O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
NIKO NE ZNA ŠTA TRAMP HOĆE NA BALKANU
24. Jul 2017. godine
Danas
Kameron Manter, predsednik Ist Vest instituta i bivši ambasador SAD u Srbiji Velika šansa bi bio srpsko-kosovski sporazum, jer bi bio varnica za početak i mnogo bi pomogao, ne samo ovim dvema državama, nego i okolnim zemljama. Kada ste rekli da li smo na ivici oružanog sukoba, ne mislim da jesmo RAZGOVOR Beograd - Dogovor za intervju sa gospodinom Kameronom Manterom, predsednikom Ist Vest instituta i bivšim ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, bio je lak. Sastajemo se u lobiju hotela Metropol u tačno dogovoreno vreme. Posle par uvodnih rečenica o beogradskoj vrućini, odmah prelazimo na teške teme. n Bili ste ambasador SAD u Beogradu baš u periodu kada je februara 2008, u vreme Koštuničine vlade, spaljena vaša ambasada. Kako komentarišete to što taj slučaj srpsko pravosuđe ni do danas nije završilo? - Bili smo veoma razočarani, jer u vreme kada je priznavanje Kosova došlo na dnevni red, naša ambasada i ambasade Velike Britanije i Nemačke su bile zaštićene, po međunarodnom pravu, od policije. Kada je rulja krenula na naše ambasade, policija je otišla. Obično ne mislim da je policija uplašena, tako da mislim da im je neko rekao da odu. Pitanje je samo da li je srpsko tužilaštvo utvrdilo da ima dokaza da im je neko naredio da se povuku, mogu reći samo da je to tako i nama izgledalo, gledajući iz ambasade. Ali ne znam ništa više. n Da li možda možete da spekulišete o odgovornima? - Po međunarodnom pravu odgovorna je Vlada Srbije. U to vreme je to bio premijer Vojislav Koštunica. Kada smo telefonom razgovarali sa Vladom Srbije, rekli smo im da smatramo da je premijer Koštunica lično odgovoran. n Kakav je bio odgovor? - On je negirao da je odgovoran za to. Nisam baš siguran za detalje, ali verujemo da, pošto je on vodio vladu, vlada je odgovorna za to da zaštiti strane diplomatske misije, baš kao što bi i mi zaštitili diplomatsku misiju Srbije u SAD. Nažalost, to je stavilo Srbiju u grupu zemalja koje krše međunarodno pravo. Tako smo se osećali i to smo i rekli Koštunici. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u vreme paljenja ambasada po Beogradu bio radikal sa Vojislavom Šešeljem. Verujete li da se promenio i da je sada proevropski nastrojen? - Da, zaista verujem, a razlog zašto to verujem jeste što mislim da je praktičan, pošto je shvatio da srpski narod ima izbor, a to je bilo na izborima 2008. To je bilo jednostavno pitanje - da li ćete ići napred ili unazad ka radikalizmu. Do tog vremena je on predstavljao radikale i povratak nacionalizmu i mislim da je shvatio da srpski narod to ne želi. To je bilo za mene zanimljivo vreme, jer posle paljenja naše ambasade i nakon što je Amerika priznala Kosovo, mnogo meseci mi nije bilo dozvoljeno da pričam sa srpskim zvaničnicima, pa sam posetio svakog gradonačelnika u Srbiji kojeg sam mogao - išao sam u Šumadiju, Čačak, Kragujevac... i shvatio sam da su ljudi na lokalu ponosni Srbi, ali i ponosni Evropljani. Mislim da su i Vučić i Tomislav Nikolić shvatili da nikada neće pobediti u politici ako budu predstavljali antievropske vrednosti. I zato mislim da je bio iskren u tom potezu, jer je praktičan političar. Sada je pitanje da li želite napred ili nazad, odnosno kako ćete u Evropu. I o tome treba pričati sa Vučićem. Po meni, on razume kako da se dođe do EU, a ako želi da postigne taj cilj, nalazi se na mestu sa kojeg taj cilj može da postigne. 􀂄 Drugi slučaj koji je do danas ostao nerešen je slučaj ubistva braće Bitići. Beogradski Balkan Insajt je objavio da je Vučić o tome razgovarao sa američkim zvaničnicima tokom posete Vašingtonu i da je imenovao tadašnjeg komandanta žandarmerije Gorana Radosavljevića Gurija kao jednog od odgovornih. Zaista nisam znao te detalje. Kao što znate, povukao sam se iz diplomatske službe 2012. godine, tako da ima više detalja te vrste o kojima vi više znate od mene. Kada sam razgovarao sa prijateljima, rekli su mi da je sastanak sa Pensom bio konstruktivan za početak. Toliko znam. Nadam se da će države doći do rešenja ovog problema, jer ne želite ovakvu vrstu tereta tokom izgradnje odnosa. Nadam se da će obe strane uložiti napore da se ovo pitanje reši. 􀂄 Kakva je budućnost srpskoameričkih odnosa, jer ima dosta pritiska na Srbiju od Rusije, a Srbija bi da ga se reši? - Istina, ali Srbija želi da bude prijatelj i sa Rusijom i sa Amerikom. Po meni, oni sa kojima bi Srbija trebalo da bude najveći prijatelj je Evropa - Evropska unija. I Amerika i Rusija su važne, ali Evropljani bi trebalo da budu pravi fokus. Kada sam bio ambasador pokuš avali smo da integrišemo sve zemlje regiona u ono što smo zvali zapadne institucije. Dakle, prvenstveni fokus treba da bude EU, a predsednik Vučić je rekao da i on to želi. Problem je što su Evropljani preokupirani bregzitom, Grčkom, Ukrajinom, migrantskom krizom, a moja organizacija - Ist Vest institut, pokušava da ih ohrabri da ostanu fokusirani na balkanske probleme. Drugi je problem u okviru Srbije - da li činite dovoljno napora da uradite ono što bi trebalo kako bi postali članica EU. Mislim da je fer reći da Vučić pokušava da istraži pitanje srpskog odnosa prema Kosovu. Treba da razmiš lja i o poglavljima koja treba otvoriti u razgovorima o pristupanju EU, a to sve nisu lake stvari i nije samo da napravite dogovor, nego zaista treba promeniti društvo da biste se pridruž ili. Ima pitanja koja su uvek važna - sloboda medija, slobodno pravosuđe, predvidivost vladavine prava, odnos prema manjinama. Sve ove reforme su neophodne da bi se ušlo u EU. Vučić ima trenutno dobru popularnost, postao je predsednik i u poziciji je da uradi sve ove stvari koje sam nabrojao. Nije lako, ali on to treba da uradi da bi ušli u EU. Ne verujem da će Srbija biti u EU sve dok ne sprovede reforme i svi to znaju. Ako si ozbiljan lider, to ćeš i uraditi. Optimista sam, mada ne znam kada će se to desiti. 􀂄 Ima mnogo zapaljive retorike između političara Srbije i Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske i Srbije i Kosova. Znate, ono što je veoma teško, a to je i kod nas u SAD i u Evropi, jeste što je poslednjih godina politički stil postao pokazivanje čvrstine, a možda će vam zazvučati čudno, smatram da je veoma važno vratiti civilizovanost u politiku. Pod tim podrazumevam da ako ste politič ar, biznismen, sudija... i ako imate posla sa nekim sa kim se ne slažete, postupajte prema njemu sa poštovanjem. To je problem i u regionu. Kada Republika Srpska razgovara sa Federacijom BiH, u redu je da se ne slažete, ali ne morate da vređate. U domaćoj politici u Srbiji, Hrvatskoj, Albaniji, samo zato što se neko ne slaže sa vama ne znači da morate da ga smrvite. I to nije samo problem u regionu već i rastući problem u SAD, gde je politička podela tolika da je civilizovanost izgubljena. Kada imate civilizovanost onda možete da rešavate probleme, čak i ako se ne slažete, a to je problem ovde. 􀂄 To je problem i u Mađarskoj i u Turskoj... Važno je da Amerika zadrži interesovanje za Balkan 􀁺 Pre par dana predsednik Vučić je bio u Americi. Kako komentarišete njegovu posetu? - Mislim da je važno da Amerika zadrži pažnju na celom regionu Balkana, jer problemi sa kojima se Srbija suočava nisu samo srpski već i balkanski, ekonomski problemi, problemi od vremena raspada Jugoslavije još nisu rešeni... Drago mi je da će Amerika obratiti pažnju i što je gospodin Vučić otišao u Vašington da razgovara sa potpredsednikom SAD Majklom Pensom i drugim stručnjacima. Teškoće pod predsednikom Trampom su takve da mnoge pozicije u Stejt departmentu, još uvek nemaju zamah. Potrebno je dosta učesnika u razgovoru oko toga kako će Srbija da se uklopi u Evropu, koji su evroatlantski ideali, ima li zajedničke budućnosti u NATO, šta sa odnosima sa Rusijom i Turskom... Ova velika pitanja su važna, o njima se mora razgovarati. Nažalost, današnja američka vlada veoma sporo imenuje ljude za to. Čak i da je sastanak Vučića sa Pensom bio pozitivan, ostalo je mnogo detalja na kojima bi trebalo raditi, a za to je potrebno vreme. Rekao bih da je ovo prvi korak. Tačno, nije samo na Balkanu već i u Evropi, ali problem se mora prepoznati, jer to nije samo pitanje pobednika i gubitnika, ko je u pravu a ko ne. Demokratija nije samo za one koji su pobedili. Demokratija je zaštititi one koji su izgubili i imati simpatije prema njima. Počeo sam diplomatsku karijeru u Poljskoj, u vreme „Solidarnosti“. Ideja „Solidarnosti“ je bila da stoje nasuprot ljudima koji nisu kao vi. Reći ćete - treba da nađemo šta nam je zajednič ko, a ne moji ljudi su uradili ovo... Reći ćete mi da je to idealistič ki, ali je istina. Ako želite demokratiju, na pobedniku je da pokaže simpatije za gubitnike. Nadam se da će se i u Mađarskoj, Poljskoj, drugim državama, kao i u Americi ta ideja vratiti. 􀂄 Mi imamo situaciju da vlada radi upravo suprotno i pokuš ava da skrši sve medije koji su kritički nastrojeni prema njoj. Mislim da vaša vlada zna šta je vodi u Evropu. Kada je gospodin Vučić bio u Americi, on je rekao - moj je cilj da uđemo u Evropu i on zna šta je za to potrebno. 􀂄 Ipak, on i dalje ne želi da čuje nikakvo kritičko mišljenje... Videćemo... Videćemo... 􀂄Gde je rešenje u političkom sukobu Rusije i SAD, jer ima dosta pritiska na Balkan? - To je istina. Obe strane - i SAD i Rusija imaju legitiman interes da pomognu Balkanu. Nije razumno reći da će jedni pobediti a drugi izgubiti. Pitanje je da li odnos SAD i Rusije može biti dovoljno konstruktivan da Balkan, posebno Srbija, ali i druge zemlje, ne pate zbog ovog rivalstva. Recimo da bi Rusija i SAD mogle da nađu „zajedničko tle“ u borbi protiv terorizma, što je moguće, kao i u ekonomskoj saradnji, na primer, u energiji. Ako taj zajednič ki prostor bude nađen, biće lakše i Balkanu, jer neće biti u središtu takmičenja, već će biti deo međusobne veze. Kada sam bio ambasador to sam i pokušavao da uradim. Ali to je bilo pre 10 godina i stvari su promenile, odnosi Rusije i Zapada su se promenili, najviše zbog Krima i Ukrajine i tužno, ali odnosi na Balkanu zbog toga trpe, jer su tenzije zbog sankcija i dalje prisutne. Dakle, ako Amerika i Rusija nađu zajednič ki jezik, to će biti dobro za vas. Ako ne, onda će i dalje biti tenzija i ne znam šta možete da uradite tim povodom. 􀂄Šta mogu Srbija i Balkan da očekuju od administracije predsednika Trampa? - I mi se to pitamo, a odgovor je - ne znamo. On je drugačija vrsta kandidata. Kada sam bio ambasador u Pakistanu radio sam jako blisko sa Hilari Klinton i poznajem je dosta dobro. Ona je u nekoj meri tradicionalna u shvatanju američke moći u svetu i veoma predvidiva. Neki je vole, neki ne, ali je lako predvideti šta radi. Ono ošto je predvidivo kod gospodina Trampa je da je nepredvidiv. Čak ni njegovi pratioci ne znaju da li će se predomisliti. Tokom kampanje je imao veoma čvrstu retoriku protiv Kine, a onda se sreo sa kineskim predsednikom i oni su postali prijatelji. Kada razmišljamo šta Tramp ima na umu za Balkan, moguće je da će ga držati na oku i reći - želimo da se uključimo, a moguće je da i neće obraćati pažnju. Zaista ne znam, on je drugačija vrsta čoveka. Dobra vest je da u američ koj vladi ima dosta profesionalaca koji veoma dobro znaju šta se događa ovde, odličnih diplomata, koji su zaduženi za Balkan - gospodin Hojt Ji je bio nedavno u Srbiji, Makedoniji, Albaniji i oni odlično predstavljaju američku politiku. Izvrsni ambasador Kajl Skot je takođ e veoma dobro informisan. Ali po pitanju predsednika Trampa, niko od nas ne zna. 