|
|
|
JASTREBOVI IZ BRISELA NAM SAD PRIZIVAJU CRNI SCENARIO 28. Septembar 2022. godine
BlicUticajni predstavnici Evropskog parlamenta izašli sa radikalnim predlozima
Posledice bi, blago rečeno, bile očajne po nas: Značio bi raskidanje svih veza sa Briselom, a na kocki su vizna liberalizacija, fondovi i povlačenje EU firmi, što bi značio rizik za gubitak najmanje 40.000 radnih mesta.
O ovome pričamo jer su Socijaldemokrate, druga najbrojnija poslanička grupa u EP, objavile da “EU ne može da nastavi pristupne pregovore sa Srbijom ako se Beograd ne uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije”.
Tako je ova grupa prokomentarisala potpisivanje plana konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije u Njujorku.
“Zamrznite pregovore sa EU” „Ovo je ozbiljan skandal.
Usred besnog rata, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije potpisuje plan buduće saradnje sa ruskim agresorom.
Ili je to možda samo signal za nas da zamrznemo pristupne pregovore u Evropsku uniju, jer ulazak u EU ne ide preko Moskve“, napisala je na Tviteru izvestilac EP za Kosovo Viola fon Kramon.
Šefovi diplomatije Rusije Sergej Lavrov i Srbije Nikola Selaković potpisali su u Njujorku plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine. Pre 24. februara i invazije Rusiju na Ukrajinu ovakvih reakcija ne bi bilo, ali novi rat je bacio drugačije svetlo i na poteze zemalja koje žele u EU. Od Srbije se traži uvođenja sankcija Rusiji, a pod lupom su svi koraci koji se tiču Moskve.
Jasno je da odluka EP nema obavezujuću ni formalnu ulogu i da mogućnost da se to i desi zasad nije realna, ali je logično zapitati se šta to bi to značilo. Do sada ne postoji primer da je EU za tom merom posegnula. Na sve to za “Blic” ukazuje Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, koji prvo objašnjava da zaustavljanje pregovora može da se uradi na dva načina: de fakto i de jure.
De fakto i de jure - De fakto zamrzavanje se sprovodi ukoliko države članice ne mogu da postignu jednoglasnost kada je u pitanju otvaranje klastera ili zatvaranje poglavlja. To je Srbija već doživela jer je stajala u mestu dve godine po pitanju poglavlja usled negodovanja članica zbog nedostatka napretka u oblasti vladavine prava. S obzirom na to da se situcija komplikuje ove godine, spoljna politika dobija dodatno na važnosti i zato ona suštinski postaje blokirajuće poglavlje.
Videli smo da klaster tri nismo otvorili, iako je on manjeviše tehnički spreman s naše strane. Dokle god ne pokažemo značajnije iskorake u pomenutim oblastima, Srbija rizikuje da ostane de fakto zarobljena - ističe on.
Subotić ističe da je “de jure zamrzavanje drugačija priča” i da bi nas ono vratilo u period pre 5. oktobra - praktično u vreme sankcija i izolacije.
To nam je nepoznanica jer je do sada to bio nezamisliv scenario. Ako pokušamo da budemo imaginativni, to bi značilo da bismo anulirali sve što smo radili od 5. oktobra do sada. Rizik bi bio veliki jer bismo mogli da izgubimo status kandidata, slobodnu trgovinu koja je regulisana Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, viznu liberalizaciju, pristup Erazmus studentskom programu razmene, pretpristupne fondove (IPA) i povlačenje firmi EU.
Drugim rečima, Srbija ne bi više bila ista država ukoliko bismo izgubili EU perspektivu - naglašava Subotić.
O kojim se sredstvima radi može se videti na osnovu podataka da je u deset godina EU, kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova, obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava za podršku reformama.
Da ne bude “ili-ili” Imajući u vidu sva dešavanja, docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ističe da ukoliko rat bude produbljen i dođe do aneksije regiona u kojima se održavaju referendumi, Zapad neće dozvoliti našem regionu nikakve odnose sa Rusijom jer Zapadni Balkan i Srbiju smatra “svojim dvorištem”.
U tom slučaju ili će Srbija Rusiji uvesti sankcije ili će Srbiji biti uvedene sankcije.
Nadamo se da do takvog crnog scenarija neće doći.
Mi vidimo interes u tome što ruske i evropske kompanije dolaze ovde i treba razmotriti naše interese koji su jasni, ali trebalo bi raditi ispod radara i ne gurati prst u oko. EU je naš glavni spoljnopolitički, ali i spoljnotrgovinski partner - kazao je Surlić.
Surlić smatra i da je neutralna pozicija naše zemlje nemoguća jer, kako kaže, velike sile ne žele Srbiju nesvrstanu, žele da se svrsta.
Ne možemo imati poziciju koju je imala SFRJ, mi smo sada mnogo manji i slabiji nego tadašnja država. Nismo svesni našeg geopolitičkog polažaja. Povučena je gvozdena zavesa i nemoguće je da imamo neutralnu poziciju - pojašnjava on.
Jedina zemlja s kojom su zamrznuti pregovori je Turska.
Pregovori o pristupanju ove zemlje su 2018. praktično stali i ne mogu se razmatrati dalja poglavlja za otvaranje ili zatvaranje, a ne predviđa se dalji rad na modernizaciji carinske unije EU i Turske.
Kako to izgleda u praksi Proces se, kaže Subotić, pokreće u slučaju “ozbiljnog i kontinuiranog kršenja vrednosti na kojima je Unija zasnovana” i onda Evropska komisija može, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne države članice, da preporuči obustavu pregovora.
Smatra se da je odluka o prekidu pregovora usvojena od Saveta EU, osim ako, nakon saslušanja zemlje koja je predmet, ova institucija EU ne odluči kvalifikovanom većinom da odbije preporuku Komisije, i to u roku od 90 dana.
Antrfile:
kristofer Hil: U dokumentu nema baš ničeg posebnog
“Blic” je juče ekskluzivno objavio sadržaj dokumenta koji su minule nedelje u Njujorku potpisali ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije, a zbog kojeg su se uskomešali diplomatski krugovi i zbog kojeg je čak američki ambasador Kristofer Hil zatražio zvanično objašnjenje i informacije o sadržaju potpisanog.
Video sam plan, nema mnogo toga u njemu. Pitanje je zašto je Rusija to želela, očigledno da bi opravdala svoj rat u Ukrajini.
Ponašanje Rusije osudili su svi i u SAD, u Indiji, čak ih je i Kina kritikovala, niko ih ne podržava u ovom naporu. Pitanje je zašto bi dobili potvrdu od bilo koga za ono što su uradili svom komšiji - rekao je Hil.
Upitan da objasni stav da sada niko ništa ne bi trebalo da potpisuje sa Rusijom, Hil je kazao da ljudi treba da razumeju “da nije reč o Srbiji, već o Rusiji i o ponašanju Rusije koja čini ratne zločine u Ukrajini”.
Na pitanje da li ima prostora za zemlju da ostane neutralna i da li Srbija ima pravo da vodi svoju sopstvenu spoljnu politiku, Hil je istakao da Srbija ima pravo da vodi svoju spoljnu politiku, ali da SAD imaju pravo jasno da kažu šta misle o određenim odlukama i da se u ovom slučaju Rusija ponaša na užasan način i niko ne treba da stoji po strani i kaže da je u redu da jedna zemlja tako nešto radi drugoj.
Autor: DANIJELA LUKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
