|
|
|
PRVI NA REDU SPISI VUKA KARADŽIĆA 18. Septembar 2018. godine
Večernje novostiSPREMAN AUDIO-VIZUELNI ARHIV SA CENTROM ZA DIGITALIZACIJU SANU
Prioritet tri miliona dokumenata u Sremskim Karlovcima
DEČANSKA hrisovulja, pisana zaostavština dinastije Obrenović, Vuka Karadžića, Milutina Milankovića i druga dragocena arhivska građa Srpske akademije nauka i umetnosti biće digitalizovana, trajno sačuvana od zaborava i dostupna istraživačima iz celog sveta. Za ovaj posao zadužen je Audio-vizuelni arhiv sa centrom za digitalizaciju SANU, koji se priprema za početak rada.
Završeni su građevinski radovi u zgradi u Knez Mihailovoj, prekoputa SANU, koji su trajali 11 meseci. Pre četiri dana stigla je i oprema, a u narednom periodu počeće i skeniranje dragocenih spisa. Prvi na redu za digitalizovanje su rukopisi Vuka Stefanovića Karadžića, koji broje 35.000 stranica. Prema rečima akademika Vladimira Kostića, predsednika SANU, skeniranje je manji deo posla, a veći i teži biće prikupljanje i pisanje metapodataka - propratnih tekstova za svaki dokument, koji će objašnjavati o kakvom dokumentu je reč i pomagaće naučnicima da ih lakše pretražuju i koriste.
- Teško je odrediti koliko vremena je potrebno da se digitalizuje celokupna građa SANU i procene su između nekoliko godina i nekoliko decenija - rekao je akademik Kostić novinarima i dodao da se nada da je reč o godinama, a ne o decenijama. - Od osnivanja Društva srpske slovesnosti do danas, Akademija ima 18.000 izdanja koje treba digitalizovati.
Podsetio je i da je čuvanje originalnih dokumenata prioritet, te da su neki već oštećeni, navodeći primer rukopisa sa putovanja Jovana Cvijića, čije stranice su pozelenele.
Plan je da se građa uz digitalizaciju, zaštiti i u pisanom obliku. Prioritet su, navode u SANU, dokumenta koja se nalaze u crkvenom arhivu u Sremskim Karlovcima. Tu se čuva oko tri miliona spisa neprocenjive vrednosti, koji su u prilično lošem stanju. Biće potrebno oko dve godine da se celokupna građa u Sremskim Karlovcima digitalizuje, a kako bi sprečili dodatna oštećenja spisa pri transportu, deo opreme za digitalizaciju dopremljen je upravo u ovaj arhiv.
Deo građe biće skeniran, a deo fotografisan, jer je to mnogo brži proces i za njega se odlučuje sve veći broj arhiva u svetu. Tri sekunde su potrebne za fotografisanje i prebacivanje jedne stranice.
- Za skeniranje starih dokumenata potrebno je šest do osam sekundi, a postoji skener čiji kapacitet je 40.000 stranica na dan. Veliki posao biće priprema dokumenata za samo skeniranje - objasnio je novinarima prof. Radoslav Zelenović, upravnik Audio-viuzelnog arhiva.
On je juče otvorio vrata ove institucije za medije i pokazao kako su sistemi protivpožarne i svake druge zaštite objekta na najvišem nivou. Deo arhiva je i bioskopska sala, u kojoj će se održavati i naučni i kulturni događaji.
U podrumu zgrade, koji je nekada bio kotlarnica, sada je smeštena server-sala, sa kapacitetom skladištenja podataka veličine 64 terabajta. Kada oprema bude kompletirana, kapacitet će biti pet pentabajta, što će biti najveće "skladište" podataka u regionu. Spisi se dopremaju specijalnim liftom, a u prostorije mogu da uđu samo ovlašćeni zaposleni, uz identifikaciju karticama.
Dopisni član SANU Aleksandar Kostić, koji je i predsednik Stručnog saveta Audio-vizuelnog arhiva objasnio je novinarima da će narednih nekoliko meseci trajati eksperimentisanje sa digitalizacijom svih formata građe, pre nego što počne njeno čuvanje u punom kapacitetu.Predsednik SANU, akademik Kostić, najavio je da bi već za oko mesec i po Audio-vizuelni arhiv mogao da bude svečano otvoren.
Antrfile:
OPREMA 1,2 MILIONA EVRA
GRAĐEVINSKI radovi na uređenju Audio-vizuelnog arhiva koštali su 90 miliona dinara. Oprema koja je stigla do sada vredna je 700.000 evra, a naredne godine biće nabavljen ostatak opreme u vrednosti od pola miliona evra. U SANU objašnjavaju da je reč o najsavremenijim uređajima koji postoje na tržištu.
ORMARI ŠTITE OD PLAMENA
DEO opreme su i specijalni ormari za čuvanje arhivske građe.
- Kada dokumenti prođu kroz naš centar i budu digita l i z o v a n i , smestićemo ih u specijalne ormare. Oni su specifični po tome što, u slučaju požara, mogu da budu 90 minuta u plamenu, a da spisi ne budu oštećeni - objasnio je Zelenović.
Autor: I. MIĆEVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
