4. Oktobar 2015. godine
Dnevnik

naŠ Čuveni vizantolog AKADEMIK LjUBOMIR MAKSIMOVIĆ POTVRDIO „dnevniku” DA SE i SANU AKTIVNO uKLjUČILA U bORBU protiv prisvajanja srpskog kulturnog nasleĐa

Srbija nastavlja da ubeđuje države članice Uneska u višestruku štetnost eventualnog prijema Kosova u tu organizaciju, predočavajući da je takav korak neprihvatljiv za Beograd iz pravnih, političkih, kulturnih i moralnih razloga. U ovu diplomatsku bitku uključila se i Srpska akademija nauka i umetnosti, i to ne samo savetodavno, nego i delatno: – SANU je reagovala na način koji treba da bude svojstven jednoj akademiji nauka: poslala je upozoravajuće, opširno protestno pismo, naučno utemeljeno, na adrese više od pedeset nacionalnih akademija nauka i nekoliko asocijacija akademija nauka – kaže za „Dnevnik” naš čuveni vizantolog akademik Ljubomir Maksimović, potpredsednik SANU za društvene nauke. U periodu od 1999. do 2004. uništeno je na KiM 38 spomenika kulture i drugih vrednih objekata, a onda je u „Martovskom pogromu” stradalo još 35 verskih objekata SPC, od čega 19 spomenika od posebnog kulturnog značaja među kojima i šest srednjovekovnih crkvenih građevina. Ako se imaju u vidu i sva ostala uništena kulturna dobra, konačan broj premašuje 150 spomenika i svetinja.

U sedmici za nama inicijativu da Kosovo postane deo Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu, podržali su Turska i Libija, ali i Luksemburg i Norveška. S druge, pak, strane, i Srbija nastavlja da ubeđuje države članice Uneska u višestruku štetnost eventualnog prijema Kosova u tu organizaciju, predočavajući da je takav korak neprihvatljiv za Beograd iz pravnih, političkih, kulturnih i moralnih razloga. U ovu diplomatsku bitku uključila se i Srpska akademija nauka i umetnosti, i to ne samo savetodavno, sa pozicije poznavanja istorijskog i umetničkog konteksta srpske baštine na KiM - nego i delatno: – SANU je reagovala na način koji treba da bude svojstven jednoj akademiji nauka: poslala je upozoravajuće, opširno protestno pismo, naučno utemeljeno, na adrese više od pedeset nacionalnih akademija nauka i nekoliko asocijacija akademija nauka – kaže za „Dnevnik” naš čuveni vizantolog akademik Ljubomir Maksimović, potpredsednik SANU za društvene nauke. Pećka patrijaršija, Gračanica, Crkva bogorodice Ljeviške, ali i cela Velika Hoča sa 12 crkava i crkvišta, manastir u Budisavcima, staro srpsko naselje Potkaljaja u Prizrenu, zlatni vrt Rajevića u Peći, srpska stambena kula u Košu sa karakteristikama vizantijske arhitekture, brvnara Danilovića u Loćanima, tvrđava Novo brdo, Nerodimlje gde se nalazio dvorac Stefana Dečanskog... Koliko je šira javnost, ako po strani ostavimo s jedne strane ostrašćenost, a s druge indolenciju, uopšte svesna značaja svekolike srpske baštine na prostoru Kosova i Metohije... – Veliki broj ljudi sasvim sigurno oseća izuzetnu važnost ovog pitanja za istoriju srpskog identiteta, ali bojim se da, s druge strane, konkretna znanja o istorijskim činjenicama nisu naročito raširena – upozorava akademik Maksimović. Nema i ne može biti spora o tome da srpski narod i Srpska pravoslavna crkva baštine najbrojniju i najznačajniju kulturnu ostavštinu na prostoru Kosova i Metohije i da je ona nedeljiva po bilo kom osnovu. U isto vreme, nepobitna je i nesposobnost Kosova da odgovori obavezama koje članstvo u Unesku podrazumeva, prvenstveno u pogledu odnosa upravo prema toj baštini. Nažalost, pitanje je i jesmo li se mi sami u nekim pređašnjim vremenima dovoljno brinuli o tom blagu koje nam je ostavljeno u nasleđe... – Visoka politika između dva svetska rata, a naročito posle Drugog svetskog rata, često nije posvećivala potrebnu pažnju ovom velikom duhovnom, kulturnom i materijalnom bogatstvu, što je prouzrokovalo velike štete po srpski narod u svakom pogledu – navodi akademik Maksimović. – S druge strane, u Jugoslaviji, sve do početka devedesetih, izuzetno dobro je funkcionisala služba zaštite spomenika kulture - kasnije su joj bila oduzeta velika ovlašćenja - tako da spomeničko nasleđe srpske srednjovekovne države dugo nije trpelo neposredne velike štete zbog pogrešne zvanične politike. Krajem devedesetih godina prošlog i početkom ovog veka tome je, nažalost, došao kraj, tako da je pojačano uništavanje spomenika, koje je nekoliko decenija bilo potisnut proces. U martu 2004. u talasu masovnog nasilja ekstremnih Albanaca srušeno je i uništeno 35 verskih objekata SPC, od čega 19 spomenika od posebnog kulturnog značaja među kojima i šest crkvenih građevina iz DžIV, DžV i DžVI veka. I u periodu od 1999. do 2004. uništeno je 38 spomenika kulture i drugih vrednih objekata, tako da, ako se imaju u vidu i sva ostala uništena kulturna dobra, konačan broj premašuje 150 spomenika i svetinja. Nažalost, naočigled svetske javnosti u kontinuitetu se uništavao jedan od najznačajnijih dragulja evropskog srednjovekovnog nasleđa. I međunarodni posmatrači saglasili su se da je ovde reč o organizovanom i namernom rušenju, čiji je cilj da se izbriše svaki trag o postojanju kulturne baštine Srbije na tom prostoru. U tom kontekstu inicijativa Prištine da svekoliko spomeničko nasleđe na KiM stavi pod svoju nadležnost tumači se kao još jedan korak ka ostvarenju tog cilja i urušavanju identitetskih temelja srpskog naroda.

– Ovim se taj proces privodi kraju – poručuje akademik Maksimović. – Srpski narod nesporno gubi deo svojih identitetskih temelja. Ali srž njegovog identiteta ne bi trebalo da bude ugrožena, pogotovo ako postoji svest o važnosti onoga što je izgubljeno ili što se gubi.

Antrfile:

Nema politike u srednjovekovnoj istoriji

Svedoci smo, nažalost čestog, “tumačenja” istorijske građe u skladu sa dnevnopolitičkim potrebama – poslednji takav grubi takav primer bilo je prebacivanje odgovornost za početak Prvog svetskog rata. „Srednjovekovna istorija, pa i vizantologija, na manjem su udaru ovakvih pojava od novijih istorijskih perioda koji više interesuju široku javnost i razne političke činioce. U svakom slučaju, vrlo retke pojave ove vrste u savremenoj svetskoj vizantologiji bivaju relativno lako prevaziđene ponovnim iščitavanjem izvora na kojima su nastale”, pojašnjava čuveni vizantolog.

Nikolić pokrovitelj

Beograd će krajem 2016. biti domaćin 23. svetskog kongresa vizantologa, najvećeg naučnog skupa te vrste koji se održava svake pete godine. „Pripreme za Kongres teku prema planu, što se može videti na postepenom širenju sajta bdžz2016.rs. Unesko je pružio svoje zvanično pokroviteljstvo, a kao što je praksa na ovakvim kongresima, pokrovitelj će biti i predsednik Republike, Tomislav Nikolić”, potvrdio nam je akademik Maksimović.

Autor: MIROSLAV STAJIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine