O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
PRAVO NA PRESTO IMAJU SVI KARAĐORĐEVIĆI
20. Januar 2019. godine
Politika
RAZGOVOR NEDELjE: princ VLADIMIR KARAđORđEVIć Zapadni uticaj je apsolutno prihvatljiv u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, ali problem nastaje kad neko pokuša da nametne tu vrstu političkih i ideoloških pozicija narodima koji stotinama godina imaju izgrađen sopstveni politički, kulturni, duhovni identitet. To je kao kada pokušavate da u rupu oblika kvadrata ugurate predmet oblika zvezde Aleksandar Apostolovski Unuk jugoslovenskog kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića i sin kraljevića Andreja dočekuje nas u kući na Zvezdari. Prostorija u kojoj razgovaramo ima skroman kancelarijski sto i nekoliko stolica. Pedesetpetogodišnji diplomac Kraljevskog mornaričkog koledža u Londonu, a potom i biznismen u sferi trgovine i turizma, promenio je imidž. Pustio je bradu i osim prinčevske titule, nosi još jednu. Pokrovitelj je i predvodnik suverenog vojnog viteškog Reda zmaja. Dakle, nalazi se na prestolu ove donekle misteriozne organizacije. Šta vas dovodi u Beograd u ove zimske dane? Prva i najvažnija stvar je susret porodice Karađorđević u Belom dvoru, na kome se razgovaralo o problemu restitucije i odnosima među Karađorđevićima. Drugi razlog je sastanak sa članovima kabineta Reda zmaja kako bi se analizirale dosadašnje i dalje aktivnosti. Kakvi su trenutno odnosi u porodici Karađorđević? Često ste imali razmirice s princem Aleksandrom Drugim? Moje lično mišljenje je da porodica mora da nastupa zajednički kada je reč o svim pitanjima koja su bitna za Karađorđeviće i da se svi konflikti rešavaju unutar familije. Podrazumeva se da među nama postoje razlike u mišljenjima i stavovima oko nekih stvari, ali to je manje bitno kad se uzmu u obzir nepravde koje su učinjene porodici Karađorđević spolja. Na koga tačno mislite kad kažete da vam nepravdu čine ljudi sa strane? Mislim na restituciju, ustavna prava, često onemogućavanje članovima porodice Karađorđević da se bore za interese srpskog naroda, ali najvažnije je to što pravni status porodice Karađorđević u mnogim aspektima još nije rešen. Da li to znači da ćete i vi podržati inicijativu da se Karađorđevićima vrati dvorski kompleks na Dedinju? Pitanje Belog dvora je veoma komplikovano, zato što je Beli dvor izuzet iz restitucije ostale imovine Karađorđevića. Porodica je tražila od sudskih organa da ponovo pristupe analizi tog problema. Odluka suda je glasila da nema pravnih osnova da Beli dvor bude izuzet iz restitucije celokupne imovine i sud je taj spor prebacio u nadležnost Kancelarije za restituciju. To znači da vas je priča oko vraćanja imovine, ipak, izmirila s princem Aleksandrom Drugim? Odgovor na vaše pitanje je dvojak. Što se tiče nepravdi i pravnih nepravilnosti prema porodici Karađorđević odgovor je - da. Ali, kad je reč o percepciji odnosa unutar porodice - ne. Tu i dalje postoje velike razlike. Rekli ste da su za vas najveći Karađorđevići: Karađorđe, kralj Petar Prvi i Aleksandar Prvi Karađorđević. Ima li bilo kakve šanse da princ Aleksandar Drugi „vrati monarhiju” u Srbiju? Da li mu u toj želji odmaže njegov poprilično loš imidž u narodu ili su se Srbi odrekli monarhije kao ideje? Državno uređenje i politički sistem je zasnovan na Ustavu Srbije. Mi na Karađorđeviće možemo da gledamo s romantične, nostalgične strane, ali postoji i ona surova realnost jer je monarhija ukinuta 29. novembra 1945. i otada živimo kao građani Republike Srbije. Neki iz naše porodice to izgleda ne mogu da shvate i pokušavaju da obezbede za sebe izvesne privilegije koje su bile moguće samo u vreme kraljevine. Iz emocionalnogugla to je savršeno prihvatljivo i normalno, ali pravno je to nemoguće. Ta vrsta života u fantaziji i mašti može samo da naruši imidžu porodice u srpskom narodu. Umesto da uložimo napor u političku i pravnu bitku za eventualno ponovno uspostavljenje monarhije i da se za to borimo racionalnim idejama, neki naši članovi svojim ponašanjem samo odmažu stvaranju pozitivne slike o Karađorđevićima. Platforma podrške po vratka monarhije je u ovom trenutku veoma realna. Nažalost, nije realno restaurirati to političko vozilo koje bi pokrenulo proces ponovnog uspostavljanja monarhije. Kad kažete „vozilo”, verovatno mislite na Aleksandra Drugog? Čim je 29. novembra 1945. monarhija bilaukinuta, prestala su da važe i pravila i zakoni koji su se odnosili na porodicu Karađorđević. Taj porodični pravilnik je bio napravljen za Kraljevinu Jugoslaviju i on je pravno važio samo u kontekstu te monarhije. Sada imamo dve mogućnosti. Ako prihvatimo da je pravilnik koji se odnosi na Karađorđeviće prestao da važi ukidanjem monarhije, pravno mi više nemamo glavu porodice Karađorđević, odnosno prestolonaslednika. U trećoj stavci tog porodičnog pravilnika Karađorđevića iz Kraljevine Jugoslavije kaže se da je kralj zaštitnik i predvodnik porodice Karađorđević. Ali, s obzirom na to da je monarhija odavno pravno ukinuta i da je samim tim i taj pravilnik prestao da važi, faktično stanje koje imamo u Srbiji 2019. godine je da svi potomci monarhije Karađorđević u ovom trenutku imaju jednaka prava i da svako od nas može da pretenduje na presto, naravno pod uslovom da srpski narod želi da živi u monarhiji. Od 2003. sam pokušavao da napravim funkcionalan, pravni okvir u republikanskom uređenju koji će prepoznati princa Aleksandra kao prestolonaslednika, kao vođu porodice. Njegovi savetnici, nažalost, nisu bili spremni da prihvate tu vrstu saveta i upuste se u pravnu bitku, kako bi se promenio zakonski okvir oko prepoznavanja njegove funkcije. Da se vratimo na vaš društveni i politički angažman. Protivite se ulasku Srbije u Evropsku uniju i NATO i održavate veoma bliske veze s Rusijom, smatrajući da bi Srbija trebalo da se prikloni evroazijskoj porodici naroda. Odakle taj paradoks, s obzirom na to da ste rođeni na Zapadu i da skoro ceo život provodite tamo? Upravo to što sam rođen i odrastao na Zapadu meni ne daje pravu sliku o tom društvu, jer ne mogu objektivno da analiziram njegove dobre i loše strane. Zapadni uticaj je apsolutno prihvatljiv u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj... Ali, problem nastaje kad neko pokuša da nametne tu vrstu političkih i ideoloških pozicija narodima koji stotinama godina imaju izgrađen sopstveni politički, kulturni, duhovni identitet. Empirijski je potvrđeno da je taj zapadni model u novije vreme često izazivao negativan uticaj u političkom, kulturnom i duhovnom identitetu Srbije. To je kao kada pokušavate da u rupu oblika kvadrata uturate predmet oblika zvezde. To nećemo uspeti, osim ako se ne polome delovi zvezde. Tako ne može uspeti nikakvo nametanje zapadnog društvenog i političkog identiteta Srbiji, osim ako se to ne učini na silu. Zapad metodično to pokušava da uradi. Od odlaska Miloševića u Hag obećanja Zapada često su bila izneverena ili pogrešno interpretirana. Imam utisak da je sada onaj entuzijazam u vezi s evrointegracijama mnogo slabiji ili čak izgubljen. Jedan od bitnih razloga za to je što ljudi vide haos koji se dešava u EU. Ako pogledamo politički identitet Srbije u političkom i spoljnopolitičkom smislu ona više odgovara evroazijskom paketu. Često smo diskutovali oko toga da su Srbija i Rusija dve nacije koje dišu istim plućima i u čijim venama teče ista krv. Govorite o venama kojima teče ista krv, malo ljudi zna da ste vi treći u naslednom redu za ruski presto. Da li je to samo legenda ili istina? Postoji nekoliko grupa širom sveta naslednika Romanovih koji imaju svoju percepciju u vezi sa sukcesijom. Svako od njih ima i moralnu i romantičnu platformu. Ukoliko odbacimo romantiku i analiziramo u čisto pravnom smislu, mi imamo dve linije sukcesije, jedna je od kneza Kirila, druga od kneza Vladimira. Ranije sam bio treći u sukcesiji, a po najnovijoj situaciji sam četvrti. U ovom trenutku moskovski patrijarh je priznao za naslednika na presto princa TJorđa, koji je sin velike kraljice Marije. Ali krv jeste autentična. Da li održavate bilo kakve veze s ruskim vlastima? Imamo različite kontakte. Ranije je to bilo retko, a poslednjih godina mnogo češće i intenzivnije. Kakva je budućnost evroazijskih integraci ja? Ideja o evroazijskoj uniji i integracijama ima budućnost, ali to možda može da bude mač s dve oštrice. Ako objektivno posmatramo, u poslednje vreme vidimo konstantne neuspehe zapadnog modela i paralelno s time sve veće uspehe istočne alternative. Urušavanje efekata zapadnog modela, koji traje oko sto godina, sam će napraviti prostor za napredak i uspeh istočnog modela. Analizirajući oba modela, možemo videti da evroazijski model ne pokušava agresivno da se nametne svima, za razliku od zapadnog. Liberalne elite na Zapadu doživljavaju istočne integracije kao neku vrstu pretnje, međutim, verujem da će vremenom taj strah od ugroženosti polako ustupati mesto nečemu drugom. Pomenuli ste da je jedan od razloga vašeg dolaska u Srbiju i prisustvo sastanku članova kabineta Reda zmaja. K a k v a je to organizacija? Današnji Red zmaja je po nekim odrednicama zasnovan na srednjovekovnim postulatima Reda, pre svega na odbrani tradicije. Govorim o kulturnom, duhovnom i političkom nivou. Nismo politički pokret ili stranka, ali nekad utičemo na politički kontekst u Srbiji. U metaforičnom smislu Red zmaja nastoji da odbrani pristojnost Srbije od negativnih spoljnih uticaja. Koliko sam primetio, Red se, između ostalog, zalaže za socijalnu pravdu, besplatno školstvo i obrazovanje, pa su ti postulati nekako bliži Marksu, nego vitezovima? To je mnogo tradicionalnija stvar. Za ono što se danas definiše kao savremena socijalna politika, naš red se zalagao još u davnoj prošlosti. Kad je reč o Srbiji, nastojimo da se odbrane srpski integritet i tradicija. Red zmaja smatra da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i naše aktivnosti po tom pitanju su se odvijale na više nivoa. Jedan od njih je humanitarni, drugi zaštita i bezbednost i treći politički. Naši članovi prikupljaju informacije, pravimo preseke i analize ujužnoj srpskoj pokrajini. Funkcionišemou više zemalja, nismo stranački opredeljeni, komuniciramo sa svim relevantnim političkim faktorima, ali pokušavamo da ostanemo iznad politike i partokratije.

Antrfile:

Autor: ALEKSANDAR APOSTOLOVSKI
Arhiva vesti