O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
SPAS ČOVEKA JE U PAMETI, RAZUMU, KULTURI I HRABROSTI
23. Jul 2018. godine
Blic
FESTIVAL EVROPSKOG FILMA PALIĆ - DAN POSLE Festival nije sam sebi svrha, on ima misiju kroz koju oplemenjuje ljude - rekla je Mira Banjac. Ako bi u nekoliko tačaka trebalo napraviti osvrt na ono što je obeležilo 25. Festival evropskog filma Palić, onda bi to svakako bilo i obraćanje Mire Banjac i mladog reditelja R. K. Broa na zatvaranju, svojevrstan (tematski) zajednički imenitelj takmičarskih filmova, činjenica da su publika i žiri nagradili isti film, odsustvo domaćih filmova, broj gostiju i publika. Svečano otvoren 14. jula obraćanjem novog predsednika Saveta Duška Kovačevića, jubilarni 25. Festival evropskog filma svečano je 20. jula zatvorila Mira Banjac, dosadašnji predsednik Saveta festivala, čije su reči ispraćene burnim aplauzom. Apelujem na nadležne, molim sve misleće i kreativne ljude da podrže ovaj festival, da podrže kulturu. Jer, Festival nije sam sebi svrha, on ima misiju kroz koju oplemenjuje ljude, pruža im put do sopstvenog duha i duh sveta, duh oslobođen banalnog, prizemnog, pruža i daje umetnost koja ostavlja iza sebe važan kapital. Molim vas da podržite ovaj festival i kulturu, jer spas čoveka je u njegovoj pameti, zdravom razumu, kulturi i hrabrosti da se izbori za svoj identitet - kazala je Mira Banjac, zahvalivši organizatorima i volonterima, a posebno direktoru FEF Palić Radoslavu Zelenoviću bez koga, kako je naglasila, Festivala nebi ni bilo. Burnim aplauzom ispraćen je i Rasmus Kloster Bro, dobitnik Palićkog tornja za najbolju režiju, za (danski) film „Krtica”. -Tema mog filma je Evropa, u fokusu su tri osobe – iz Zapadne Evrope, Hrvatske i migrant, zarobljeni u jednoj sobi pod pritiskom. Vrlo fizički film, ali i komentar o Evropi. Hajde da vidimo da li možemo da održimo Evropu, da joj omogućimo da diše, možda tako što je nećemo zatvaratikazao je mladi reditelj R.K.Bro. Kome su pripale nagrade, mediji su već izvestili, „Blic” takođe, a, zanimljivo, i zvanični žiri i publika svojim glasovima (pokrovitelj „Gorki list”) najvišim ocenama ocenilifilm - „Devojku” Belgijanca Lukasa Donta, o devojci zarobljenoj u telu muškarca koja želi da bude balerina. Interesantno, gotovo svi filmovi prikazani u takmičarskom programu imaju zajednički imenitelj - društveno su angažovani. Pred početak Festivala selektor Nenad Dukić se osvrnuo na tu činjenicu rekavši da to nije bio njegov selektorski kriterijum, već da se, samo po sebi, ispostavilo kao činjenica. No, nakon odgledanih filmova tome bismo mogli dodati još jednu nijansu. Bilo da se bave migrantima, zatočenošću u skučenom prostoru ili čak u sopstvenom telu, filmove, naravno potpuno različitih rediteljskih rukopisa i estetika, odlikuje jako osećanje teskobe. Teskobe koja je rezultat date ove ili one problematične situacije, ali i više od toga, nju odlikuje snažan osećaj bezizlaznosti. Ove godine nije bilo domaćih filmova. Po rečima selektora Nenada Dukića, mogao je biti „Teret” Ognjena Glavonića. No, reditelj se opredelio da ga prikaže u Sarajevu (što po propozicijama isključuje Palić). I da se opredelio da ga prikaže na Paliću, po oceni mnogih, ostalo bi krupno pitanje koje se zapravo tiče domaće kinematografije, što je druga i duga tema. Iz godine u godinu poseban medaljon Palićkog festivala je publika. Vrućina, kiša, komarci, hladnoća… kako god, gledalište otvorene Letnje pozornice je puno, a neretko su i redovi ispred blagajne. A nema tog ni domaćeg ni stranog gosta koji nije primetio - bravo za publiku. Kada je o stranim gostima reč, bilo ih je, po rečima čelnika Festivala, oko 150. Zvezde su svakako bili Brajan Koks, Rade Šerbedžija, Milena Dravić, koja je jedne noći iza ponoći otplesala čudesan ples sa B. Koksom, Zoran Simjanović, Goran Marković, Slobodan Šijan, Branislav Lečić… i drugi. Pomenimo, promovisano je dopunjeno izdanje „Dodira večnosti”, zbirke eseja o dobitnicima nagrade „Aleksandar Lifka” Festivala evropskog filma, što je i omaž Nebojši Popoviću, prvom autoru tog izdanja. Taj je posao, nakon prerane Popovićeve smrti, znalački nastavio Ivan Aranđelović.

Antrfile:

Autor: TATJANA NJEŽIĆ
Arhiva vesti