O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
PORODICA BACI U ĐUBRE HRANU VREDNU 80.000
3. Decembar 2018. godine
Večernje novosti
ČAK 250.000 TONA NAMIRNICA GODIŠNjE, PREMA NEKIM RAČUNICAMA, ZAVRŠI NA OTPADIMA U SRBIJI I trgovinski lanci proizvode uglavnom bacaju, umesto da maksimalno snize cene ili da ih poklone BACAMO tone hrane svake godine, ali pojeftinjenja idu na - kašičicu. Čak i kada im rok upotrebe ističe, namirnice se nude po cenama nižim od 30, veoma retko do 50 odsto, pa velike količine završe na deponijama. Praksa trgovaca sa zapada Evrope da se roba kojoj se približava datum isteka ponudi kupcima uz sniženje od 80 i 90 odsto, ili čak pokloni, nije se baš dopala srpskim trgovcima. I Evropa godišnje baci mnogo hrane, tačnije 80 miliona tona, iako čak 20 odsto njenog stanovništva živi na ivici siromaštva. Koliko namirnica u Srbiji završi na otpadima, nema preciznijih podataka, ali se procenjuje da svaki građanin tokom 12 meseci odbaci 35 kilograma hrane. Na nivou države to je oko 250.000 tona, a trećina potiče iz domaćinstava. Prema nekim računicama, svaki građanin Srbije u otpad "stavi" hranu vrednu oko 20.000 dinara, pa tako četvoročlana porodica godišnje u đubre pošalje oko 80.000 dinara. Najviše bačenih prehrambenih proizvoda potiče iz domaćinstava, ali dobar deo trgovinskog asortimana takođe završi na deponijama. - To mi stvarno nije jasno - kaže Mirjana S., Beograđanka. - Na dan kada ističe rok, keks mi nude jeftinije za 30 odsto. Još me upozorava trgovac da bi trebalo da ga pojedem za dan-dva, jer mu je datum istekao. Sutra ga ne mogu prodavati, po zakonu. Zašto mu nisu spustili cenu za 80 odsto? Kao da će ga pre baciti, nego mu spustiti cenu. Trgovci ne misle baš tako. Potvrđuju da dobar deo hrane završi na smetlištima, ali ne njihovom voljom. Tvrde da po zakonu, sve namirnice kojima je datum trajanja istekao moraju da se unište. - To bi trebalo da urade licencirane firme - kažu prodavci. - Postoje licencirane firme za uništavanje robe životinjskog, ali ne i za biljnog porekla. Drugi problem je taj što trgovci uopšte nisu stimulisani da robu daju u humanitarne svrhe, jer nismo oslobođeni poreza. Uništenje hrane bi za trgovce trebalo da bude toliko povoljno, da bi to bila najisplativija opcija. Mnoga hrana se ne stavlja na akcije, jer je sa proizvođačima dogovoren povraćaj robe. Ne smemo ni da se dogovaramo sa proizvođačima oko cene, jer se to tretira kao narušavanje pravila konkurencije. Kako dodaju trgovci, problem u velikim sistemima jeste i gubljenje vremena u komunikaciji na liniji prodavnica, komercijala i nazad. Dok poslovođa pošalje zahtev, pa komercijala odluči, kako tvrde, prođe vreme. - Svaki veći trgovinski sistem danas zna tačno kada mu se proda svaka bananica - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Srbije. - Trgovac u sistemu ima precizne podatke o stanju i isteku roka upotrebe. Nema potrebe da se dopisuju komercijala i poslovođe. Jednostavno, naši trgovci zarađuju više nego njihove kolege na zapadu, oni su na određenoj robi već zaradili u početku prodaje, pa sve što kasnije izvuku je čist ćar. Bogosavljević smatra da bi država trebalo sistemski da reši taj problem, po ugledu na razvijene zemlje sveta. - Setićete se kada je nekoliko stotina torti, sa isteklim rokom upotrebe, koje su navodno bačene na deponiju, kasnije završile u maloprodaji - priča Bogosavljević. - A kako se sve vrti oko profita, onda bi tu trebalo i udariti. Mislim da bi uništavanje takve robe trebalo da bude toliko skupo, da im se ne isplati, pa bi sve učinili da robu prodaju pre toga. A ako je bace, trebalo bi ih debelo kazniti.

Antrfile:

POMOĆ SOCIJALNO UGROŽENIMA

SRPSKA "Banka hrane" je ove godine iz donacija prikupila namirnice u vrednosti od milion evra.
- Trenutno imamo dva velika stalna donatora - kaže Radmila Ivetić, predsednica Udruženja "Banka hrane. - Trgovinska kuća "Delez" svakog meseca donira oko 115 tona voća i povrća, koje direktno u marketima preuzima 70 udruženja za socijalno ugrožene građane. "Kentaki fraj čiken" donira oko 700 kilograma zamrznute piletine. Kada bi se uključili i drugi trgovci, mogli bismo da podelimo mnogo više hrane. Mislim i da bi pomoglo oslobađanje donatora od poreza za humanitarna davanja.

Autor: M. SPASENOV
Arhiva vesti