O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
STRANCI HOĆE SIGURNE USLOVE ZA ULAGANJE
15. Maj 2018. godine
Večernje novosti
NEODGOVORNE INICIJATIVE LOŠE UTIČU NA PRIVREDNI AMBIJENT Nestabilnost tržišta može da pokoleba strane investitore i odvrati ih od ulaganja u našu zemlju AKO se promeni privredni ambijent, koji je u poslednjih nekoliko godina uspešno počeo da privlači strana ulaganja u Srbiji, postoji opasnost da novi strani ulagači koji su spremni da ulože svoj novac u našu zemlju promene svoje poslovne odluke. Čak i diskusije koje za temu imaju uvođenje nesigurnosti i velika ograničavanja privrednog ambijenta, mogu da imaju nesagledive posledice po strana ulaganja. U Srbiju koja je 2017. godine "izbrojala" 2,6 milijarde evra inostranih ulaganja odlazi najveći deo direktnih stranih investicija u regionu Zapadnog Balkana, a jedna od privrednih grana u koju se ulaže najviše novca, a potom i sliva u državni budžet, jeste industrija igara na sreću. Međutim, da bi Srbija dostigla stopu rasta od šest odsto, a naša privreda jednog dana stala rame uz rame sa evropskom, potrebno je da se ukupne strane investicije povećaju sa 18 na 25 odsto BDP-a, zbog čega nam je nužan i novi pristup ostvarenju tog cilja. Po ugledu na privrednu saradnju sa Turskom, koju je prošle nedelje posetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i sa kojom je u poslednjih deset godina trgovinska razmena povećana skoro devet puta, a broj investicija skočio čak 30, strateški fokus Srbije, prema rečima stručnjaka, treba da bude na većoj produktivnosti, investicijama, povećanju izvoza, kao i jačanju uloge privatnog sektora. Ovom ekonomskom modelu, za čiji je razvoj neophodna podrška i saradnja svih društvenih i državnih resursa nikako ne pogoduju neodgovorne inicijative narodnih poslanika poput one koju je nedavno izneo Muamer Zukorlić, predlažući da se industrija igara na sreću ukine, što nije slučaj čak ni u Saudijskoj Arabiji. Nesmotrenost i samog iznošenja u širu javnost ovakvih ideja najjasnije se vidi u vrlo merljivom z n a č a j u koji ova industrija ima za srpsku privredu. Preveden na brojke, taj značaj se ogleda u 240 miliona evra koliko iznosi doprinos sektora igara na sreću BDP-u Srbije, 100 miliona evra plaćenih poreza i taksa i 500 firmi koje opstaju na domaćem tržištu jer su im priređivači igara na sreću ključni kupci. Ova industrija direktno zapošljava oko 20.000 radnika, što je četiri puta više nego što, na primer, ima Železara u Smederevu, a onih čije je radno mesto posredno povezano sa sektorom igara na sreću ima na stotine hiljada. Mesto ove industrije u našem privrednom ambijentu vidi se i na spisku zemalja koje su na naše tržište investirajući u igre na sreću donele milione evra, među kojima su Nemačka, Austrija, Izrael, Grčka, Belgija ili SAD iz kojih je u ovaj sektor došlo par stotina programera, a poslovanje ovih kompanija u našoj zemlji treba da bude podstrek i za druge internacionalne privredne subjekte. Ulaganje stranih kompanija u ovaj sektor podrazumeva ne samo značajna budžetska sredstva, već i mnogo zaposlenih, zbog čega narodni poslanik Đorđe Milićević takođe smatra da treba stvoriti povoljnu klimu za još investitora. - Ovakvi primeri su pokazatelj da treba voditi računa o stranim ulaganjima u industriju igara na sreću i stvoriti prostor za nova ulaganja. Pored toga, jedino važno je da se preciziraju pojedine zakonske odredbe, ali mislim da se u našem Zakonu već nalaze realna, ozbiljna i odgovorna rešenja, i da se zapravo pre treba starati da ona budu i primenjena - ističe Milićević. - Legitimno je pravo svakog narodnog predstavnika da predloži sve što hoće, ali je isto tako legitimno pravo svih ostalih poslanika i državnih i društvenih činilaca da na bazi relevantnih činjenica i istraživanja daju svoj sud o takvim predlozima i odbace ih.

Antrfile:

NIKOLIĆ: OGRANIČENjE VODI U CRNO TRŽIŠTE

EKONOMISTA Goran Nikolić kaže da birealizacija ove i sličnih inicijativa industriju prenela na crno tržište. On podseća da je jedino što bilo koja država ograničavanjem igara na sreću može "dobiti" jeste niz rashoda za rešavanje problema.
-U krajnjoj liniji, to ne bi bilo ni u skladu sa približavanjem EU, u kojoj takvi slučajevi nisu zabeleženi - kaže Nikolić. - I zabrana reklamiranja klađenja bila bi problematična, pošto se i državna lutrija reklamira, pa bi ispalo da su igre na sreću loše samo kad ceo profit od njih ne ide u državnu kasu.
Autor: J. B.
Arhiva vesti