|
|
|
ŠEKSPIROVA „UKROĆENA GOROPAD" U SUBOTIČKOM NARODNOM POZORIŠTU 16. Decembar 2018. godine
PolitikaNa kraju svake godine imamo osećaj da su se predstave desile pukim čudom, kaže Olivera Đorđević, rediteljka i umetnička direktorka Drame na srpskom jeziku u teatru koji nema osnovne uslove za rad
Subotica - Drama na srpskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici ovu godinu zatvorila je Šekspirovom komedijom „Ukroćena goropad" u režiji Olivere "đorđević, umetničke direktorke Drame.
- Od akademije sam gledala dosta verzija „Ukroćene goropadi" i ne bih da zvučim rodno nastrojeno, ali uvek su ih režirali muškarci. Otuda i moja želja da režiram komad, jer je u svim tim verzijama Katarina na kraju ukroćena. Mi imamo sliku Katarine koja lomi sve po kući, ali Šekspir kaže da je ona čuvena s oštra jezika, nije poenta da je to žena koja je luda i lomi sve, već žena koja sme da kaže šta hoće. Ako se osvrnemo, videćemo da u nekim našim sredinama još vlada uverenje da žena ne može ravnopravno da razgovara sa muškarcem. Dakle, Katarinin problem je u tome što se ne uklapa u okruženje. Petruči je isti takav, i ovo je priča o autsajderima. Za mene nije pitanje ko će koga nadjačati i da lije jači ženski ili muški polJer je to samo površinski sloj te priče kaže u razgovoru za „Politiku" Olivera Djorđević.
„Ukroćena goropad" u subotičkom teatru smeštena je u pedesete godine dvadesetog veka ili poslednji period naivnosti savremene istorije nakon kojeg su se bitno izmenili muškoženski odnosi, kaže rediteljka. Kao pozorište koje dosledno traži glumce na audicijama, za ovu se inače prijavilo više od 70 kandidata za mušku i žensku ulogu, izabrali su Sonju Leštar da igra Katarinu, Milana Novakovića za ulogu Lućenca, a Isidora Vlček igra Bjanku, dok u predstavi nastupa gotovo čitav muški deo ansambla Drame na srpskom jeziku te Petručija igra Dimitrije Dinić. Tu su i Zoran Bučevac, Ne
bojša Čolić, Vladimir Grbić, Miloš Stanković, Srđan Sekulić, Milan Vejnović, Igor Greksa koji je uz to uradio i scenski pokret, a treći ženski lik tumači Kristina Jakovljević. Muziku za predstavu je odabrala rediteljka zajedno sa Gezom
Kučerom ml. i dr Agotom Vitkai Kučera, kostime Milica Grbić Komazec, scenografiju Diana Radosavljević Milović.
Prethodna premijera u Narodnom pozorištu bila je „Lizistrata" u režiji Jovane Tomić, a naredna će, već se zna, biti premijera Steriji
nog komada „Zla žena" u režiji Ive Milošević. Kao umetnička direktorka Drame na srpskom jeziku Olivera Đorđević kaže da su se ove teme i niz ženskih rediteljki gotovo slučajno nametnuli. - Ovo nisu komadi o ženama, oni se
bave muškoženskim odnosima, nije naš cilj da pratimo podatke o socijalnim problemima i broju zlostavljanih žena, nije to moto ove sezone. Možda postoji zasićenje, i moje lično, predstavama gde ukazujemo na problem, držimo pridike sa scene, gde hoćemo nekoga nešto da poduči
mo i upiremo prstom u publiku koja realno dolazi u pozorište, a one u koje bi trebalo uprti prst - njih u sali nema. Posebno mi smeta, u ovom svetu punom nervoze i stresa, osećaj da smo mi besni na sceni i sipamo taj bes sa scene na publiku koja takođe
treba da oseća isti bes, da ga preuzme od nas i tako besna izađe napolje. Ništa se nije promenilo nakon takvih predstava i mi ne želimo da ukazujemo na problem, već smo krenuli ređim putem: ukazujemo na rešenje, da ljudi izađu sa nečim plemenitim, a ne besni. Pozorište bi trebalo da
bude prostor katarze i prosvetljenja, a ne mesto gde ljudi dođu da se iznerviraju, jer za to imaju televiziju - kaže Olivera 'đorđević.
Formiranje repertoara u svakom pozorištu je težak posao, kaže umetnička direktorka Drame na srpskom jeziku subotičkog Narodnog pozorišta, a u ovom verovatno najteže u zemlji.
- Mi smo nacionalna kuća u jednom od većih gradova u zemlji i sa zgradom koja će biti najveća u zemlji jednoga dana, a radimo u nemogućim uslovima. Ne možemo da koristimo našu scenu kada poželimo jer je delimo sa Dramom na mađarskom jeziku i svim festivalima i manifestacijama koje se dešavaju u gradu. Probe sa 16 glumaca sada smo radili u sali koja je veličine jedne prosečne učionice na akademiji i primorani smo da imamo probe u neuslovima u fabrici „Mladost", u zgradi strašnoj u svakom pogledu. Ovu „Ukroćenu goropad" ne bih mogla da dam nikom drugom da režira u tim uslovima, ne bih mogla da očekujem da dovedem osobu sa strane i kažem: Evo ti Šekspir i 16 ljudi i ova prostorija. U odnosu na druge nacionalne kuće naš budžet je neuporedivo manji i glumaca i saradnika je manje. Mi imamo četiri dekoratera za dve drame i onda i stolari i bravi i vozači su dekorateri, i glumci rade promene na sceni i to nije umetnički koncept, nego ne može drugačije jer se trudimo da publika sve to ne oseti. Na kraju svake godine imamo osećaj da su se predstave desile pukim čudom, da više i ne znamo kako se to do kraja sklopi - kaže Olivera đorđević.
Antrfile:
Autor: ALEKSANDRA ISAKOV
|
|
Arhiva vesti
|
