O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
ODLAZAK SOSIJETE ŽENERAL BANKE POD ZNAKOM PITANJA
11. April 2018. godine
Politika
Upućeni kažu da je njihovo napuštanje Hrvatske pre dve godine početak realizacije strategije odlaska sa Balkana Priča koja kruži regionom da Sosijete ženeral banka napušta zemlje ovog područja, pa i Srbiju, za centralu ove banke u Srbiji su samo glasine koje ne žele da komentarišu. - U skladu sa poslovnom politikom grupe, Sosijete ženeral Srbija ne komentariše glasine na tržištu, odgovorili su na pitanje „Politike". Dodaju da su se i ranije u javnosti pojavljivale različite glasine vezano za strateške odluke njihove bankarske grupe koje su se na kraju ispostavile kao netačne. Vest o prodaji bankarskog biznisa u čak šest zemalja regiona - Bugarskoj, Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Moldaviji i Albaniji, potekla je, inače iz Bugarske. Prvi je tu informaciju emitovao portal „Kapital.bg", a potom su je preneli mnogi mediji u regionu. Prema pisanju tog portala kao kupac većine aktiva pominje se mađarska OTP banka. Prvobitno su, navodno, bili planirani direktni pregovori između dve banke, ali se kasnije pojavila još jedna ponuda investicionog fonda „Apolo global" menadžmenta. Interesantno je da je Sosijete ženeral grupacija već prodala svoju banku u Hrvatskoj - Splitsku banku - a da je kupac bila upravo OTP banka. Poznavaoci prilika kažu da je njihov odlazak iz Hrvatske pre dve godine početak realizacije strategije odlaska sa Balkana. Što se tiče OTP banke može se reći da je ova mađarska banka u ekspanziji, jer je kod nas kupila Voj vođansku banku, koja je godinama bila u posedu Nacionalne banke Grčke. Kancelarija Sosijete ženeral otvorenaje u Beogradu još 1977. godine, da bi 1991. prerasla u banku, a danas ima mrežu od oko 100 ekpozitura širom zemlje. U Srbiji već godinama širi poslovanje. Prošle godine kupili su gotovo ceo kreditni portfolio bivše Alfa banke nakon što ju je kupila AIK banka, a 2013. godine takođe kreditni portfolio belgijske KBC banke koja je otišla sa ovog tržišta. To što Sosijete ženeral banka u Srbiji kupuje kredite drugih banaka i tako povećava svoj kreditni portfolio, za stručnjake može i ne mora da bude znak da se banka prodaje ili ne prodaje. Jer, upravo povećanjem kreditnog portfolija može da se postigne veća prodajna cena. Sosijete ženeral banka u Srbiji u 2016. godini po visini zarade bila je na petom mestu, a u toj godini s profitom od 3,6 milijardi dinara, postigli su najbolji rezultat od kako posluju u Srbiji. Inače, stručnjaci kažu da to što banka po profitu nije među prve tri i jeste motiv centrale u Parizu da proda ovdašnju ispostavu, pa i one u regaonu. Navodno, centrala jedonela odluku da se povuče sa nestrateških tržišta, odnosno sa tržišta na kojima nije među vodeće tri banke po tržišnom udelu. Za ovo tržište bore se mnoge banke, pa i najveće grupacije iz regaona, a među prve tri su tradicionalno Inteza banka, Unikredit banka i Rajfajzen banka. Sve ispostave Sosijete ženeral grupacije u regaonu su profitabilne, ali se radi o malim tržištima na kojima se, delom i zbog visoke konkurencije, ne postiže očekivana profitabilnost za centralu. Inače, malo koji biznis je poslednjih godina u Srbiji bio „u prometu" kao što su to banke. Grci su „otuđili" čak tri banke - Vojvođansku ko ju je kupila OTP banka, Alfu banku je kupila AIK banka, Pireus banku kupila je Direktna banka koja je pre toga postala vlasnik Kragujevačke banke i Findomestik banke, Telenor banka još je u pregovorima za prodaju bugarskom investicionom fondu „River Stiks kapital", američki investicioni fond kupio je ispostavu Hipo Alpe Adrija banke i preimenovao je u Adiko banku, češka Ekspo banka kupila je kiparsku Marfin banku, turska Halk banka Čačansku banku...

Antrfile:

Za klijente isti uslovi
Kada banka menja vlasnika za klijente se ništa ne menja, odnosno oni nastavljaju da budu korisnici bankarskih proizvoda po istim onim uslovima po kojima su i zaključili ugovor. Po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga drugačije i ne može, jer klijenti ne smeju da trpe zbog prodaje banaka ili zato što banke trguju kreditima između sebe. Mogu da računaju na trošak za promenu kartica koje dobijaju sa nazivom nove banke.
Autor: JOVANA RABRENOVIĆ
Arhiva vesti