20. Januar 2023. godine
Danas

Koliko bi štete i kome nanelo striktno držanje preporuka Evropskog parlamenta u novoj rezoluciji

Beograd // Iako bi iz perspektive zvaničnika Evropske unije formalno zaustavljanje pristupnih pregovora Srbije bila veća šteta nego korist jer se odriču jedinog instrumenta da utiču na teren, usvojena rezolucija u Evropskom parlamentu može biti osnov za građenje drugačijeg stava prema Srbiji. Zvanična odluka o suspenziji pregovora je krajnja mera i tada bi bio ugrožen i bezvizni režim, kažu sagovornici Danasa odgovarajući na pitanje da li je Beograd sada zaista u situaciji da EU prekine pregovore ili bi to bila veća šteta nego korist. Evropski parlament usvojio je u sredu, kao i u novembru prošle godine, dokument u kojem je zatraženo da se pregovori EU sa Srbijom uslove sankcijama protiv Rusije, odnosno da se nema nastavka pregovora dok se Beograd u potpunosti ne uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. Na potrebu uvođenja sankcijama osim EP, ukazuju i svi zvaničnici EU, ali Beograd to ne radi gotovo godinu dana od agresije Rusije na Ukrajinu, a pregovori o pristupanju Srbije se nastavljaju, ali ne napreduju već duži vremenski period.

Ono što zabrinjava je što predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji svesno ili nesvesno diktira tempo rada na neophodnim reformama i od čije odluke zavisi hoće li Srbija ispuniti zahtev o sankcijama, govori da ga ne bi zabrinulo ako bi EU odlučila da prekine pregovore i otvara nove klastere i poglavlja.

Evropska unija se pak još ne odlučuje na takav zvaničan korak, jer su donosioci odluka čini se svesni da bi to bila veća šteta nego korist za zemlju u kojoj je u aprilu prošle godine prvi put od početka evropskih integracija 2000-ih bilo više građana protiv EU nego za. Zvanični Beograd kao da je toga svestan, pa se upozorenja ne uzimaju kao ozbiljna.

Odgovarajući na pitanje da li je ipak EU u svojim „pretnjama“ o „zamrzavanju“ pregovora ili nekoj vrsti i formalne kazne sada ipak ozbiljnija nego pre par meseci Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC Fonda, kaže da bi iz perspektive zvaničnika EU to bila veća šteta nego korist jer bi se oni tada odrekli jedinog instrumenta koji imaju da utiču na teren i stvore potencijalnu nestabilnost.

„Mislim da je realno za njih bolje da Srbija bude u sistemu nego van sistema. Poenta je i to što je EP mnogo nezavisniji organ, u kojem su pojedinci koji imaju pravo da izražavaju svoje mišljenje, za koje ne sumnjam da je i većinsko u EU. Oni drugačije posmatraju stvari od većine građana u Srbiji i imaju svoje interese. Smatraju, potpuno opravdano, da bi Srbija trebalo da bude na stani EU. Ali, s druge strane postoje interesi na terenu i to je balans“, objašnjava on za Danas.

Prema njegovim rečima, najnoviji dokument EP je značajan jer je osnova za građenje drugačijeg stava prema Srbiji koji se može desiti u budućnosti: „A to može biti neka čvršća politika. Ono što oni mogu da urade je da zamrznu pregovore. Ali kad imate formalno zamrznute pregovore, onda nema ni kontakata na tim tehničkim nivoima koji su izuzetno bitni.“

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da je zvanična odluka o suspenziji pregovora krajnja mera do koje ne sme da dođe.

„To bi bilo strateški i dugoročno štetno za Srbiju, uključujući i za vladu koja bude smenila SNS jer će onda morati da se zvanično odmrznu pregovori. Kao što je Vlada Zorana Đinđića morala da ispravlja svu štetu koju je Milošević ostavio. Za pregovore je dovoljna neformalna odluka članica EU da nema daljih pregovora dok se ne uradi šta treba (sankcije Rusiji pre svega). Neformalno zamrzavanje pregovora i IPA fonda je prvi korak, ako EU krene u pravcu sankcionisanja rezima SNS-a. Sledeći korak bi bio ukidanje preferencijalnog režima za izvoz voća i povrća (koji bi značajno pogodili srpsku poljoprivredu). Tek na kraju bi bili zvanično suspendovani pregovori. U tom slučaju bi i bezvizni režim bio doveden u pitanje“, pojašnjava Međak.

On se nada da će pre nego što dođe do toga vlasti u Srbiji prestati da povlače poteze koji dalje štete strateškim interesima Srbije i početi da se ponašaju kao država koja zaista želi da postane član EU, što dosad nije bio slučaj.

Antrfile:

LSV: Vučić i Brnabić da prestanu sa neodgovornom politikom

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Vlade Ane Brnabić da prestanu sa neodgovornom politikom u procesu evrointegracija. Poslednja u nizu opomena Srbiji stigla je iz Evropskog parlamenta, koji je usvojio rezoluciju o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, ističe u saopštenju LSV. „Srbija je davno započela svoj evropski put, ali neodgovornost vlasti taj put znatno usporava“, ističu iz LSV i dodaju da to usporavanje već rezultuje velikim problemima u zemlji: „Srbija mora da prekine ovu neodgovornu politiku jer ona nanosi veliku štetu građanima.“ D. O.

Panel o Zapadnom Balkanu u Davosu: Aleksandar Vučić sam iza svih Davos // Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na panelu o Zapadnom Balkanu, održanom u okviru Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, sedeo je izdvojeno od svih lidera i sam. Na panelu su bili prisutni lideri sa Zapadnog Balkana, uključujući i premijera Kosova Aljbina Kurtija. Za sada je nepoznato kako je došlo do ovakvog rasporeda sedenja, da li je predsednik Srbije sam hteo da bude izdvojen, ili je ostao bez stolice u redu gde su i svi drugi. Na fotografiji se vide izaslanik EU Miroslav Lajčak, premijer Hrvatske Andrej Plenković, albanski premijer Edi Rama, makedonski premijer Stevo Pendarovski... Učesnici panela razgovarali su o izazovima sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana i potrebi očuvanja stabilnosti, stvaranju uslova za podsticanje ekonomskog rasta zemalja, a ukazano je na neophodnost rešavanja zamrznutih sporova, navela je agencija Beta. Ovaj panel je najavljen posebno u medijskim izveštajima iz Davosa, i po prispeću srpske delegacije u ovaj švajcarski grad, gde su na hotelu preko puta gde su odseli predstavnici naše zemlje bile okačene dve zastave, Velike Albanije i Kosova, koje su potom uklonjene.

Žiofre: Neobavezujuće, ali važno Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je da je rezolucija EP kojom je zatraženo da se pregovori EU sa Srbijom uslove sankcijama prema Rusiji veoma važan dokument, mada nije obavezujuć. Žiofre je nakon svečane dodela nagrade „Dr Predrag Simić“ na FPN naveo je da EU nastavlja sa svojom politikom koju je uokvirio Savet EU i ukazao da se u svakom slučaju vodi računa o tome šta EP ima da kaže: „Mi želimo Srbiju sa nama, želimo je kao članicu EU, i na tome radimo kroz reforme, političko angažovanje i puno usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, rekao je Žiofre, dodajući da je ostalo mnogo da se reše problemi u dijalogu Beograda i Prištine. Upitan da prokomentariše izjavu ministra spoljih poslova Ivice Dačića da je deo rezolucije EP koji se tiče Kosova ponižavanje Srbije, Žiofre je rekao da je važno nastaviti dijalog i intenzivne konsultacije.

Autor: LIDIJA VALTNER

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine