|
|
|
HAN: ODLUKA O IZBORIMA U RUKAMA SRPSKIH POLITIČARA 28. Avgust 2015. godine
DanasSPECIJALNO ZA DANAS: Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje govori o odnosima Srbije i Evropske unije
l Zajedničke vojne vežbe sa Rusijom pogrešan signal Srbije EU l Iz EU 8,2 miliona evra kako bi se, između ostalog, proširili smeštajni kapaciteti za tražioce azila u Srbiji l Bilo bi najbolje da se pregovaračka poglavlja otvore pre kraja godine
Beč, Beograd - Odluka o prevremenim parlamentarnim izborima ne zavisi od mišljenja čelnika Evropske unije, već isključivo od srpskih političara. Međutim, u EU postoji uverenost da će kakva god odluka bila, Srbija ostati na evropskom putu reformi i posvećena rešavanju kosovskog pitanja. Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i proširenje, ističe u intervjuu za Danas i da će predložiti otvaranje prvog poglavlja u procesu integracija krajem godine, uz napomenu da Srbija još nije okončala posao u vezi sa poglavljima 23 i 24. Komentarišući najavu zajedničkih vojnih vežbi Srbije i Rusije, Han naglašava da je to pogrešan korak Srbije, odnosno da se time šalju pogrešni signali EU.
Beč, Beograd - Odluka o prevremenim parlamentarnim izborima ne zavisi od mišljenja čelnika Evropske unije, već isključivo od srpskih političara. Međutim, u EU postoji uverenost da će kakva god odluka bila, Srbija ostati na evropskom putu reformi i posvećena rešavanju kosovskog pitanja. Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i proširenje, ističe u intervjuu za Danas i da će predložiti otvaranje prvog poglavlja u procesu integracija krajem godine, uz napomenu da Srbija još nije okončala posao u vezi sa poglavljima 23 i 24. Komentarišući najavu zajedničkih vojnih vežbi Srbije i Rusije, Han naglašava da je to pogrešan korak Srbije, odnosno da se time šalju pogrešni signali EU.
l Kako vidite najave mogućih vanrednih republičkih izbora u Srbiji? Da li bi se i na koji način oni odrazili na tempo evropskih integracija, odnosno da li bi oni bili opravdani u nekom slučaju?
- Moj posao nije da spekulišem. To pitanje je u potpunosti u rukama srpskih političara. U svakom slučaju EU je uverena da će Srbija ostati u potpunosti posvećena evropskom putu, kao i političkim i ekonomskim reformama i dijalogu sa Prištinom, koji je opet ove nedelje bio uspešan.
l Vlada Srbije se nada preporuci za otvaranje poglavlja na Savetu ministara EU u septembru. Da li su ta očekivanja opravdana?
- Pozdravljam ambiciozne ciljeve srpske vlade kada je datum u pitanju, što vidim kao znak njihove snažne posvećenosti. Ja naporno radim na tome da prva poglavlja budu vrlo uskoro otvorena, a bilo bi najbolje da se to dogodi pre kraja ove godine. Uveren sam da će se zemlje članice EU složiti sa našim predlogom. Međutim, kvalitet bi i dalje trebalo da dolazi pre brzine. Tajming zavisi pre svega od Srbije i tempa sprovođenja neophodnih reformi posebno kada je reč o poglavljima 23 i 24.
l Da li je Srbija ispunila sve obaveze i kriterijume za otvaranje prvih poglavlja? - Srbija je preduzela krupne korake kako bi mogla da otvori prva pregovaračka poglavlja. Sveobuhvatni akcioni plan neophodan za otvaranje poglavlja 24 je gotovo završen, a uskoro će biti isto i kada je reč o poglavlju 23, koje se tiče vladavine prava. Ako naši komentari budu usvojeni, oba plana bi mogla da započnu sprovođenje posle leta. Srbija je, takođe, finalizovala implementaciju dogovora u vezi sa ključnim sporazumima sa Kosovom, kao deo procesa normalizacije, kojim se bavi poglavlje 35. Ovo predstavlja ključno dostignuće kada je reč o procesu normalizacije, i ja se nadam da će to utabati put ka postizanju sporazuma između zemalja članica, o otvaranju prvog poglavlja, još tokom ove godine.
l Da li je učinjeno sve sto je bilo neophodno u Briselskom procesu? Ako nije, šta je to što Srbija nije uradila?
- U kontekstu poglavlja 35, pozdravljam opredeljenost Srbije u ovom procesu za koji znamo da nije lak. Posvećenost premijera Vučića I Mustafe doprinela je ove nedelje finaliziranju dogovora o implementaciji četiri ključna sporazuma o energiji, telekomunikacijama, osnivanju ZSO, kao i rešavanju pitanja slobode kretanja i mosta u Mitrovici.
l Na samit u Beč premijer Srbije stiže sa predlogom odnosno inicijativom za pomirenjem u regionu. To su odmah odbacili lideri Kosova, Hrvatske i BiH. Šta vi mislite o tome?
- Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi čine glavni deo procesa napredovanja Srbije prema EU, i ja pozdravljam konstruktivan i aktivan doprinos srpskog rukovodstva u tom pogledu. Istovremeno su potrebni dalji napori kako bi se prevazišli bilateralni nesporazumi, koji nastavljaju da opterećuju odnose u regionu. Pomirenje ostaje od suštinskog značaja za promovisanje stabilnosti i uspostavljanje povoljnog ambijenta za prevazilaženje nasleđa prošlosti, umanjujući tako rizik od instrumentalizacije otvorenih političkih pitanja.
l Mnogi su ocenili taj Vučićev gest neiskrenim, s obzirom na celokupan odnos prema ratnoj prošlosti. Šta vi mislite o tome?
- Premijer Vučić i njegova vlada su preduzeli istorijske korake kako bi unapredili regionalne veze. Pomenuću samo konferenciju premijera zemalja šestorke Zapadnog Balkana o upravljanju u oblasti ekonomije u Beogradu, oktobra prošle godine, kao i posetu albanskog premijera Rame u novembru, koja je bila prva takve vrste nakon 68 godina. Premijer Vučić je, takođe, doneo i istorijsku odluku da prisustvuje komemoraciji kojom je obeležena dvadeseta godišnjica od genocida u Srebrenici. Napad čija je žrtva tamo bio pokazuje da bi svi mi, zajedno, u Srbiji i šire, trebalo da udvostručimo naše napore kako bismo prevazišli mržnju i tražili pomirenje širom celog regiona Zapadnog Balkana.
l Kakva su vaša predviđanja u vezi sa teškom situacijom izbeglica iz zemalja Bliskog istoka, nakon podizanja zida na srpsko mađarskoj granici?
- EK pažljivo prati situaciju. Naš cilj je da u tome podržimo Srbiju i druge zemlje, pre svega, u regionu. Mi smo izdvojili 390 hiljada evra kao hitnu podršku, uključujući humanitarnu pomoć, kao i prošle godine, tokom poplava. Uz ovo dolazi još i oko 8,2 miliona evra koji su već izdvojeni ili će to to uskoro biti, kako bi se poboljšalo nadziranje granica, ojačao sistem azila i proširili smeštajni kapaciteti za tražioce u Srbiji. Istovremeno, aktuelni migratorni pritisak je pitanje evropskih dimenzija. U tom smislu, ono zahteva koordinisan regionalni pristup. EU je izdvojila osam miliona evra za program upravljanja migracijama na Zapadnom Balkanu, i radujemo se tome što će Srbija nastaviti da se bavi pitanjem migrantske krize u bliskoj saradnji sa EU.
l Šta Srbija još konkretno treba da učini kako bi pomogla rešavanju tog problema? Da li treba da gradi kampove za tražioce azila? Takođe, ide hladno vreme, preti li humanitarna katastrofa?
- Pozdravljam prve korake srpskih vlasti kako bi se nosila sa prilivom izbeglica, tokom proteklih nekoliko nedelja, u vrlo teškim okolnostima. Raspoređivanje dodatnih snaga reda na granicama, uz otvaranje centara za snabdevanje u Preševu privremeno humanitarno sklonište otvoreno u Kanjiži, daju rezultate. Dodatna podrška od strane EU biće zasnovana na proceni o potrebama.
l Kako vidite najavu zajedničkih vojnih vežbi Srbije i Rusije? - EU je veoma zabrinuta za nedavnu eskalaciju konflikta u istočnoj Ukrajini. Moram da kažem da bi, pod trenutnim okolnostima, planiranje zajedničke rusko-srpske vojne vežbe u Ruskoj Federaciji poslalo pogrešan signal. Zajedno sa zemljama članicama EU, ja očekujem da će Srbija nastaviti da progresivno usklađuje svoju politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, u skladu sa svojim obavezama.
Antrfile:
Neophodan širi pristup
l Mogu se čuti ocene da EU nema načina i volje da reši problem izbeglica i da zato ne reaguje odlučnije na podizanje zida na mađarskoj granici.
- Podizanje novih zidova ili ograda nije pravi odgovor. EU podržava aktivnu, sveobuhvatnu i geografski izbalansiranu migracionu politiku. Jedan širi pristup spoljnoj i bezbednosnoj politici je od ključne važnosti za jačanje saradnje sa zemljama porekla i tranzita, sa ciljem otkrivanja osnovnih uzroka i sprečavanja nezakonite migracije, uključujući krijumčarenje i trgovinu ljudima, zaštitu osoba kojima je neophodna međunarodna zaštita, poštovanje prava na traženje azila, kao i obezbeđivanje efektivnog povratka i readmisije, uz maksimizaciju uticaja koji se ostvaruje dobrim upravljanjem migracijama.
Autor: SNEŽANA ČONGRADIN
|
|
Arhiva vesti
|
