|
|
|
PUTOVANJE U PROŠLOST NAŠE CIVILIZACIJE 21. Jul 2017. godine
Večernje novostiIVAN MEDENICA, SELEKTOR I UMETNIČKI DIREKTOR 51. BITEFA, O POLITIČKOM TEATRU I POVRATKU NEKADAŠNJOJ MISIJI FESTIVALA
NOVO izdanje Bitefa, u mnogo čemu, podsetiće na staru slavu jednog od naših najuglednijih festivala: selektor i umetnički direktor Ivan Medenica odabrao je sedam vrsnih predstava (iz Velike Britanije, Belgije, Slovenije, Nemačke, Irana, Švajcarske i Srbije) pod sloganom “Epsko putovanje”. Epsko, u ovom slučaju ima višestruko značenje, a jedno od njih je, naravno, trajanje: samo jedna predstava, “Olimp” slavnog Jana Fabra, traje čak dvadeset četiri sata! Festival se održava od 22. do 30.
septembra i sa sobom donosi još mnogo “bitefovskih” iznenađenja.
U odnosu na prethodne, ovogodišnji 51. Bitef ima gotovo duplo manje predstava.
Da li to znači da je selektor “selektivniji” u izboru? - Nema tu nikakve tajne. Jedan od prvih naslova za koji sam se opredelio je “Olimp”, koji je produkciono i finansijski izuzetno zahtevna predstava - objašnjava Ivan Medenica. - Već taj izbor odredio je da pored nje ne možemo imati veliki broj predstava kao prošlih godina.
“Olimp” je u pravom smislu bitefovska predstava. Takođe, utemeljenje za ovakvu odluku našli smo i u ranijim komentarima da je bolje imati manje predstava, ali da su one “udarne”. Zaista, i ostalih šest su produkcijski zahtevne, izuzetnog umetničkog nivoa. Ove godine nema malih predstava iz žanra dokumentarnog pozorišta, izostaće autorski performansi, kao i predstave - predavanja. To, naravno, ne znači da ih neće biti u budućnosti. Još nešto: prošle godine dvanaest festivalskih predstava trajalo je osamnaest, a sada će njih sedam trajati čak četrdeset sati. Što znači da će Bitef po trajanju biti duplo duži od prošlogodišnjeg izdanja.
Osim Slovenije, ove godine izostale su predstave iz regiona, koje su jedno vreme dominirale u festivalskom programu? - Da, do prošle godine mogle su se čuti primedbe u medijima da imamo dovoljno festivala regionalnog karaktera, tako da smo se već 2016.
vratili velikom međunarodnom kontekstu sa predstavama iz Kine, Singapura, Libana. Naravno, nismo zanemarili predstave s prostora bivše zemlje i za umetnički značajna ostvarenja koja se uklapaju u naš koncept, uvek će biti mesta na Bitefu. Prošli put to je bila predstava iz Hrvatske, ove godine iz Slovenije, a nije isključeno da se ubuduće nađe i nekoliko predstava iz regiona. Što se tiče domaćeg pozorišta, Bitef je svesno preuzeo rizik da nove pozorišne tendencije zastupa samostalno u koprodukciji sa Narodnim pozorištem. Radni naziv je “Carstvo nebesko” i reč je o srpskoj epskoj književnosti, u režiji Jerneja Lorencija. Inače, sve predstave glavnog programa odgovaraju sloganu “epsko putovanje”, pa smo zbog toga u izboru imali malo domaćih predstava.
Zato imate zanimljiv prateći, “šou kejs” program? - Ovaj program pravimo u Subotici za domaće novinare i kritičare, kao i strane goste. Tamo ćemo prikazati nekoliko ostvarenja na mađarskom jeziku, ali u režiji srpskih i bosanskih reditelja. Dakle, takođe, multikulturalno pozorište kakvo je i sam Bitef. Ove predstave izdvajaju se i svojom umetničkom i političkom radikalnošću u kontekstu domaćeg pozorišta, pa su kao takve potpuno bitefovske.
Izabrali ste sedam predstava, od kojih četiri potpisuju reditelji Jernej Lorenci i Ersan Mondtag? - To je stav. I mislim da je to dobro za program festivala, jer podrazumeva odgovornost. Inače, status ova dva reditelja u kontekstu Bitefa potpuno je drugačiji. Lorenci je jedan od najpopularnijih autora Bitefa poslednjih godina, višestruki je dobitnik “Politikine” nagrade za režiju, omiljen kod publike. S druge strane, Mondtag je debitant na našem festivalu - mladi nemački reditelj turskog porekla koji je na nemačkom području ostvario veliki uspeh ali nepoznat u širim okvirima.
Kakvo sve “epsko putovanje” očekuje beogradsku publiku u septembru? - Inspiraciju za slogan dao je Olimp” jer se zasniva na celoj grčkoj mitologiji, antičkoj tragediji i Homerovim epovima. Izbor građe i u velikom broju drugih predstava ima veze sa epskim. Takođe, “epsko” je i trajanje mnogih predstava. “Kvizula!” traje šest, a “Biblija, prvi pokušaj” tri sata. Biće to i putovanje u prošlost naše civilizacije i priča na kojima se zasniva: mitologije, Biblije i srpske epike. Smatram da u doba kada naša civilizacija puca po svim šavovima, treba da se prisetimo na čemu je ona zasnovana, šta su njene vrednosti, šta se u međuvremenu pogubilo... Ipak, u umetničkom smislu je dominatan taj fenomen dugog trajanja. Smatram da ima veliki emancipatorski potencijal, pa tako i politički. Tera nas da napustimo naš svakodnevni ritam brzine i da se prepustimo, u svakom pogledu, jednom oslobađajućem iskustvu.
Za to je, pre svega, nužno strpljenje - osobina sasvim nesvojstvena našem dobu...
Apsolutno, ovogodišnji Bitef je i vežba strpljenja zarad vlastitog dobra. Nikakav egzbicionalizam već pokušaj da ponovo doživimo nešto lepo i uzbudljivo, što je veliki civilizacijski izazov.
Prva predstava u programu, “Kvizula!”, ima strukturu beskonačnog kviza, “te opsesije savremenog medijskog društva”? - Predstava koristi jedan televizijski format, a to je kviz koji originalno traje veoma dugo (dvadeset četiri sata), ali će na našem festivalu biti četiri puta kraći. “Kvizula!” je politički subverzivna predstava, jer pitanja koja se postavljaju i pojmovi koji se pominju suštinski se tiču savremenog sveta. Nije to rijaliti da nas zatupljuje i pacifikuje nego, naprotiv, da nas osvešćuje i aktivira. Od svih predstava na ovogodišnjem repertoaru, “Kvizula!” je možda najeksplicitniji politički teatar. Još nešto: u pozorištu se nijedna predstava ne može porediti sa rijalitijem jer on podrazumeva voajerističku poziciju, dok je pozorište uvek situacija zajedništva, podeljenog iskustva, suštinske energetske i emocionalne razmene.
Antrfile:
Teatar ili galerija
PROŠLE godine u ovo vreme već ste znali koncept 51. Bitefa, imate li ideju za sledeći? - Ove godine naglasak je bio na vremenu, a sledeće će verovatno biti na prostoru! Bavićemo se jednom “rizičnom” temom, u smislu najšireg razumevanja pozorišta. Reč je o sve tanjoj granici između vizuelnih i izvođačkih umetnosti. Drugim rečima, nećemo znati da li smo u pozorištu ili galeriji...
Autor: VUKICA STRUGAR
|
|
Arhiva vesti
|
