24. Septembar 2022. godine
Danas

Mogu li pretnje Vladimira Putina o širem konfliktu naterati Srbiju da uvede sankcije Rusiji

Beograd // Pretnje predsednika Rusije Vladimira Putina nuklearnim oružjem i takozvanim trećim svetskim ratom, uprkos nužnosti, neće dovesti do konačnog obrta u spoljnoj politici Srbije.

Osim što smatraju da će i pritisak Evropske unije biti slabiji, dodaju i da je Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije, jedino stalo do održanja na vlasti, odnosno do rejtinga u izrazito proruskom biračkom telu, za čije opredeljenje je silovitom propagandom sam odgovoran.

"Ne mislim da će doći do bilo kakvog zaokreta u spoljnoj politici Srbije, odnosno od režima Vladimira Putina u Rusiji, štaviše mislim da našoj vlasti odgovara novonastala situacija koja budi sasvim opravdane strahove, a strahovima je najlakše manipulisati", komentariše za Danas Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U odgovoru na pitanje da li Putina pretnja nuklearnim i trećim svetskim ratom približava Srbiju usklađivanju spoljne politike sa zapadnom i uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, Radonjić odgovara odrično: "Nažalost, čini mi se da Americi i Rusiji odgovara da ovaj rat što duže traje. Americi da bi oslabila Evropu i čvršće je vezala za sebe i da bi oslabila Rusiju kao budućeg partnera Kine. Mislim da je ovaj rat uvod u sukob Amerike i Kine kao dve jedine relevantne svetske sile."

Idealna meta

Prema njegovim rečima, Kina je u poslednjih nekoliko godina započela svoju ubrzanu ekspanziju preko projekta Pojas i Put koji se zasniva na velikim infrastrukturalnim projektima u Centralnoj Aziji, Africi, Južnoj Americi i Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ukrajina je naravno na ovom putu. Cilj puta nije samo povećanje kineskih investicija, već i stvaranje infrastrukture za razvoj i ubrzanje trgovine u svetskim razmerama - kaže Ognjen Radonjić.

Naravno, dodaje on, to ugrožava američku dominaciju koju je Amerika rešena da brani.

"Što se Rusije tiče, izgleda da oni jesu imali pogrešne ratne procene, ali oni ne smeju da izgube rat i neće stati. U ovoj situaciji je za Zapad idealno da vrši pritisak da se problem Kosova reši jer Rusija ne priznaje Kosovo a istovremeno ga koristi kao argument za aneksiju delova Ukrajine u kojima živi većinski rusko stanovništvo. Pošto je Kosovo glavna tema, a stanovništvo većinski proputinovski i nacionalistički orijentisano, vlast i da hoće ne može da uvede sankcije Rusiji jer će izgubiti glasače", ističe Radonjić.

To smo videli na primeru Prajda, napominje naš sagovornik, kada je vlast ustuknula pred desničarima, dok su istovremeno profitirale stranke poput Zavetnika: "Mislim da istovremeno Zapadu i odgovara da ne uvedemo sankcije Rusiji jer im to obezbeđuje bolju poziciju u pritiscima na Srbiju. Sve u svemu, kako god da okrenemo u pogrešnom smo vozu, a kada ste u pogrešnom vozu, sve su stanice pogrešne. Idealna smo meta i za Rusiju i za Zapad, ali niko nam nije kriv, sami smo se namestili."

Ceo svet je podeljen

"Ne samo nuklearni rat, već bilo kakav sukob svetskih razmera će značajno uticati na Srbiju i region u bezbednosnom smislu reči. Danas je ceo svet povezan poput globalnog sela i niko nije nedodirljiv", kaže za Danas politikološkinja Marija Đorić.

Jedini pravi susret sa nuklearnim oružjem čovečanstvo je iskusilo posle Drugog svetskog rata kada su bačene atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Međutim, ako sada dođe do nuklearnog sukoba, to bi značilo Armagedon za čovečanstvo. Prvo, jer imamo više nuklearnih sila koje neće štedeti oružje na neprijatelju. Drugo, savremeno oružje, na primer hipersonično, mnogo je efektnije, opasnije i teško ga je neutralisati. Trenutno se odvija novi Rat zvezda, što se vidi po masovnom naoružavanju svih država - ističe Marija Đorić.

Kako dodaje, cilj Srbije bi trebalo da bude da se "povučemo sa linije vatre koja će se nažalost odvijati iznad naših glava".

- Da li će nam to velike sile dozvoliti, videćemo. Ja verujem da se već odvija treći svetski rat i da će svakog dana biti uvučeni novi akteri. Disperzija sukoba je sve veća, a plašim se da će na kraju to biti Pirova pobeda, ko god da pobedi. Srbija ne može da utiče mnogo na globalna kretanja, ali treba da radi na tome da ne bude uvučena ni u kakav sukob. Biće teško, ali treba ostati po strani, jer u nuklearnom ratu nema pobednika - zaključuje sagovornica Danasa.

Politika ograničenog roka

Svaka promena situacije na ukrajinskom ratištu, a posebno novo zaoštravanje, nesumnjivo utiče i na odluke srpskih vlasti. Što je konflikt sa Putinom jači, Zapad će sve manje tolerisati postojanje potencijalne neuralgične tačke gde Rusija može da izazove sukob, što je u Evropi još jedino Balkan, tj. delovi Balkana gde Vučić ima uticaj poput BiH, Kosova ili Crne Gore. Dakle, sigurno će doći do daljih pritisaka na Vučića da se što više udalji od Putina, kaže Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Komentarišući novonastale, još tragičnije okolnosti unutar polarizovanog sveta, agresije Rusije na Ukrajinu, i pretnje Vladimira Putina nuklearnim ratom, kao i poziciju Srbije, sagovornik Danasa kaže da Vučićeve odluke o spoljnoj politici Srbije samo delimično zavise od spoljnopolitičkih okolnosti.

"One su na prvom mestu podređene izgradnji njegovog kulta ličnosti čiji značajan deo je predstava da se radi o čvrstom vođi koji je pod neviđenim pritiskom svih geopolitičkih aktera i koji stalno mora da donosi teške odluke. Između ostalog, i zato mu idealno odgovara da balansira i ne svrstava se ni na jednu stranu, pored već očigledne trgovine različitom robom sa obema stranama, od gasa i novca do žmurenja na uništavanje demokratije", smatra Dragan Popović.

Naravno, dodaje on, ovakva politika ima ograničen rok trajanja i u jednom trenutku će doći do sloma.

Nakon pretnji trećim svetskim ratom i nuklearnim oružjem, bilo bi racionalno da se režim Aleksandra Vučića jasno izjasni da li sledi državnu politiku evropskih integracija ili sprovodi neku svoju ličnu politiku, mišljenja je Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke.

Upitana da li je Srbija bliža uvođenja sankcija Rusiji od kada je predsednik te države zapretio upotrebom nuklearnog oružja u takozvanom trećem svetskom ratu, sagovornica Danasa kaže da Srbija odavno ima jasno definisanu spoljnu politiku.

"A to su evropske integracije i usklađivanje spoljne politike sa politikom Evropske unije. Zbog unutrašnjih političkih prilika, Aleksandar Vučić ne usklađuje spoljnu politiku sa EU, nego je usklađuje sa svojom medijskom politikom koja je proruska i antizapadna", smatra ona.

Kako dodaje, Vučić pokušavajući da balansira između zvanične državne politike koja je prozapadna i proruske politike koju plasira kroz domaće medije, ima samo jedan cilj - očuvanje sopstvenog rejtinga i što duži opstanak na vlasti.

Nakon pretnji trećim svetskim ratom i nuklearnim oružjem, bilo bi racionalno da se režim Aleksandra Vučića jasno izjasni da li sledi državnu politiku ili sprovodi neku svoju ličnu politiku, zaključuje sagovornica Danasa.

Antrfile:

Rama: Slažem se s Kurtijem da Srbija treba da prizna Kosovo i da se izvini, ali ne i kad

Tirana // Premijer Albanije Edi Rama izjavio je da se sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem apsolutno slaže da Srbija treba ne samo da prizna Kosovo, već i da mu se izvini, ali da se Kurti i on ne slažu kada bi to trebalo da se desi.

"Mislim da je priznanje i traženje oproštaja kraj procesa. Proces ne počinje priznanjem i traženjem oproštaja", rekao je Rama u televizijskom prenosu iz Njujorka, gde učestvuje na zasedanju Generalne skupštine UN. Kako su preneli prištinski mediji, Rama je rekao da su njegovi odnosi sa Aljbinom Kurtijem fantastični: "Ne slažemo se oko pristupa Srbiji, oko priznanja i traženja oproštaja, ne slažemo se oko 'Otvorenog Balkana', ali to nas ne sprečava da se dogovorimo oko mnogo drugih stvari." On je rekao i da je 12. oktobra dobio pravo da se obrati Savetu Evrope. "Pitanje je veoma osetljivo. Savet Evrope je napisao veoma mračnu stranicu podržavajući izveštaj Dika Martija. Danas je taj odnos potpuno drugačiji. Savetu ću se obratiti i na osnovu činjenice da je Parlament Albanije konsenzusom doneo rezoluciju kojom se odbija rezolucija Dika Martija. Savet Evrope treba da se ogradi od te krivične prijave koja je nanela veliku štetu Kosovu. To je naša inicijativa", rekao je Rama. Beta

Autor: SNEŽANA ČONGRADIN

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine