O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
PORODICA ODLUČUJE O DONIRANJU ORGANA
17. Jul 2018. godine
Večernje novosti
U SKUPŠTINI ZAKONI KOJI UREĐUJU OBLASTI ĆELIJA I TKIVA, TRANSPLANTACIJE I KONTROLE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI Iako se uvodi pretpostavljena saglasnost, familija će imati pravo veta AKO se pojedinac za života ne izjasni o tome da se protivi uzimanju njegovih tkiva i organa u slučaju moždane smrti, to će naknadno, u trenutku njegove smrti, moći da učini porodica. Tako se - prema predlogu novog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i Predlogu zakona o presađivanju ljudskih organa, koji će se danas, zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, naći pred poslanicima u Skupštini Srbije - štite i prava onih građana koji neće da budu potencijalni donori organa i tkiva po prelasku sa izričite na pretpostavljenu saglasnost doniranja, koja se uvodi izmenom zakona. Predlogom novih zakona svakom punoletnom stanovniku ostavljena je mogućnost da u pisanom ili usmenom obliku za života zabrani darivanje svojih tkiva u trenutku moždane smrti. Iako se nikad nije dovodila u pitanje uloga porodice, u predlog zakona i formalno je ubačena odredba o tome da ona takvu odluku može da donese za svog člana ako se on prethodno o tome nije izjasnio. Oblast ljudskih ćelija i tkiva do sada je bila regulisana Zakonom o presađivanju organa, ali shvaćeno je da važeći zakon, uređujući oblast transplantacije, nije prepoznao značaj definisanja i uređenja poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi. Takođe nisu bili precizirani ni uslovi pod kojima se ti poslovi mogu obavljati, a u koje spadaju poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog kod ljudi. To je prouzrokovalo lošu dugogodišnju praksu da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na republičkom nivou kako će se oni obavljati. Jedna od mana bilo je i to što nisu bile jasno definisane ustanove koje bi mogle da budu banka ljudskih tkiva, zbog čega one nisu ni formirane. - Stvari se sad značajno menjaju: predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima definiše se koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova u toj oblasti, kao i koji su uslovi koje banke ljudskih tkiva treba da ispunjavaju - rekao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić na sednici skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu. - Novi zakon je propisao pojednostavljenje procedure izdavanja dozvola zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje informacionog sistema u pomenutoj oblasti. Da bi se oblast ljudskih ćelija i tkiva razvila po najvišim standardima medicinske nauke i prakse u Srbiji, neophodno je definisati registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze, koji omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbeđivanje ćelija za presađivanje. Takođe, predlogom zakona propisano je donošenje programa za presađivanja ljudskih organa u koji su uključene i ljudske ćelije i tkiva i koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi sa organizacijom, timovima i finansiranjem celokupnog postupka presađivanja ljudskih organa i ljudskih ćelija i tkiva. Poslanik Dušan Milisavljević (DS) kaže da podržava predložene zakone jer će oni pomoći ne jednoj političkoj stranci, već ljudima koji gube živote u borbi sa svojom bolešću zato što nema adekvatnog organa, i mogućnost da se on presadi bar značajnijem broju pacijenata za koje je to jedini spas: - Srbija je raspadom bivše Jugoslavije počela da kaska za Slovenijom i Hrvatskom, koje su primenile zakonsko rešenje koje ih je, po uspešnosti programa transplantacije, priključilo evropskim zemljama.

Antrfile:

NA LISTI ČEKANjA 2.000 LjUDI

DA bi se razvio program presađivanja organa na koje, računajući i rožnjače, čeka gotovo 2.000 ljudi, Srbiji je neophodno više donora, i računa se da ćemo s novim zakonom i ići u tom pravcu. U toku 2017.
godine bilo je 40 kadaveričnih davalaca organa, znači u stanju moždane smrti. Urađene su 92 transplantacije - 62 bubrega, 23 jetre i sedam srca. Iako je u oblasti transplantacija napravljen značajan napredak, nešto manje od šest donora na milion stanovnika je premalo za ozbiljan program transplantacije. Slovenija, recimo, ima od 25 do 30, a Hrvatska 40 donora na milion stanovnika.
Autor: B. RADIVOJEVIĆ
Arhiva vesti