|
|
|
PORAŽAVAJUĆE SVAKI TREĆI ĐAK FUNKCIONALNO NEPISMEN! 4. Decembar 2019. godine
KurirKiks Srpski učenici pali na PISA testu
Svaki treći učenik u Srbiji je funkcionalno nepismen jer ono što je naučio ne zna da primeni u praksi, poražavajući su rezultati PISA testiranja koji su objavljeni juče.
Ovo testiranje, koje je 2018. sprovela međunarodna Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i koje služi za procenu kvaliteta znanja koje su učenici stekli tokom školovanja, pokazalo je i da je 40 odsto naših petnaestogodišnjaka ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti. Alarmantni su i podaci da čak 38 odsto đaka ne zadovoljava minimume u čitalačkoj pismenosti, a 38 odsto u naučnoj pismenosti.
Srbija na 45. mestu
Od 79 država, koliko je učestvovalo u testiranju, Srbija je zauzela 45. mesto. Od zemalja bivše Jugoslavije, ispred Srbije su Slovenija (21) i Hrvatska (29), a niže pozicije zauzele su Crna Gora (52) i BiH (62). Prva dva mesta zauzimaju Kina i Singapur.
Marija Videnović iz Instituta za psihologiju kaže da učenici koji nisu dostigli osnovni nivo pismenosti znaju da čitaju, da računaju, ali ne znaju naučeno da primene u realnim uslovima, u praksi.
- Srbija za zemljama OECD zaostaje više od 40 poena, što znači da učenicima u Srbiji potrebno još godinu i po školovanja da bi tu razliku sustigli - objašnjava Videnovićeva.
Prema njenim rečima, prosečno postignuće učenika u zemljama OECD je oko 500 bodova, dok je u Srbiji posebno postignuće na skali matematičke pismenosti 448, na skali čitalačke pismenosti 439, a na skali naučne pismenosti 440 bodova.
Na prethodnom testiranju 2015. Srbija nije učestvovala zbog nedostatka novca, a 2012. je zauzela 43. mesto od 65 zemalja, koliko je tada učestvovalo.
- Statistički, postigli smo iste rezultate kao i 2012, nema pomaka ni nagore, ni nadole - rekla je Videnovićeva.
Bez razumevanja
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kaže za Kurir da je glavni problem u našoj zemlji taj što učenici još nisu naučili da sa razumevanjem uče, već bubaju napamet, ali, problem je, kako kaže, i u samom programu, koji nije prilagođen potrebama modernog doba.
- Sam program nastave mora da se oslobodi nepotrebnih lekcija. Udžbenici bi trebalo da imaju više praktičnih primera i slika. Nastavnicima bi trebalo omogućiti da se stručno usavršavaju, te da naučeno znanje deci što više pokazuju i u praksi. Nije dovoljno samo izdiktirati lekciju. Ulaganje u nastavni kadar, materijal, učionice, korisne udžbenike, laptopove i radionice dovešće do boljeg znanja i boljih rezultata - zaključuje Antić.
Antrfile:
Psiholog Ana Janković
Deca žele praktičnu nastavu
Dečji psiholog Ana Janković kaže da se naš sistem obrazovanja i dalje temelji na teorijskom, a ne na funkcionalnom znanju i primeni.
- Deci bi učenje kroz praksu i primere bilo mnogo zanimljivije i smislenije. Čim je gradivo smislenije, oni odmah imaju i bolju motivaciju, što bi se pozitivno odrazilo i na ocene, ali, pre svega, na znanje - zaključuje Jankovićeva.
Mladen Šarčević
Ozbiljniji pomak tek 2024.
.: Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je „umereni optimista i da će se rezultati popraviti 2021, ali se ozbiljniji pomak, kako kaže, očekuje tek 2024.
- Iz iskustva znam da ovo nije kratka priča, jednogodišnja biljka, već višegodišnja i ovo su duže staze - rekao je Šarčević i dodao da je obrazovanju potrebno mnogo veće ulaganje.
ASNS
Uvećati plaćeni rad nedeljom
Predsednica ASNS Ranka Savić izjavila je da je delegaciji tog sindikata na sastanku sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem rečeno da je oformljena radna grupa koja će do kraja godine izneti ozbiljne analize za zabranu rada nedeljom i protiv nje.
Postignuta je saglasnost između sindikata i ministarstva da rad nedeljom mora biti uvećano plaćen. Rasim Ljajić je, kako se navodi, rekao predstavnicima ASNS da će ministarstvo razmotriti razne modalitete, od neradne prve nedelje u mesecu do nekog drugog modela do koga će doći posle razgovora sa trgovinskim lancima i sindikatima.
Autor: RUŽICA KANTAR
|
|
Arhiva vesti
|