􀂄Rekli ste da su dobri odnosi Rusije i Srbije dobri za Srbiju. Da, po meni je to prirodno da Srbija i Rusija imaju konstruktivan odnos. Sadržaj i zadovoljstvo od tog odnosa zavisi od vas. 􀂄 Imate brojne sastanke sa srpskim zvaničnicima. Koja je vaša poruka njima? - Manje poručujem, više slušam. Sada radim u Ist Vest institutu koji je globalna neprofitna organizacija i pokušavamo da sprečimo sukobe. Bili smo veoma aktivni na Balkanu, ali smo 2004. otišli dalje. Mislim da je potrebno naše prisustvo na Balkanu da bismo našli zajednič ka stanovišta i videli da li naš institut može da pomogne u regionalnoj i ekonomskoj integraciji... Diplomatija nije samo za diplomate, već i za biznismene, novinare... Moj odgovor je da nisam došao sa porukom već da saslušam kako bismo mogli da pomognemo i budemo sigurni da konflikta neće biti. 􀂄 Mislite li da je moguć oružani sukob u regionu? - Mislim da to nije trenutno stanje, ali nikad se ne zna. Mnogi ljudi su godinama bili uplašeni oko toga šta bi moglo da se dogodi u Makedoniji. I dalje je nestabilno, ali postoji napredak. Isto su mnogi zabrinuti zbog stanja u Kosovskoj Mitrovici, ali ne trenutno. Šta je sa stabilnošću Bosne i Hercegovine koja ima čudan Ustav? Svuda postoji mogućnost oružanog sukoba. Ne mislim da će se sukob desiti sutra, ali u Ist Vest institutu ne gledamo svet kakav je danas već pokušavamo da pretpostavimo gde će biti za pet ili 10 godina. Kada dođemo do srži problema, onda razgovaramo sa ljudima da bi se problem sprečio pre nego što se dogodi. A ti problemi su prisutni, veoma su ozbiljni i svi znaju za njih. Mnogi prepoznaju problem Kosova kao generator regionalnih problema? - Ako bismo mogli da vidimo neko rešenje za srpsko-kosovske odnose, to bi rešilo brojne probleme koje obe države imaju na putu ka EU i dovelo bi do ekonomskog napretka u obe zemlje. Velika šansa bi bio i srpsko-kosovski sporazum, jer bi bio varnica za početak i mnogo bi pomogao, ne samo ovim dvema državama, nego i okolnim zemljama. Kada ste rekli da li smo na ivici oružanog sukoba, ne mislim da jesmo. Postoji opasnost, ali smo i na ivici velikih prilika. Ne zaboravite, pre 30 godina, Poljaci, Česi, Mađari i druge centralnoevropske zemlje su gledale u Jugoslaviju i govorili da bi i oni želeli tako da žive. Beograd je bio model za njih. Zatim su države Balkana imale užasno iskustvo tokom devedesetih, ali nisu svi zaboravili da ovde postoji ogroman potencijal. 􀂄Ali kako rešiti probleme izmeđ u Srbije i Kosova, Srbije i BiH...? - Za početak razgovorom. Možete da razgovarate zvanično - vlada s vladom, ali i tiho, možda novinari sa novinarima. Zatim su tu ljudi koji žive i koji će se zapitati šta imamo zajednič ko, kako bi bilo da ekonomski sarađujemo... Što više dijaloga ima, to će se manje gledati u nekoga ko viče da je onaj drugi čudovište. Za to je potrebno vreme ali mislim da se to već događa, mnogo više nego u vreme kada sam ja bio ovde. Tada je bilo napetosti a danas ima dijaloga. Takođe, mislim da je ekonomija veliki deo toga, kao i način kako se odnosite sa poštovanjem prema drugima. Zapravo sam optimista. Ne znam kada, ali mislim da će to profunkcionisati.

Antrfile:

Danas debata Amerika, Rusija i Bliski istok

Danas u 18 časova u hotelu Metropol, u organizaciji Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, biće održana debata - Amerika, Rusija i Bliski istok.
U diskusiji učestvuju Vuk Jeremić, predsednik CIRSD, Kameron Manter, predsednik Ist Vest instituta i Vitalij Naumkin, direktor Instituta za Bliski istok pri Ruskoj akademiji nauka.
Autor: ALEKSANDAR ROKNIĆ
Arhiva vesti