3. Oktobar 2017. godine
Blic

EVROPE PORUČILI DA SE NE MOGU POREDITI KATALONIJA I JUŽNA SRPSKA POKRAJINA

mihailo joviĆeviĆ, nataša latkoviĆ

Mečka pred evropskim vratima - kako je predsednik Vučić okarakterisao referendum o otcepljenju Katalonije - proizvod je “dvostrukih aršina i licemerja svetske politike” koja je dozvolila otcepljenje Kosova.

Juče je Evropska komisija (EK), koja je referendum u Kataloniji proglasila neustavnim, iznela stav da slučaj te španske pokrajine i Kosova i Metohije “nisu uporedivi” jer je “Španija država članica Evropske unije”.

Kada je priznanje Kosova u pitanju, to je bio vrlo specifi čan kontekst. To je bila pozicija usvojena od različitih UN deklaracija i različitih UN rezolucija i međunarodne zajednice. Veoma specifi čan kontekst, sa specifi čnim razlozima - izjavio je portparol Evropske komisije.

Reagujući na takav stav EK, predsednik Vučić sazvao je i hitne konsultacije na koje je pozvao premijerku, sve članove Vlade, predstavnike obaveštajnih i bezbednosnih agencija. Prethodno, predsednik je rekao da je sada “valjda jasno koliko je teško čuvati nezavisnost Srbije”.

Pitanje svakog građanina Srbije Evropskoj uniji danas je - kako to u slučaju Katalonije ne važi referendum o nezavisnosti, a u slučaju Kosova otcepljenje može, i bez referenduma, rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara povodom ishoda referenduma u Kataloniji i stava Evropske komisije da je to izjašnjavanje nelegalno.

Kako ste legalnim proglasili otcepljenje Kosova čak i bez referenduma, i kako su to 22 zemlje Evropske unije legalizovale to otcepljenje rušeći evropsko pravo i temelje evropskog prava na kojem se temelji evropska politika i politika EU? - zapitao je Vučić. Svetski centri moći igrali su se kada su mislili da mogu da prekrajaju granice na Balkanu jer region ne pripada Evropskoj uniji, a sada, kada je “mečka došla pred njihova vrata”, e, sada je, rekao je Vučić, situacija mnogo ozbiljna.

Ovo je najbolji primer dvostrukih aršina i licemerja svetske politike. Sad je jasno valjda koliko je teško čuvati nezavisnost Srbije - rekao je predsednik Vučić i poručio svima koji vrše pritisak na našu zemlju da sad “uzmu godišnji odmor”, pošto ionako neće da ih sluša, te nek se pozabave mečkom pred svojim vratima.

Istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković pozdravlja reakciju predsednika i smatra da je dobro što je Srbija iskoristila priliku da ukaže na dvostruke aršine.

Inače, tačno je da Kosovo i Katalonija nisu isti: Kosovo je provincija bez istorijata, uvedena u doba komunizma, ne stara istorijska celina kao Katalonija, pa je tim pre priznavanje Kosova neprihvatljivo.

Evropska komisija pokazuje koliko su fundamentalno problematični njihovi dvojni standardi, štaviše ovde se radi o pretvaranju istine u laž i laži u istinu - kaže Anđelković.

On dodaje da se može očekivati da će se slični procesi u Evropi i samoj Španiji nastaviti.

I regija oko Valensije u kojoj su Katalonci većina bi mogla da krene istim putem.

Bretanja i Korzika u Francuskoj, ali i snažni separatistički pokreti za nezavisnu Bavarsku su na istoj liniji - dodaje analitičar.

Antrfile:

REČ STRUČNJAKA

Veze i sličnosti sa slučajevima RS i Vojvodine

Slučaj Katalonije na bar jedan način može da se poveže sa srpskim pokrajinama Kosovom i Vojvodinom, ali i Republikom Srpskom, čije vlasti sve češće u javnosti nameću temu o otcepljenju od BiH i ujedinjenju sa Srbijom. Da li severna pokrajina želi i može li da krene putem Katalonije, da li je Kosovo taj put već prošlo, a šta bi mogla da učini Republika Srpska? Koje su sličnosti između slučajeva Katalonije i Kosova? Postoji li uopšte slučaj Vojvodine? Šta bi se dogodilo kada bi Republika Srpska pokušala da se otcepi?

KATALONIJA KOSOVO

Između ova dva slučaja teško može da se stavi znak jednakosti, ali ne može se reći da između njih ne postoji nikakva veza.

Svakako, proglašenje nezavisnosti Kosova i podrška koji su dobili od najmoćnijih svetskih država dalo je vetar u leđa katalonskim političarima da raspišu referendum o nezavisnosti.

I Kosovo i Katalonija su pokrajine koje po Ustavu država u čijem se sastavu nalaze i međunarodnim konvencijama nemaju pravo na otcepljenje. Sličnost je i to što u njima većinsko stanovništvo čine Albanci, odnosno Katalonci, a manjine su Srbi, odnosno Španci, koji su dominantni na nivou država. Između svega ostalog (ekonomskog i istorijskog konteksta) ne može se povući paralela.

Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava, kaže za “Blic” da je Katalonija ozbiljan problem “ne samo zbog finansijskih nepravdi” (Katalonija daje najviše novca u španski budžet u odnosu na sve druge pokrajine, a daleko manje joj se vraća prim. aut.) i postojanja snažne katalonske većine, već i podatka da je 90 odsto građana te pokrajine glasalo za nezavisnost. On podseća da je samo oko 42 odsto građana izašlo na referendum, ali da su tome doprinele i akcije policije.

Na Kosovu, sa druge strane, nije bilo referenduma, ali jeste jedne specifične međunarodne situacije. Da nisu ukinute odredbe Ustava iz 1974, Albanci sa KiM se možda ne bi borili za nezavisnost. Njihovo ukidanje je gurnulo pod isti krov i secesioniste i one koji su hteli da ostanu u Srbiji, ali uz širu autonomiju - navodi Varadi.

KATALONIJA VOJVODINA

Na dan referenduma u španskoj pokrajini po Vojvodini su ispisivani grafiti “Katalonija = Vojvodina”, a LSV je na svoju zgradu stavila zastavu Katalonije. Ipak, gledajući na većinsko raspoloženje građana severne pokrajine i strukturu stanovništva, teško je poverovati da bi sličan referendum mogao biti raspisan u Vojvodini. Naime, po popisu stanovništva iz 2011. godine, Srbi čine ubedljivu većinu, odnosno 66,8 odsto građana izjasnilo se da im je nacionalnost srpska, a sledeći po brojnosti su Mađari, kojih je neuporedivo manje - 13 odsto.

Sličnost je što je i Vojvodina, poput Katalonije, uz Beograd najbogatiji region u Srbiji i da u BDP-u učestvuje sa blizu 30 odsto.

Varadi navodi da u Vojvodini ne postoji ni ozbiljan pokret ni tendicija za odvajanjem.

Ni većinsko srpsko ni manjinsko stanovništvo to ne žele. Ima ljudi koji bi možda poželeli to, ali oni nemaju realnu snagu.

Vojvodina ima autonomiju u sastavu Srbije i to je održivo stanje - smatra Varadi.

Advokat Miroslav Perković kaže za “Blic” da su slučajevi Katalonije i Vojvodine apsolutno neuporedivi i zbog istorijskog nastanka Vojvodine i zbog samog stanovništva.

U Kataloniji imate Katalonce, u Vojvodini nemate nacionalnost Vojvođanin. Ako bi se referendum tamo i raspisao, zbog nacionalnog sastava nikad ne bi prošao.

Mađarima to nije u interesu - zaključuje Perković.

KATALONIJA REPUBLIKA SRPSKA

Vlasti Republike Srpske, a naročito predsednik tog entiteta BiH, često navode kao cilj otcepljenje od države u kojoj se nalaze i ujedinjenje sa Srbijom. Republika Srpska i dalje ima značajne elemente državnosti, iako su oni smanjeni od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. U Republici Srpskoj većinsko stanovništvo je dominatno srpsko i nema sumnje da bi u slučaju referenduma o otcepljenju većina birača izglasala nezavisnost ili ujedinjenje sa matičnom državom.

Sve drugo je neuporedivo, od istorijskog nastanka dve regije do ekonomske snage.

Perković kaže da, ukoliko bi međunarodna zajednica i njihove institucije negirale pravo da Srbija zaštiti svoje granice (u slučaju Kosova), tada i Republika Srpska i Herceg Bosna mogu da proglase nezavisnost.

Tome treba dodati da oni iza sebe imaju težak i krvav rat - dodaje Perković.

Varadi sa, druge strane, smatra da u slučaju da RS pokrene inicijativu poput Katalonije, ona ne bi imala nikakvu podršku u međunarodnoj zajednici.

Odložen marš pristalica Vojvodine republike

Vojvođanska partija saopštila je juče da iz bezbednosnih razloga odlaže “Marš 300 vojvođanskih zastava” koji je bio zakazan za četvrtak, 5. oktobra. ”Na osnovu svih dostupnih informacija, razmene istih sa Policijskom upravom Novi Sad, zajednička je procena da bi bezbednost građana koji bi došli na najavljeni događaj mogla biti ugrožena i mi kao organizatori skupa ne želimo da bilo kakva vrsta mogućeg incidenta baci senku na suštinu zahteva koji kao politička organizacija zastupamo”, navodi se u saopštenju. Vojvođanska partija, koja se zalaže da Vojvodina dobije status republike u federalizovanoj Srbiji, navodi da su ta stranka i Vojvođanski klub u prethodne tri godine organizovali “šetnje za Vojvodinu”.

Brnabić: Španija je ogroman prijatelj

“Španija je zemlja koja poštuje Republiku Srbiju, naše stavove, bila je uz nas u trenucima kada je bilo jako teško i ja bih volela da mi tako poštujemo stavove naših prijatelja”, rekla je premijerka Ana Brnabić u Novom Sadu, gde je otvorila Centar digitalne poljoprivrede na Institutu „BioSens“.

Podsećamo, otvaranjem Centra digitalne poljoprivrede puštena je u rad i digitalna platforma „AgroSens“, kojom preko mobilnih telefona poljoprivrednici mogu pratiti satelitsko stanja useva, lokalizovane meteo-podatke, podatke o hemijskom i mehaničkom sastavu zemljišta...

Autor: MIHAILO JOVIĆEVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine