14. Jun 2020. godine
Blic

Tri meseca kasnije

Mitovi VS činjenice

Već krajem februara javnost u Srbiji strepela je kada će virus pojaviti i u našoj zemlji. To se i dogodilo 6. marta, kada je potvrđeno da je muškarac iz Subotice zaražen.

Od tada se u našoj zemlji virus širio iz dan u dan, iako je i dalje bila primetna neverica građana - da li virus zaista postoji i da li je toliko opasan kao što se govori u svetu.

Čini se da je nakon prvog smrtnog ishoda u Srbiji veliki deo javnosti postao svestan opasnosti. Do danas je u Srbiji oboleo 12.251 građanin, od kojih su 533 aktivni slučajevi, a ukupno su preminula 253.

Nakon jučerašnjeg preseka, na virus je u poslednja 24 sata testirano 3.328 osoba, od kojih je pozitivno 76, dok je jedna osoba preminula.

Gotovo ceo svet je zanemeo pred virusom proteklih meseci, život je stao, a u hodu su se sticala znanja o novoj pošasti.

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović kaže za „Blic“ da ni za jednu bolest nismo tako brzo učili njene karakteristike kao za Covid 19.

Poslednjeg decembarskog dana svet je saznao da postoji nova bolest, a već deset dana kasnije razjašnjena je nasledna materija virusa. Znanja o ovoj bolesti i virusu razvijala su se neverovatnom brzinom - ističe prof. dr Radovanović.

A evo šta smo mi prošli tokom protekla tri meseca.

Antrfile:

Vanredno stanje

Vanredno stanje u Srbiji proglašeno je 15. marta, u trenutku kada je u Srbiji potvrđeno 48 slučajeva virusa korona. Odmah sutradan zatvoreni su vrtići, škole, fakulteti, teretane i prekinuta sportska dešavanja. Potpuno su zatvorene granice Srbije i ukinut međugradski saobraćaj, a nešto kasnije i gradski.

Ubrzo je organizovana onlajn nastava, bolnice je počela da čuva vojska, a uvedeno je i kažnjavanje onih koji prekrše izolaciju. U kafićima i restoranima prvenstveno je ograničen broj prisutnih, da bi početkom aprila usledila potpuna zabrana rada, kao i kozmetičkih salona.

Policijski čas i osveta s jeseni

Prvi put od Drugog svetskog rata, u Srbiji je uveden policijski čas kao jedna od najrigoroznijih mera.

Najpre je važio svakog dana od 20 sati do pet ujutro, zatim je produžen od 17 sati, a u međuvremenu je uvedena i totalna zabrana kretanja tokom vikenda. Policijski čas je najduže trajao 83 sata, za vreme vaskršnjih praznika. Početak policijskog časa obeležili su aplauzi građana upućeni zdravstvenim radnicima, koji su se čuli i u najzabačenijim krajevima Srbije.

Nedugo po uvođenju vanrednog stanja, starijima od 65 godina bilo je zabranjeno kretanje, a jednom nedeljno u ranim jutarnjim satima mogli su da odu u kupovinu.

Profesor Radovanović ističe da smo morali da izolujemo najstarije budući da nismo imali dovoljno testova.

Bili smo nespremni jer nismo imali testove i zaštitnu opremu.

Zemlje u svetu koje su se najuspešnije suprotstavile bolesti radile su na upornom otkrivanju i izolaciji svakog obolelog, traganju za kontaktima obolelih i slanju u karantin, te su tako uspeli da suzbiju bolest.

Dakle, oni su izolovali bolesne, a mi zdrave starije osobe, i to je bila velika razlika - kaže prof.

Radovanović.

Dodaje da se zbog toga bolest brzo širila u našoj zemlji, te imamo najviše obolelih u regionu u odnosu na broj stanovnika.

Prošli smo dobro u odnosu na Zapad, jer smo imali vremena da se pripremimo. Ipak, to može da nam se osveti u drugom talasu na jesen - napominje profesor.

Mitovi u koje smo verovali

Nedovoljno znamo o virusu“, to je rečenica koja se najčešće mogla čuti tokom pandemije. Tako su se nizale spekulacije o tome kako se virus prenosi, da li deca mogu da budu prenosioci, pa sve do lažnih vesti o čudotvornim mineralima i biljkama poput belog luka. Radovanović kaže da nema mnogo iznenađenja o virusu, te da se od početka znalo da su karakteristike slične kao i kod ostalih respiratornih infekcija.

Jedino ta lakoća prenosa bila je veća nego što je moglo da se pretpostavi. Lakše se prenosi i ima nešto veću smrtnost od gripa, ali je u ostalim aspektima sličan gripu. Kinezi su odmah objavili da jedan bolesnik zarazi dve do tri osobe. Karakteristično je što zaraznost počinje pre kliničkog ispoljavanja bolesti. Zbog toga je ova bolest kao požar, mnogo se lako prenosi. Takođe, jasno je bilo da se i deca zaražavaju, ali da ne ispoljavaju simptome. Ne postoji bolest prema kojoj su deca potpuno otporna - ukazuje on.

Trka za respiratorima

U trenutku uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, Evropa je uveliko vodila opasnu bitku sa koronom, budući da je u jednom danu u Italiji umrlo više od 350 osoba i gotovo 200 u Španiji. Respiratori su doživljavani kao glavno oružje u toj bici.

Srbija je, kao i svi, krenula u nabavku respiratora. Niko, osim Nemačke, nije ih imao dovoljno.

Neke smo dobili kao donaciju, a neke smo kupovali, kako je i sam predsednik Aleksandar Vučić rekao, od posrednika, a ne od proizvođača.

Kolika je bila pomama za respiratorima, govori podatak da su modeli koji su u Kini pre nekoliko meseci koštali 14.000 dolara skočili na 45.000 dolara. Osim respiratora, na početku pandemije vladala je nestašica zaštitne opreme u celom svetu. Za vreme korone aktivirali su se mnogi pojedinci i kompanije u Srbiji koji su proizvodili maske i vizire, ali i mladi inženjeri koji su radili na razvoju prvog srpskog respiratora.

Kako je danas?

Nakon 53 dana, vanredno stanje je 6. maja ukinuto.

Više od meseca dana imamo stagnaciju u broju zaraženih, ali je proteklih dana primetan blagi porast novootkrivenih slučajeva.

Pojavila su se manja žarišta u Novom Pazaru, Tutinu, ali i u vrtiću i osmoletki, kao i studentskom domu.

Radovanović smatra da se taj problem javio jer su mere suspendovane brže nego što je trebalo.

To se očekivalo budući da su se studenti vratili na fakultete. Na mnogim svetskim univerzitetima vrata su još zatvorena. Imali smo fudbalski derbi gde je bilo 15 do 20 hiljada ljudi, kao i političke skupove. To su rizične situacije i može da dođe do povećanja - naglašava on.

Povratak zabrana?

U tom slučaju, kaže, verovatno bi se vratile neke od mera zabrane.

Moguće je kada prođu izbori da se neke od mera zabrana vrate, poput zabrane okupljanja, obaveze nošenja maski... Kada se sledeći put javi bolest, moraćemo više da insistiramo na samodisciplini i svesti građana, a manje na zabranama. Jasno je da ne možemo da ponovimo ovako radikalne mere, jer je kod nas život gotovo stao i to je donelo ogromne ekonomske gubitke - podseća prof. Radovanović.

Drugi talas u septembru ili oko Nove godine

Epidemiolog Radovanović siguran je da će biti drugog talasa epidemije, ali da je u narednom periodu moguć još jedan vrh krive u aktuelnom talasu.

Imali smo jedan vrh krive polovinom aprila, pa bi sada mogao da se desi još jedan vrh koji bi manji. To je takozvana dimodalna kriva, odnosno sa dva uzvišenja. Ako ne bismo grubo zabrljali, drugi talas ne bi došao skoro. Eventualno, to bi moglo da se desi u septembru kad se đaci vrate u škole, a studenti na fakultete. Mnogo je verovatnije da će se drugi talas pojaviti krajem jeseni ili početkom zime, odnosno oko Nove godine - smatra prof. Radovanović.

Autor: MILICA MARKOVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine