi, odjednom, nije napravila koridor. Došli su Kuči! Više od dve hiljade njih prevalilo je, pešačeći dvadesetak kilometara, kao ne tako davno u biblijskim litijama. Predvodio ih je Pavle Milić u crnogorskoj narodnoj nošnji. Njegov lik je među ktitorima crkve, u kojoj je mitropolit našao večni smiraj. I da je još dvadeset kilometara.... I da je još dva puta toliko, mi bismo došli - kaže nam. - Moj otac Radomir je 1993. položio, zajedno sa mitropolitom, temeljni kamen za ovaj hram. Sa njim, sa patrijarhom Pavlom, ruskim i vaseljenskim patrijarhom. A ja, kopao temelje.

Darovan je Ordenom Svetog Save i Gračaničkom spomenicom koje ostavlja sinu i kćerki da ga slede u uspomeni za duhovnog obnovitelja Crne Gore, mitropolita Amfilohija.

Posle opela, po običaju, kovčeg sa upokojenim vladikom cetinjskim iznet je na plato ispred hrama.

Usledile su oproštajne besede, sabrane u jednoj poruci: ispraćamo velikog duhovnika Srpske crkve i iskrenog pomiritelja našeg naroda.

Hrabro i požrtvovano se borio za opstanak pravoslavne vere u Crnoj Gori, kao Sveti Petar Cetinjski - kazao je patrijarh Irinej. - Po ustoličenju, susreo se sa neverovatnim problemima i narodom otuđenim od vere. Većina hramova pretvorena u torove za stoku, manastiri bez monaštva.

Uz pomoć Božju, upornim trudom i naporom, Amfilohije je krčio korov na njivi Gospodnjoj. Umesto zvona sa ovaca i koza nastanjenih u hramovima, zazvonila su crkvena zvona i umilni slavopoj Bogu. Za relativno kratko vreme Crna Gora vaskrsavala je i postajala ugled Srpskoj crkvi i srpskom narodu.

Duhovno obnovljena Crna Gora sa mitropolitom Amfilohijem na čelu imala je snagu da se odupre i da stane u odbranu svojih svetinja, da podigne duh i ugled svoga imena koje je prethodna vlast svela na nacionalnu manjinu.

Kada se, posle patrijarha, oproštajnim govorom obratio Aleksa Bečić, predsednik novoformirane Skupštine Crne Gore, desetine hiljada ljudi je spontano počelo da aplaudira. Aplauzima i suzama propraćene su i besede mandatara za sastav nove crnogorske vlade, profesora Zdravka Krivokapića: - Odlazak mitropolita je žrtva i zalog naše budućnosti, a njegovo delo putokaz i naše obaveze.

Ova sahrana i današnji dan litija su svih dosadašnjih litija, koje su se slile iz svih krajeva, a koju i danas predvodi mitropolit. Sabrao nas je oko odra da bismo iskazali jedinstvo i ljubav.

"Pogledaj još jednom na narod svoj, vladiko", pozvao je Krivokapić i istakao da je mitropolit sebe izgradio vrlinama, a da je svojim monašanjem postao "Hristov vojnik, koji nijednom nije bio demobilisan".

Umirovljeni vladika Atanasije preneo je poruku Milutina Popadića sa okupiranog Kosmeta, a vladika Joanikije rekao da je ovo "Amfilohijev sabor". Najpotresnija je bila beseda pesnika i akademika Matije Bećkovića, dugogodišnjeg prijatelja mitropolita Amfilohija, koja je pokrenula jecaje u masi.

Kada je sam čin sahrane obavljen, niko se nije razilazio. Ljudi su prilazili da poljube lafet na kome je kovčeg sa posmrtnim ostacima mitropolita bio izložen. Do kasnih večernjih sati odavana je počast vladici koji je na poslednjem ispraćaju okupio crnogorska bratstva, državnike, političare, crkvene velikodostojnike, sportiste... u - jedno.

Antrfile:

MALA UNA U SUZAMA

KUMČE mitropolita Amfilohija, osmogodišnja Una Rajović (na slici), sve vreme je prestajala uz odar. U suzama, držeći ikonu, opraštala se od svoga kuma koji je ovu lepu devojčicu krstio na Božić, ove godine, baš u ovom hramu u kome vladika počiva. Malenu Unu tešio je uz odar mitropolita i vladika Irinej, episkop bački.

IZ BESEDE PESNIKA I AKADEMIKA MATIJE BEĆKOVIĆA

VARNICA ZA OHLADNELE GRUDI CRNE GORE

DANAS počinje drugi, novi, večni život Amfilohija Radovića. Kažu da Bog svakoga drži na zemlji dok ne završi ono što je započeo.

To se desilo i sa mitropolitom, Gospod ga je pozvao u pravi čas, da je ranije ne bi valjalo. Učinio je sve zbog čega se rodio i zbog čega ga je stvorio. Preporođena Crna Gora počinje od "A", zato je na odru spokojan, zato mi plačemo, a on ne... Amfilohije je potpalio vatru i ubacio varnicu u grudi Crne Gore.

Organizovao je litije i nastao je poklič koji se nikada nigde nije čuo "Ne damo svetinje!". Amfilohije je potpalio vatru i ubacio varnicu u grudi Crne Gore. Organizovao je litije i nastao je poklič koji se nikada nigde nije čuo "Ne damo svetinje!"... Naslednik tragičnog junaka kosovske misli, bio je kosovski junak, koji se ispeo na kosovski vis, golim rukama sahranjivao kosovske mučenike, do zadnjeg daha preklinjao da ne zaboravimo kosovski zavet i jednom zauvek datu reč. Kosovo je nebesko rešenje srpskoga pitanja i zato se ni po koju cenu ne sme popustiti, i pasti najniže tamo gde smo se popeli najviše!

I VOJSKA SRBIJE NA OPROŠTAJU

MEĐu prvima, na plato ispred hrama, još pre jutarnje liturgije stigli su predstavnici Vojske Srbije o kojoj je Mitropolit u više navrata govorio s posebnim uvažavanjem. Oni su, međutim, sačekali da u crkvu uđu posle predsednika Aleksandra Vučića.

SABORNI HRAM GRAĐEN 20 GODINA

HRAM Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, u kojem je sahranjen arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, građen je 20 godina, a otvoren je u oktobru 2013. Hram je svečano otvoren u okviru proslave 1.700 godina Milanskog edikta, a tom događaju prisustvovali su patrijarsi vaseljenski, moskovski, srpski i jerusalimski.

Hram je izgrađen upravo na inicijativu mitropolita Amfilohija, a iz SPC je potvrđeno da je u gradnju uloženo više od šest miliona evra.

I BODIROGA NA ISPRAĆAJU

LEGENDARNI srpski košarkaš Dejan Bodiroga prisustvovao je juče sahrani mitropolita Amfilohija u Podgorici. Nekadašnji kapiten reprezentacije i jedan od najtrofejnijih košarkaša u istoriji u društvu prijatelja došao je da oda poslednju počast mitropolitu crnogorsko-primorskom. Bodiroga je poznat kao veliki vernik, i po velikom broju humanitarnih akcija.

SVETA TRI JERARHA CRNE GORE

VLADIKA Irinej bački opraštajući se od mitropolita Amfilohija rekao je da su Sveti Petar Cetinjski, Petar Drugi Petrović Njegoš i mitropolit Amfilohije umrli u tri dana.

U crkvenim krugovima to se tumači da, kao što Grci imaju praznik Sveta tri jerarha, smrću mitropolita i Crna Gora dobila svoja Sveta tri jerarha. Vladika bački Irinej je u besedi rekao da je današnji dan istovremeno i tužan i radostan - tužan što se, kazao je, rastajemo sa vladikom Amfilohijem koji se celog život trudio da na raznim mestima slavi Hrista, slavu Božju i svetu crkvu njegovu. A, radujemo se, kazao je, zato što znamo da je svaki rastanak privremen i nadamo se da ćemo se naći jednog dana zajedno u naručju Oca nebeskog.

ZAVIČAJ VLADIKE BEZ DANA ŽALOSTI

U KOLAŠINU ni juče nije bilo dana žalosti povodom smrti mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Zavičaj vladike zaboravio je svog velikog sina, koga se nisu setili ni u opštinama gde je na vlasti DPS sa svojim saveznicima. Predsednik SO Kolašin Milan Đukić iz Grupe građana zatražio je u petak od Milosava Bata Bulatovića, predsednika Opštine da dan žalosti bude u nedelju, međutim, do toga nije došlo.

Inače, mitropolitov brat Rade je više decenija sveštenik i starešina crkve Svetog Dimitrija u Kolašinu. M. S.

Poruka Milutina Popadića sa Kosova

Oprosti mi vladiko Đedom ću te zvati, S Kosova ti pišem i tu ću ostati.

I da rado kažem, pre svega, Da Kosovo volim od zemlje do neba.

Uvek kad je teško stizao si prvi, Gladnom dao hleba ranjenima krvi.

Rukama svojim nosio si kosti Ubijenih Srba, Bog dušu da im prosti.

Možda me se setiš, nije bilo davno, Stao si pred dete srpsko pravoslavno.

Ja u teme gledam a Šiptar nam preti Viče: svaki Srbin sad će mreti. A ti Đede kažeš: znaš li ko te brani, Čuvar Pećkog trona na tvojoj je strani.

Mene rukom grli vladika najdraži, Priznaću pošteno to me okuraži.

I mantijom briše moje suze s lica, Kosovo će izdat samo kukavica.

Vladiko i Đede još da kažem ovo Za tebe se moli raspeto Kosovo.

Autor: MILENA MARKOVIĆ VELIŠA KADIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine