O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
NENADIĆ: SVE MANJE LJUDI PRIJAVLJUJE KORUPCIJU
5. Oktobar 2018. godine
Danas
Slučaj bivšeg direktora beogradske Hitne pomoći koji je ukazao na zloupotrebe ogolio probleme uzbunjivača Beograd - Čitavih 15 godina trajala je borba uzbunjivača Borka Josifovskog, bivšeg direktora beogradske Hitne pomoći, koji je 2005. godine ukazao na saradnju lekara Hitne pomoći i pogrebnika, da bi Viši sud u Beogradu presudio u njegovu korist. I to ne u vezi slučaja na koji je ukazao, već na posledice koje su iz toga proizašle, a to je, između ostalog, gubitak posla. „Nakon odlaska ekipe hitne pomoći sa adrese porodice koja je zvala Hitnu pomoć radi intervencije teško bolesnog ukućanina, koji je u međuvremenu preminuo, dolazili su predstavnici uvek istih privatnih pogrebnika nudeći svoje usluge porodici preminulog. Adrese porodica pokojnika su saznavali od lekara Hitne pomoći koji su od pogrebnika zauzvrat primali novčanu naknadu“, saznanja su do kojih je 2005. došao Josifovski, koji je o ovome obavestio inspekciju i Ministarstvo zdravlja. Međutim, „nagrađen“ je otkazom, a ubrzo nakon što su ove informacije dospele u javnost, Josifovski je dobijao i pretnje smrću. - Ovo nije presuda kojom se rešava o slučaju zloupotreba u Hitnoj pomoći, već presuda kojom se utvrđuje da je nekoliko državnih organa „ignorisalo prijave i nije sprovodilo adekvatne istrage“ i da su time naneli štetu uzbunjivaču. U tome bi mogao biti širi značaj ove odluke. I danas, u mnogo drugih primera imamo situaciju da se prijave mogućih zloupotreba ignorišu ili se ne ispituju kako treba. Cilj je da se ta stvar promeni, a ovakve presude bi trebalo tome da posluže - kaže za Danas Nemanja Nenadić, programski urednik Transparentnosti Srbija. On dodaje da se prema statistikama krivičnih prijava i optužnica, može zaključiti da se slučajevi korupcije sve manje prijavljuju. Prema rečima našeg sagovornika, ljudi su uplašeni od gubitka posla i sličnih problema da bi uopšte postali uzbunjivači. - Čak i kada sud pruži zaštitu koja se odnosi na radnopravni položaj, postoje mnoge mogućnosti da nezadovoljne kolege ili pretpostavljeni uzbunjivaču učine život neprijatnim. Kada neko pod imenom i prezimenom uzbunjuje, obično je svestan da može da se suoči i sa takvim posledicama - ističe Nenadić. On dodaje da bi najbolji odgovor države i najbolja promocija uzbunjivanja bilo brzo ispitivanje i kažnjavanje svake prijavljene nepravilnosti ili štetne radnje, jer je upravo to glavni motiv ljudi koji se odvaže da ih prijave. - Zbog toga je veoma loš signal činjenica da ostaju neispitani brojni slučajevi sumnji na kršenje zakona, koji ne samo da su prijavljeni, već su o njima izveštavali i mediji - ukazuje Nenadić. U septembru 2006. Josifovski je razrešen dužnosti, rešenjem Ministarstva zdravlja, sa obrazloženjem da je istupanjima u sredstvima javnog informisanja narušio ugled Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, a iznošenjem neproverenih informacija o nesavesnom radu svojih kolega izazvao uznemirenje javnog mnjenja. Istovremeno je dobijao anonimne pretnje smrću. Na neplaćenom odsustvu je bio godinu dana i za to vreme se priključio Humanitarnoj organizaciji koja je radila na ratnom području u Sudanu, a po povratku u zemlju, u Hitnoj pomoći je raspoređen da daje medicinske savete putem telefona. Nakon mesec dana, dobio je otkaz. Nije se mirio sa zatvaranjem slučaja koji je prijavio, o saradnji pojedinih lekara Hitne pomoći i pogrebnog preduzeća, te je podnosio krivične prijave Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Agenciji i Upravi za borbu protiv korupcije, ali je reakcija nadležnih izostala. Viši sud je nakon 15 godina utvrdio da je pet državnih organa preduzelo štetne radnje prema Josifovskom i stavilo ga u nepovoljniji položaj zbog izvršenog uzbunjivanja. U pitanju su Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Agencija za borbu protiv korupcije, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i Više javno tužilaštvo u Beogradu.

Antrfile:

Nagrada za uzbunjivanje

- Zaštita uzbunjivača od štetnih posledica ne može biti potpuna, naročito kada su u odmazdu uključeni i drugi subjekti, a ne samo poslodavac, kao i kada uzbunjivač nije zaposleni, već korisnik usluga. Zbog toga smo predlagali nekoliko amandmana u vezi sa naknadom štete i nagradom za uzbunjivače koji su doveli do ostvarivanja javnih prihoda, ali oni nisu prihvaćeni - kaže Nemanja Nenadić.
Autor: K. ŽIVANOVIĆ
Arhiva vesti