O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Agasi: Zastrašujuće je što Novak može još da napreduje
18. Jul 2018. godine
Andre Agasi nije mogao da ne prokomentariše pobedu Novaka Đokovića na Vimbldonu i bio je veoma srećan zbog svog bivšeg pulena.
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
EFIKASNA SUVERENOST JE ONA KOJU DOŽIVIMO SVOJOM
27. April 2018. godine
Danas
Reditelj Nebojša Bradić povodom drame „Banović Strahinja“ na izmeštenoj sceni NP Priština u Gračanici Beograd- Predstavom „Banović Strahinja“, po tekstu Borislava Mihajlovića Mihiza, u kojoj potpisuje režiju, adaptaciju i scenografiju, pozorišni reditelj Nebojša Bradić posle 23 godine obnovio je saradnju sa Narodnim pozorištem u Prištini. „Banović Strahinja“ je 12. aprila premijerno izveden na sceni NP Priština izmeštenoj u Gračanicu, a posle Zvečana i Šapca, ova predstava, urađena u koprodukciji sa šabačkim NP preksinoć je prvi put izvedena u Beogradu na Maloj sceni nacionalnog teatra „Raša Plaović“ na zadovoljstvo publike koja redovno prati gostovanja NP Priština. - Pre više od dve decenije Narodno pozorište Priština je bilo na svojoj matičnoj sceni, gde su pod istim krovom radili albanski i srpski glumci, tehnika i pomoćno osoblje. Tada sam napravio predstavu koja je pobeđivala na festivalima u Srbiji i bila odigrana više od 100 puta. Poziv da radim u Gračanici, varošici nadomak Prištine, prihvatio sam sa željom da pomognem kolegama koji danas rade u posebnim uslovima, ali i da publici ponudimo sadržaj koji će biti zanimljiv i koji pokreće važna pitanja i daje moguće odgovore. Drama „Banović Strahinja“, koja govori o razorenom domu, slomu porodične intime i provali istorije u subjektivne živote, bila je zajednički izbor - objašnjava za Danas Nebojša Bradić zbog čega je odlučio da na KiM radi baš ovaj Mihizov tekst iz 1960. godine. Dodaje da je „pripremanje i igranje predstave na KiM u današnjim okolnostima poseban doživljaj, koji se ne može jednostavno porediti sa regularnom pozorišnom produkcijom jer na tamošnje predstave dolazi publika iz okolnih enklava, ljudi različitog stepena obrazovanja, ali podjednako zahvalni za ‘život dvočasovni’“. n Čini se da ste se dosledno držali Mihizovog određenja da ova „drama nije istorijska, ali da su zato anahronizmi u njoj namerni“. Šta zapravo KiM danas predstavlja za nas - epski mit, moralni kodeks, političku i medijsku manipulaciju, nacionalno stradanje i tragediju, „spoj kletve i zakletve“ kneza Lazara koji se na različite načine ponavlja u svakoj generaciji...? - Sve to zajedno, ali i ništa od svega toga. Mešaju se racionalni i emotivni izbori. Došlo je do pomeranja na koja ne možemo previše da utičemo, ali to ne znači i da ne treba da se trudimo. Jedina efikasna suverenost je ona koju doživimo svojom. n U ovoj predstavi Majka devet Jugovića je uticajni lik iz senke, koji poput „velikog brata“ ne izlazi iz svoje staklene kabine, ali vuče sve konce, motivi ponašanja njene kćeri i žene Banović Strahinje nisu do kraja jasni, a na sceni nema Vlah Alije - gledamo film o njegovom upadu u dvor u Banjskoj. Zbog čega? - Mihiz govori o manipulaciji i demistifikuje proizvodnju populističkih identiteta i narativa. U našoj predstavi radnju lociramo u savremeni TV studio - prostor savremenih medijskih manipulacija. Majka Jugovića je „nadreditelj“, glavni urednik. Ona u svakom trenutku zna šta je „najbolje za narod“, ko su izdajnici ili paraziti na političkom telu, kako se kod širokih narodnih masa proizvodi „orgija osećanja“ - nasuprot „običnih“ osećanja. Što se tiče ponašanja žene Banović Strahinje, prekršiti zakon znači rizikovati da sebi nanese povredu. Žena to čini i tako ulazi u krug želja i moći. Ona, po Frojdovom mišljenju, tada ne zna šta želi i zbog toga može biti prevarena po ovom pitanju. Postoje lažne želje i prividni oblici slobode. Mihizov lik Vlah Alije građen je na osnovu stereotipa pohotnog i okrutnog Turčina, koji proliva krv hrišćana, uništava njihove domove, otima žene... U drami, njegova akcija pokreće radnju. Predstava se bavi posledicama te akcije na druge: krivicom, kaznom i praštanjem. n Da li su politički i društveni kontekst predstave gurnuli u drugi plan lični emotivni odnos između Banović Strahinje i njegove žene? - Scene između Strahinje i njegove žene veoma su snažne i mislim da donose neophodnu emociju kao ravnotežu političkom i društvenom kontekstu. n Na scenu ste uveli kamere, ekrane - na većem pratimo glumce izbliza, na manjem se emituju snimci martovskog pogroma 17. marta 2004. na KiM, NATO bombardovanja... Kostimi su savremeni, kao i događanja na dvoru Jugovića u Kruševcu, iako su inspirisana narodnom baladom iz pretkosovskog epskog ciklusa. Zbog čega je ova priča o „Banović Strahinji“ univerzalna i toliko privlačna za različite umetničke žanrove - film, teatar? - Moderni kostimi, rekvizita, oružje, kao i film o bombardovanju, približavaju komad „Banović Strahinja“ vremenu u kome se vode moderni imperijalistički ratovi. Postoji neka logika da uoči velikih sukoba dolazi do kobnih otmica, pljački, koje uvećavaju mržnje, pojačavaju žeđ za osvetom. Mediji koriste takve događaje. Televizijski prenos napada na bliznakinje u Njujorku od 11. septembra dao je legitimaciju za početak rata u Iraku. Savremena politika velikih sila koristi obrasce melodrame po kojima se zna ko su dobri, a ko loši momci. Potrebna je samo retorika koja će aktivirati „princip borbenog zadovoljstva“. n Da li srpski srednji vek ulazi u modu - RTS emituje prvi TV serijal o Nemanjićima, povodom kog je bila izložba kostima i snimljen je CD sa muzikom, na pozorišnu scenu se vraća Banović Strahinja? - Savremeni gledalac voli da prati sadržaje iz epohe, pod uslovom da likovi govore misli koje muče današnjeg čoveka. Za mene je „Banović Strahinja“, pre svega, politička priča, lična drama, sukob između rođaka, izdaja, romansa i legenda - komad za sva vremena.

Antrfile:

Protiv diktata dnevne politike

Kako kao reditelj, bivši ministar kulture i upravnik pozorišta vidite aktuelni problem sa izborom novih članova Nacionalnog saveta za kulturu i kršenjem zakonske procedure?
- Doprinos članova Nacionalnog saveta nije protokolarni već radni. Izbor njegovih članova ne bi trebalo da određuje poznatost ili popularnost kandidata, već njihova aktivnost. Nacionalni savet za kulturu je važno telo da bi se njegovi članovi birali diktatom dnevne politike.
Autor: JELENA TASIĆ
Arhiva vesti