13. Maj 2018. godine
Politika

TEMA NEDELJE: U SUSRET SAMITU SEVERNA KOREJA - SAD

Ako neko misli da je Kim Džong Un, zbog svoje mladosti, naivan političar onda se ljuto vara. Istina, on ne veruje mnogo nikome sa Zapada, jer Severna Koreja ima loše iskustvo sa zapadnim obećanjima. No, uz lidera Severne Koreje je vrhunska ekipa savetnika za međunarodne odnose, a i severnokorejska diplomatija vrlo je ozbiljna. Dakle, s kojim kartama u predstojeći istorijski susret u Singapuru ulaze Kim Džong Un i Donald Tramp? Hoće li sve ostati na tri oslobođena američka državljanina, koje je uoči samita državni sekretar Majk Pompeo dovezao u SAD? Kakvi su početni stavovi Vašingtona i Pjongjanga, kakva „trgovina" može da se očekuje tokom razgovora i kakav će biti epilog?

Severna Koreja je već učinila početne korake ka smirivanju situacija na Korejskom poluostrvu. Pjongjang je objavio da obustavlja testiranje atomskih i hidrogenskih bombi, kao i lansiranje interkontinentalnih raketa, pre svega projektila tipa „hvasong14" i „hvasong15". Naime, glavni podzemni centar na istoku zemlje Pankčon, inače blizu glavne vazduhoplovne baze „Pankčon", gde su i vršena podzemna testiranja atomskih i hidrogenskih bombi, dosad četiri atomske i dve hidrogenske, jednostavno se urušio i više nije operativan. Doduše, Severna Koreja ima još nekoliko takvih podzemnih poligona za testiranje nuklearnog oružja, ali je Pjongjang pozvao Amerikance da dođu, kada god to zažele, i da provere da su na svim tim mestima testiranja obustavljena i što se tiče nuklearnog oružja i u pogledu lansiranja interkontinentalnih projektila. To je nesumnjivo vrlo vredan i pošten početni korak Severne Koreje, kojeg SAD još nisu nagradile adekvatnim potezom. Osim

ako se kao nagrada Severnoj Koreji ne računa to što je Tramp pristao na sastanak s Kimom. Što, zapravo, i nije mogao da izbegne posle najno

vijih poteza Pjongjanga. Alternativa je bio samo rat s vrlo neizvesnim tokom i završetkom.

Severna Koreja je uspešno završila ciklus testiranja atomskog oružja, daleko je odmakla u procesu minijaturizacije atomskih bojevih glava za svoje interkontinentalne rakete, ima izviđačke i navigacione satelite u svemiru, što sve znači da je uspešno formirala svoje strateške raketnonuklearne snage odvraćanja. One, naravno, nisu brojne i jake kao one u SAD, Rusiji i Kini, ali su dovoljan minimum za strateško odvraćanje, pa i za potez Vašingtona da pristane ne samit u Singapuru. Odnosno, Pjongjang je uspešno formirao svoju valutu za pregovore s Amerikom: raketnonuklearno oružje. Tražite da se toga odreknemo? U redu, da vidimo šta dajete kao kontrauslugu i pod kojim garancijama. Severna Koreja je s administracijom predsednika Bila Klintona potpisala sporazum po kojem je trebala da zatvori nuklearni centar u

Jongbjonu, 50 km zapadno od Kusonga, a da zauzvrat Amerika skine sankcije Pjongjangu i pruži mu ekonomsku pomoć. Atomski istraživački centar u Jongbjonu, gde je tada radilo oko 6.000 naučnika, i jeste zatvoren, ali od američke pomoći ništa, jer je nova administracija u Vašingtonu jednostrano izašla iz sporazuma. Slično kao što se sada dogodilo s nuklearnim sporazumom s Iranom. Šta može Vašington sada da ponudi Pjongjangu da pristupi denuklearizaciji zemlje? Kakvu ekonomsku pomoć i kakve uopšte garancije?

