|
|
|
VARHELJI SA VUČIĆEM O POMOĆI EU 31. Maj 2022. godine
DanasAKUTELNO: Poseta evropskog komesara za proširenje Beogradu
Beograd // Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji trebalo je da sinoć obiđu radove na izgradnji Univerzitetske dečije klinike „Tiršova 2“. Radove delom finansira Evropska komisija. Poseta komesara za proširenje u širim političkim krugovima tumači se više kao tihi znak podrške Vučiću, u danima kada on treba da stupi u drugi predsednički mandat. Za Varheljija, koji na funkciji zamenio Johanesa Hana važilo je da je kompromisni kandidat, veran Viktoru Orbanu, mađarskom premijeru, a da istovremeno nije član Orbanove partije Fides. Uz to više od dve decenije kao diplomata prisutan u raznim telima Evropske unije u Briselu.
Od posete Varheljija ne očekuju se nikakve revolucionarne poruke po pitanju proširenja EU, budući da je sva pažnja usmerena na stvaranje geopolitičke zajednice kakvu predlažu francuski predsednik Emanuel Makron i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je takođe nedavno posetio Beogradu.
Takođe, nakon što je Rusija napala Ukrajinu, zahtev Kijeva da se priključi EU jedna je od tema širom Unije.
Portal Eurakstiv piše da neki daju bezuslovnu podršku, neki oklevaju a neki, poput Atine, ukazuju da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana neposredan prioritet.
Očekuje se da pitanje davanja statusa kandidata za EU Ukrajini, što je prvi korak na dugom putu do članstva, bude na dnevnom redu lidera EU pre kraja francuskog predsedavanja na kraju juna.
Za sada nema konsenzusa oko toga kako treba da izgleda prvi korak Ukrajine. Predsednik te zemlje Volodimir Zelenski čak je otišao tako daleko da je rekao da Ukrajini „ne treba alternativa kandidaturi za EU“.
Podrške budućnosti Ukrajine u EU ima „u izobilju“ ali se ponekad status kandidata meša sa članstvom, neki daju podršku ali izbegavaju vremenske okvire, stižu i upozorenja da se preskaču delovi politike proširenja, piše Euraktiv.
Neke članice EU više a neke manje podržavaju davanje statusa kandidata Ukrajini pre 1. jula a samo osam pruža bezuslovnu podršku. Ukrajina ima bezuslovnu podršku od Italije, Bugarske, Češke, Slovačke, Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije. Drugu grupu zemalja čine one koje bi se mogle svrstati u kolebljive (kao što je Španija), čija podrška davanju statusa kandidata Ukrajini zavisi od pozitivne ocene Evropske komisije. Sličnu logiku prate i zemlje (npr. Portugal) koje su u principu podržale kandidatski status za Ukrajinu ali oklevaju da daju neki rok, kao što je kraj juna.
S druge strane, Slovenija i Mađarska su na početku rata podržale davanje statusa kandidata Ukrajini što pre.
Međutim, posle toga je došlo do promene vlade u Ljubljani a odnosi Budimpešte i Kijeva su sve napetiji i zbog toga pozicija te dve zemlje nije sasvim jasna. Istovremeno Grčka i Kipar podržavaju članstvo Ukrajine u EU ali se protive ubrzanom procesu koji sugerišu neke istočnoevropske članice, rekli su za Euraktiv diplomatski izvori.
Istovremeno Grčka daje poseban značaj pristupnom procesu Zapadnog Balkana, koji mora da se nastavi i ubrza, rekli su izvori dodajući da Atina insistira da je evropska perspektiva regiona neposredan prioritet.
Na pitanje da li se Grčka slaže da Ukrajina dobije status kandidata za EU u junu, izvor upućen u to pitanje rekao je da Atina želi prvo da vidi predlog Evropske komisije, iako on generalno na to gleda pozitivno pod uslovom da su članice jednoglasne, što za sada nije slučaj.
Antrfile:
Autor: P. D.
|
|
Arhiva vesti
|
