|
|
|
NA NAŠEM NEBU 221 BESPILOTNA LETELICA 11. Februar 2018. godine
PolitikaTEMA NEDELJE: DRON - OD IGRAČKE DO UBOJITOG ORUŽJA
Najveće svetske „dron sile" su SAD, Izrael, Kina, Iran i Rusija. - Iznad američkog neba trenutno leti 2,5 miliona dronova, a procene suda će ih do 2020. biti sedam miliona
Dečja igračka ili ubojito
oružje, nosač kamere kojom
se snimaju svadbe i sahrane
ili špijunska napravica, pre
nosilac lekova i hrane do nevoljnika u
nepristupačnim predelima ili švercer
ski transporter opijata, bespilotni taksi
ili letelica koja ometa redovan let aviona,
sprava za snimanje iz vazduha najlepših prede
la, manastira, smanjeni helikopter koji donosi pi
cu do vašeg prrzora na sedmom spratu solitera ili...
Naziv je dobir po zujanju sličnom onom koji proizvodi trut - dron. Može biti zabavan, koristan, a može kao i većina stvari biti predmet zloupotrebe. U svakom slučaju već duže zuji tu među nama i nezadrživo tehnološki napreduje. Brže od propisa kojim se reguliše upotreba svih vazduhoplova pa i bespilotnih.
Direktorat za civilno vazduhoplovstvo upravo radi na izmeni pravilnika kojim se regulišu obaveze i prava vlasnika bespilotnih letelica. Izmene će biti završene do polovine ove godine i tada će biti poznata nova pravila - kaže za „Politiku" Dušan Domazet, proveravač za saobraćajnu delatnost.
Po sadašnjim propisima svaka bespilotna letelica teža od pola kilograma mora da se upiše u registar direktorata a svako ko njome upravlja mora da poseduje za to potrebnu dozvolu.
Vozačka dozvola za dron
Sertifikat kojim se stiče pravo da se zakonito upravlja bespilotnom letelicom stiče se relativno lako. Za to je potrebno, kako kaže Domazet, uplatiti svega 830 dinara takse i dobro proučiti pravilnik koji se može naći na sajtu direktorata. Na našu konstataciju da ima škola koje nude obuku za vožnju dronova i da to naplaćuju oko 200 evra, Domazet tvrdi da to nije potrebno, jer je ispit teorijski i dovoljno je dobro po
znavanje važećeg pravilnika o bespilotnim vazduhoplovima.
Onaj ko želi zakonito da koristi bespilotnu letelicu mora i da je upiše u registar direktorata što će ga koštati 2.400 dinara. Jedina veće stavka u svemu je osiguranje koje se kreće od 170 do 220 evra, ali to zavisi od osiguravajuće kuće.
- U registar je trenutno upisana 221 bespilotna letelica. Bilo ih je više, ali vlasnici su obavezni da prijave i kada se one oštete, pa ih brišemo iz registra. U čak 95 odsto slučajeva radi se o dronovimadežine oko pet kilograma. Kod nas još nema onih zaista velikih, a za letelice teže od 150 kilograma važe pravila kao i za vazduhoplove sa posadom - napominje ovaj inspektor našeg neba.
U svetu je proizvedeno do danas oko 300.000 aviona, a vrlo brzo će se stići do milion dronova godišnje i ta industrija vrši pritisak na promenu regulative. To čine i korisnici, pogotovu oni koji su tu našli komercijalni interes. Namena bespilotnih letelica kod nas je privredna i neprivredna, ali malo ko hoće da prijavljuje da od toga zarađuje.
- Za dronove do pola kilograma težine, koji lete do 50 metara uvis i do
100 metara udaljenosti, maksimalnom brzinom do 30 metara u sekundi, nije potrebna registracija niti dozvola za upravljanje. Svi ostali su obavezni da svoje bespilotne letelice prijave opominje Domazet i dodaje da ima prijava građana koji se žale na vlasnike dronova, protiv kojih direktorat onda podnosi prekršajne prijave.
Dozvole za snimanje
Zbog dobrog selfija ljudi su svašta u stanju da urade, pa je bilo i smrtnih slučajeva, a dron pruža izuzetne mogućnosti za snimanje. Zato se uglavnom za to i koristi. Jedan lanac picerija u Beogradu hvalio se da je prvi koji dostavlja picu dronom. Mnogi mediji su tu neistinu preneli kao ozbiljnu vest, a zapravo je to trenutno nemoguće. Od dozvola jedino što su imali je dozvola za snimanje spota dronom. Uspešan marketinški potez. A dozvole za snimanje kod nas izda
je Ministarstvo odbrane, a za veći deo Beograda još iz doba SFRJ važi pravilo LYR 8. pa je tu potrebna za snimanje i dozvola MUPa. Beograd je po ovom pravilu uslovno zabranje
na zona gde su za snimanje potrebna posebna odobrenja.
Sem ovog ograničenja na razdaljinu bližu od 500 metara zabranjen je i prilazak dronovima zatvorima, vojnim objektima, infrastrukturnim pogonima, naravno aerodromima...
- I sama Evropska agencija za bez
bednost vazdušnog saobraćaja priprema donošenje jedinstvenog pravilnika koji će važiti za celu Evropu. I taj pravilnik treba da se donese do sredine ove godine što će i nama pomoći u regulativi - kaže Domazet i napominje da su okviri za zaštitu privatnosti u Evropi značajni i za nas. Ne žele svi ljudi da ih neko snima dok su na plaži ili skijaju na Kopaoniku.
Jedna poznata zapadna TV kuća tražila je dozvolu za snimanje migranata na makedonskosrpskoj granici odbijenaje.
Razvijeni svet se sudara sa najezdom ovih zujalica. „Amazon" sa Velikom Britanijom traži i tehničko i regulativno rešenje za dostavu robe dronom do udaljenosti od 24 kilometra za 30 minuta. Budućnost je tu, na nebu ispred našeg prozora. Ali kako će izgledati bolje bi opisao optimistički Žil Vern, a realnije DŽordž Orvel.
Antrfile:
Pobedniku 250.000 dolara
Svetski mediji svedoče kako se u trke dronova ulažu milioni dolara, što i nije čudno ako se u obzir uzme zarada koju one nose, jer je posle sada već čuvenog „Njorld Drone Rph" nadmetanja u Dubaiju 2016. godine svet obišla vest da je pobednik dobio čak 250.000 dolara. Privrednik Nik Horbačevski, osnivač američke Lige trka dronova, u javnosti uveliko predviđa šta je neophodno da bi sport, koji postaje sve popularniji, i opstao. Ističe da je potrebno publici omo
gućiti isti doživljaj uzbuđenja kao onaj koji imaju „piloti", odnosno osobe koje upravljaju letelicama. Zato su u njegovoj ligi i „piloti" i letelice obeleženi led svetiljkama iste boje, kako bi gledaoci lakše pratili munjevite manevre, koji su naročito popularni ako se organizuju u zamračenim prostorijama ili noću. Zaljubljenici u ovaj sport u međuvremenu su otišli i korak dalje, pa su u stvarnosti organizovali i borbe dronova koje liče na igranje „soni plejstejšna" uživo, gde, sem što se utrkuju, letelice i upucavaju i onesposobljuju jedna drugu.
Autor: GORAN VOLF
|
|
Arhiva vesti
|
