O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
MARINA ABRAMOVIĆ DRUGI PUT MEĐU SRBIMA
26. Jun 2018. godine
Blic - specijalni dodatak
Istraživanje terena U PREDSTAVI “ŽIVOT i smrt Marine Abramović”, “kvazioperi” u režiji Boba Vilsona, večnog enfant terriblea svetske pozorišne scene - “preplitanju muzike, svetla, zvukova, teksta, oblikovanja...” koja je premijerno izvedena za Mančesterski međunarodni festival 9. jula 2011, zatim gostovala u Madridu, Bazelu, Antverpenu, Amsterdamu, Torontu i Njujorku, Marina Abramović predstavlja samu sebe (povremeno tripliciranu) i svoju majku. Uz nju su Vilem Dafo i pevač Entoni, koji je radio muziku posebno za predstavu. Specifičnost ovog rada u nekoliko ruku, koji potpisuje u to vreme stvoren tandem svetskih performing umetnika Abramović-Vilson, jeste da je na sceni Marina Abramović, njen život obojen u vampirsko belo, tri psa i tri kovčega u kojima je njeno telo, možda. Gledaoci, svedoci ove visokoestetizovane generalne probe sahrane Marine Abramović, jednom kada dođe vreme da život napusti njeno telo, u ulozi su šetača prolaznika koji ne mogu da odole tamnoputim mađioničarima što ih ispred pariskog Muzeja Luvr začikavaju, ne bi li pogodili ispod koje prazne kutije šibica se nalazi kuglica od stiropora… jer gledaoci koji su platili ulaznice za kvazioperu “Život i smrt Marine Abramović”, dvojca bez kormilara Abramović- Vilson, ne znaju u kojem kovčegu - staništu za beživotno telo je prava Marina Abramović. I da li je. Šibicarenje, žonglersko poigravanje nožem, zasecanje mekanog abdomena oštrim sečivom, izlaganje tela vatrenim jezicima plamteće zvezde petokrake, prepuštanje sudbine slučajnim prolaznicima - ljubiteljima umetnosti koji su možda naoružani revolverima ili poklonici hazarda, koskanje - makabrični ples sirovih kostiju u “Balkanskom baroku”, za koji je dobila nagradu Venecijanskog umetničkog bijenala i kockanje u svakom performansu, rečnik su neodoljivog šarma najveće umetnice performing arta danas u svetu. Nemir, pokret i tamo gde se jedva može detektovati (kao u “Mlekarici” posveti Vermeru, video-radu koji je otkupio Muzej savremene umetnosti u Palm Springsu, pustinjskom gradu u kojem nema uličnog osvetljenja jer milionerima koji u njemu žive kandelabri smetaju da uživaju u pogledu na zvezdano nebo iznad pustinje) kao isijavanje energije iz ametistnih klompi koje čuva amsterdamski Stedelek muzej, Marina Abramović pleni, izaziva pažnju i divljenje ne samo istoričara umetnosti, već i benignih laika, koji s pravom kažu “kako se toga ranije nisam setio/la” . Posle nekoliko privatnih poseta rodnom Beogradu, da bi se srela sa prijateljima i rođacima, Marina Abramović je ovih dana, posle poziva koji joj je uputilo rukovodstvo nedavno ponovo otvorenog Muzeja savremene umetnosti i politički vrh Srbije, u krucijalnoj poseti Beogradu. Ova radna poseta istovremeno je i potvrda potrebe da se ukaže poštovanje Marini Abramović koja je Beograd i Srbiju stavila na odgovarajuću lestvicu sistema vrednosti i priznanja. Stoga je za ovdašnje ljude nebitno koja je Marina Abramović ona prava od tri mogućnosti na koje je, uz pomoć Boba Vilsona, u kvazioperi “Život i smrt Marine Abramović” ukazala - da li ona koja je sa prijateljima večerala u beogradskom restoranu “Madera”, ona koja je posetila Muzej savremene umetnosti ili ona koja je bila na elegantnoj večeri koju je za nju priredila Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije. Jedinstvena Marina Abramović svakako je prošetala pored fontane na Trgu Nikole Pašića koja šapuće priče iz Muzeja revolucije, na suprotnoj strani ulice, u kojem je radila, po kazivanju umetnice, njena despotska majka, takođe, pored Studentskog kulturnog centra, njegove galerije i Divanhane, gde je Marina Abramović započinjala svoju karijeru, možda pored novootvorenog “Hilton hotela”, nedaleko od SKC ili se zaustavila ispred recepcije “Meriot Kortjard hotela”, preko puta Narodnog muzeja, koji ovih dana treba da bude svečano otvoren. U prizemlju beogradskog “Meriot hotela” je knjižara u čijem izlogu stoje dve autobiografije: Marine Abramović i Miroslava Miškovića. Ona Marinina napisana je ranije i ima izuzetnu naslovnu stranu. Miškovićeva je pored, možda da bi bila privlačnija i bolje prodavana. U izlogu ove knjižare nema biografije niti kataloga u frankfurtskom muzeju Širn 2016-2017. održane retrospektive Franka-Uvea Lajsipena - Ulaja, dugogodišnjeg umetničkog i emocionalnog partnera Marine Abramović s kojim je ostvarila neka od najboljih dela. Frankfurtski muzej Širn za retrospektivu nije rekonstruisao rani ugledni Ulajev rad “Mein Abschied als einzige Person” (Rastanak sa sobom kao jedinstvenom osobom, 1974), koji je prethodio decenijskoj stvaralačko- emocionalnoj simbiozi sa Marinom Abramović.

Antrfile:

Autor: MIROLJUB VUČKOVIĆ
Arhiva vesti