Ministarstvo za atomsku energiju Severne Koreje formirano je 29. decembra 1986. godine, a prvi šef ministarstva bio je Čo Han Kun, dok je vrhovnu kontrolu nuklearnog programa vršio tadašnji predsednik države Kim DŽong Il. Osim u Jongbjonu, uranijum se obogaćivao i u centrima u Nanamu, jugozapadno od Čingina, u

Pjongsanu, oko 95 km jugoistočno od Pjongjanga i 50 km severno od demilitarizovane zone, odnosno od granice dve Koreje. Inače, prve količine obogaćenog uranijuma stvorene su još 1970. godine. Važan nuklearni centar je i Pjongsong, 28 km severno od Pjongjanga i 63 km južno od nuklearnog centra u Jongbjonu. U okviru tamošnjeg univerziteta vrlo je jaka katedra za atomsku fiziku, gde osnovne studije završavaju i studenti iz nekih zapadnih država. Strani studenti studiraju i na koledžu za nuklearnu fiziku na Univerzitetu „Kim Il Sung" i na Univerzitetu za tehnologiju „Kim Ček" u Pjongjangu. Na oba univerziteta postoje istraživački nuklearni reaktori, a prve nuklearne reaktore, snage 1760 MNje i 635 MNje, Severnoj Koreji isporučio je još Sovjetski Savez. U maju 1989. na Univerzitetu „Kim Il Sung" postignuta je „hladna fuzija" po metodologiji američkih istraživača Ponsa i Flečmana. Na Univerzitetu „Kim Il Sung" još od 1978. godine posto

ji i Institut za radiološku zaštitu u kojem trenutno radi oko 2.000 naučnika. Tu su još i Nuklearni elektronski institut, pa Institut za istraživanje izotopa s oko 1.500 zaposlenih naučnika. Manji nukle

arni istraživački centar nalazi se i u Taečonu, 30 km severozapadno od Jongbjona, gde je smešten gasgrafitni reaktor od 200 MNje, koji godišnje proizvodi između 160 i 200 kg plutonijuma.

Područja gde se nalaze atomski istraživački centri, područja Kusong, Sinanju, Pakčon, Jongbjon, Jongdong i Kaečon, zapravo su svrstana u dve glavne grupe nuklearnih istraživačkih centara i odlično su povezana putnom mrežom i vozovima. Istina, putevi, koliko sam video, nisu baš u dobrom stanju. Svi nuklearni centri u Severnoj Koreji imaju aktivnu i pasivnu PVO odbranu. Aktivna odbrana je prisutna u vidu PVO sistema, nuklearni centar u Kaečonu, 15 km južno odJongbjona, istovremeno je i komanda Prve vazduhoplovne divizije odgovorne za vazdušnu odbranu severozapadnog dela Severne Koreje. Pasivna odbrana nuklearnih istraživačkih centara, u kojima radi ukupno oko 25.000 naučnika, jesu podzemne instalacije,

po 300 metara duboki tuneli u brdima i planinama.

To je ukratko „karta" s kojom će u Singapuru nastupiti Kim DŽong Un. On se neće samo tako razoružati i početi denuklearizaciju zemlje bez čvrstih pismenih, američkih i međunarodnih, garancija. Znači, ako Vašington želi denuklearizaciju Severne Koreje posle samita u Singapuru mora doći do međunarodne konferencije o Koreji čiji bi rezultat bilo potpisivanje mirovnog sporazuma svih strana i čvrste garancije da se vlast u Pjongjangu neće rušiti ni „mekom" ni „čvrstom" silom. Naravno, i ekonomska pomoć Pjongjangu i skidanje sankcija.

Bez toga samit u Singapuru biće samo istorija prvog susreta bez konkretnih rezultata. Sumnjam da Donald Tramp i Kim DŽong Un mogu u ovom času postići jednu takvu kolosalnu nagodbu.

Antrfile:

Autor: MIROSLAV LAZANSKI

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine