8. Januar 2018. godine
Politika

Od prvih koraka u obnovi državnosti Srbije, Rusija, s kojom ove godine obeležavamo 180 godina diplomatskih odnosa, više nego bilo koja druga velika sila bila je prisutna u našoj spoljnoj politici, ocenjuje Srećko Đukić

iplomatija Srbije ove godine obeležiće nekoliko jubileja - sto osamdeset godina diplomatskih odnosa s Rusijom, vek sa Češkom, devet decenija s Argentinom, osamdeset godina s Brazilom, sedamdeset pet godina s Kubom. Nedavno su proslavljene još dve okrugle godišnjice sedamdeset godina odnosa s Indijom i dvadeset pet godina od obnavljanja diplomatskih veza s Izraelom.

Na jubilarnu godišnjicu, 24. februara, u Beograd dolazi ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Za veliki deo srpske javnosti nema dileme da bi se ti odnosi mogli u jednoj reči opisati kao „prijateljstvo". Istoričari i analitičari ukazuJu na to da su dve zemlje u dugoj diplomatskoj istoriji imale i uspona i padova.

„Od prvih koraka u obnovi srpske državnosti u Prvom srpskom ustanku do danas, Rusija je objektivno više nego bilo koja druga velika sila bila prisutna u srpskoj spoljnoj politici. Ona je, za razliku od recimo Francuske, Nemačke, Britanije, Austrije ili Amerike, bila neka konstanta. Kod nas postoje ljudi koji Rusiju doživljavaju kao da je ona sve i svja, da bez nje ništa ne bi bilo moguće postići. A drugi opet pokušavaju da njenu ulogu i pomoć Srbiji do kraja minimiziraju. Rusija se, kada je Srbija u pitanju, ali i ostale zemlje, rukovodila merom svojih interesa i mogućnosti", kaže za „Politiku" Srećko Đukić, bivši diplomata.

Prilikom susreta s Vladimirom Putinom, u decembru prošle godine u Moskvi, Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija zahvalna Rusiji i Putinu na tri stvari: „Što je u julu 2015. uložila veto u SB UN na predlog rezolucije o Srebrenici, zbog čega Srbi nemaju žig genocidne nacije na čelu. Drugo, što samo zbog podrške Rusije Srbija ima mogućnost da se bori za Kosovo i Metohiju politikom mira, a treće zato što je Srbija dobila podršku da kao vojno neutralna zemlja, koja ne želi u bilo koji savez, uključujući NATO, obnovi avijaciju i očuva neutralnost", objasnio je predsednik Srbije, ali je i dodao da smo mi Jedan od retkih naroda koji se pravedno odnosi prema našim ruskim prijateljima" i da „ponosni srpski narod nikada neće uvesti sankcije Rusiji".

Ruski predsednik je, istovremeno, poručio da je njegova zemlja zainteresovana za stabilizaciju odnosa na Balkanu i da će nastaviti da pruža podršku Srbiji i njenoj teritorijalnoj celovitosti. Srbijaje jedna od malobrojnih država s kojima Rusija ima sporazum o strateškom partnerstvu. Posle više odlaganja, taj dokument su u maju 2013. potpisali Vladimir Putin i tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Ovdašnji kritičari ruske politike prema Srbiji, ali i srpske prema Rusiji, često govore o pokušaju Moskve da se geostrateški pozicionira na Balkanu, primenjujući takozvanu „meku moć". Neki, pogotovo oni bliži Vašingtonu, idu tako daleko da je smatraju remetilačkim faktorom u ovom regionu.

Đukić, međutim, kaže da je Moskva posle raspada SSSRa napustila Balkan jer je i sama bila „na kolenima" jer nije mogla da izađe na kraj ni sa svojim problemima. U minus politici Moskve prema Beogradu on upisuje glasanje u Savetu bezbednosti za sankcije protiv Jugoslavije, glasanje za osnivanje Haškog tribunala, kao i to što nije mogla da zaustavi agresiju na Jugoslaviju. Ona, ocenjuje Tjukić, u tim trenucima nije imala mogućnosti, ni interes da to radi.

U blistave trenutke zajedničke istorije on upisuje dolazak više od 4.500 ruskih dobrovoljaca u Srbiju u vreme Prvog srpskoturskog rata 1876. kao i vreme Drugog svetskog rata i antifašističke borbe. Ruski

zvaničnici, kako kaže, često su isticali da je Jugoslavija odigrala odlučujuću ulogu u zaustavljanju „nemačkih fašističkih hordi 1941. jer je ustanak ovde privukao nemačke divizije koje tako nisu otišle na istočni front".

Neki, kako kaže Đukić, smatraju i da je Srbija jedini oslonac Rusije na Balkanu. „Mi imamo podudarnost uzajamnih srpskoruskih interesa. Rusiji je Srbija potrebna taman onoliko koliko je i Srbiji potrebna Rusija danas. Uvek su u odnosima između država nacionalni, državni interesi iznad emocija, tradicije, istorijskih veza. Naravno da sve ovo ima svoju vrednost kod zauzimanja konačnog stava, ali ovi momenti ne mogu biti prioritet i dominantni u definisanju odnosa dve zemlje", smatra Tjukić.

Za razliku od Rusije koja se u srpskoj javnosti, bez obzira na povremene turbulencije u odnosima dve države, doživljava kao jedan od malobrojnih međunarodnih prijatelja i oslonaca, u istoriji srpskoameričkih odnosa pamte se i negativni momenti. Kako je to nedavno podsetio Ivica Dačić Srbija je 100 godina posle strateškog partnerstva i zajedništva iz Prvog svetskog rata došla u situaciju da je ratovala s Amerikom.

Od postavljanja prvog američkog ambasadora u nekadašnjoj Kraljevini Srbiji prošlo je 136 godina, a bivši ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić kaže da je Beograd od tada imao dva loša perioda sa SAD. „Imali smo ozbiljan sukob s Amerikancima u godinama posle Drugog svetskog rata, u vreme krize oko Trsta, od 1945. do 1948. i za vreme Miloševića do 5. oktobra 2000. Svi ostali periodi su bili dobri. Morate se setiti da je ovde Vudro Vilson imao ulicu. Bili smo saveznici u Prvom i Drugom svetskom ratu", kaže Vujačić.

Kaže i da to što se, i pored tvrdnji zvaničnog Beograda i Vašingtona o prijateljstvu, u javnosti ti odnosi ne doživljaju kao sjajni, svedoči da ovde postoji dvostruki odnos prema Americi.

Jedan je zvanični, po kome ti odnosi nikada nisu bili bolji, što nije sasvim tačno, a drugi da nam rade o glavi. Ono što istorijski opterećuje odnose Srbije i Amerike jeste bombardovanje, Nato intervencija i priznanje nezavisnosti Kosova. Ti odnosi su delimično popravljeni posle 5. oktobra. Nezavisnost Kosova su Amerikanci među prvima priznali i to je jedan od razloga ozlojeđenosti u narodu prema SAD koje traje i danas", kaže Vujačić i zaključuje da su sada odnosi dve države „normalni, rutinski".

Antrfile:

Kajl Skot: Vek otkada se zastava Srbije zavijorila ispred Bele kuće

Srbija i Sjedinjene Države imaju odličan, dugotrajan odnos. Bili smo među prvim zemljama koje su uspostavile diplomatske odnose s nezavisnom Srbijom, 1882. Tokom i nakon Prvog svetskog rata, predsednik Vudro Vilson je snažno podržavao Srbiju, a ove godine proslavićemo 100godišnjicu njegove odluke da se srpska zastava vijori nad Belom kućom, podseća ambasador SAD Kajl Skot za „Politiku". „Naše nacije su stajale rame uz rame u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, a naše jako partnerstvo nastavilo se nakon rata, s tim što su Sjedinjene Države pružile različite vrste pomoći, a naše dve zemlje razvijaju snažne kulturne veze. Nastavili smo sa tradicijom, obezbeđujući gotovo milijardu dolara pomoći Srbiji za proteklih 15 godina. I jedni i drugi, nastavićemo da radimo na našu zajedničku korist", navodi Skot. Dodaje i da je „Srbija proglasila integraciju u EU kao njen strateški cilj, a Sjedinjene Države su otvoreno i dosledno podržavale Srbiju u tim naporima. Američki programi pomoći Srbiji fokusirani su na reforme koje će pomoći da ona ispuni kriterijume za pridruživanje EU - a to će poboljšati život srpskog naroda kroz jačanje vladavine zakona i povećanjem mogućnosti." „Zadovoljavajući ove kriterijume za pristupanje EU, Srbija će usvojiti i sprovesti politike koje promovišu prosperitet zemlje i jačaju vrednosti EU. Naše partnerstvo uključuje blisku saradnju sa srpskim zvaničnicima radi jačanja demokratskih institucija, unapređenja pravosudne reforme, borbe protiv korupcije, poboljšanja poslovnog okruženja i izgradnje kapaciteta srpske vojske kroz zajedničku obuku i vežbe. Ponosni smo na dugogodišnje partnerstvo s građanima Srbije i radujemo se nastavku saradnje u budućnosti", ukazuje Skot.

Autor: JELENA CEROVINA

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine