|
|
|
KORONA JE BILA KOBNA ZA TREĆINU OBOLELIH OD LIMFOMA 28. Maj 2022. godine
PolitikaZbog zaražavanja kovidom 19 u protekle dve i po godine, zabeležena je veća smrtnost pacijenata sa limfomom i hroničnom limfocitnom leukemijom. Studije u svetu pokazuju da je svaki treći oboleli od ovih bolesti preminuo usled zaražavanja koronom, istakla je Maja Kocić, predsednica Udruženja obolelih od limfoma LIPA. Ona je naglasila da ti podaci nisu karakteristični samo za Srbiju već da se uklapaju sa ostatkom sveta.
- Tokom pandemije se dijagnostikovao manji broj novoobolelih od limfoma, maligne bolesti limfocita, jer su simptomi ove bolesti slični onima koji se javljaju u slučaju pojave kovida. Neki nisu tražili pomoć lekara zbog straha od korone iako su primetili uvećane limfne čvorove, a neki nisu uspeli da dođu do doktora u klinikama koje su bile u kovid režimu. Čim je opao broj obolelih od kovida i kako su se ljudi vratili u normalne tokove, došlo je porasta broja osoba koje su saznale da imaju limfom, ali ne drastično - naglasila je Kocićeva.
U Srbiji se oko 1.600 pacijenata aktivno leči od limfoma, a kada se terapije završe to nikako ne znači da oni prestaju da posećuju svog lekara, dodala je Kocićeva. Oboleli godinama kasnije moraju da odlaze na kontrole. Svake godine u našoj zemlji dijagnozu limfoma dobije između 1.200 i 1.400 ljudi.
- Na sreću, veliki broj pacijenata dobro odreaguje na prvu terapiju koju dobije, ali su problem inovativni lekovi koji nam nisu na raspolaganju. Mnogo su veća izdvajanja za zdravstvo u Sloveniji i Hrvatskoj, a čitav naš region što se modernih lekova tiče zaostaje za zemljama EU. Ukoliko se ne uvedu neke sistemske promene u načinu odlučivanja i prioriteta za naše pacijente, ne verujem da ćemo brzo moći da sustignemo druge države - rekla je Kocićeva, čije udruženje organizuje ovog
vikenda prvu regionalnu konferenciju o novim konceptima i pristupima lečenjulimfoma. Konferencija će u Beogradu okupiti više od 80 učesnika, predstavnika udruženja pacijenata i hematologa, iz sedam zemalja. Cilj skupa je da se izgrade kapaciteti i prošire mogućnosti pacijenata, kao i da se unaprede njihove veštine u vezi sa medicinskim stanjen i zastupanjem njihovih interesa. Oboleli i predstavnici udruženja pacijenata imaju prilike da saznaju sve o bolestšLa, tretmanima i najnovijim istraživanjima od vodećih hematologa i hematoonkologa, da razmene iskustva o važnosti edukacije i podizanja svesti i oboljenjima, da se umreže sa ljudima
koji se suočavaju sa sličnim problemima...
LJiljana Pompar, glavna sestra Zavoda za hematologiju Kliničke bolnice „Merkur" u Zagrebu, istakla je da je držeći svojevremeno predavanje o limfomu shvatila da su bolesnici najzahvalnija publika, da ih mnogo zanima da čuju sve o tome kako mogu da pomognu sebi.
- Ponosna sam na akciju „Znanjem do zdravlja" zahvaljujući kojoj su lekari, sestre i pacijenti oboleli od limfoma po raznim gradovima govorili o ovom zdravstvenom problemu. Susreti sa pacijentima nam pomažu da ih bolje razumemo - istakla je Pomparova.
Dvadesettrogodišnji Davor Ćosić, student iz Istre i član Hrvat
ske udruge za limfom, kaže da je pre tri godine saznao da ima limfom i da je „prolazio" kroz najnovije protokole lečenja ovog oboljenja.
- Za vreme lečenja napisao sam knjigu „Renesansa mog života", koja će tek biti objavljena. Razmišljao sam šta će se dogoditi ako umrem ovako mlad... Važno je da je pročitaju svi ljudi koji u užurbanom načinu života zaborave na neke temeljne vrednosti. Niko ne razmišlja o tome da je možda baš danas poslednji dan njegovog života. Sledeće nedelje u Zagrebu ćemo obeležiti prvi Nacionalni dan preživelih - najavio je Ćosić.
Kakva je situacija sa lečenjem obolelih od limfoma u Bugarskoj, pojasnila je Pirinka Petrova, predsednica Udruženja pacijenata za limfom Bugarske. Ona je istakla da svi pacijenti u regionu imaju slične probleme i da su kanceri krvi peti najučestaliji tumori na svetu.
- Bugarska je članica EU i inovativni lekovi imaju dozvolu za promet u Bugarskoj, ali se kasni sa njihovom primenom oko dve godine u odnosu na druge zemlje EU. Imamo problema sa standardnim terapijama prve linije lečenja za bilo koju vrstu karcinoma
u poslednjih pet godina, jer farmaceutske kompanije pod pritiskom regulatornih tela moraju da smanjuju cene lekova pa nemaju interesa da više budu na tom tržištu. Stoga su pacijenti često prinuđeni da sami sebi kupuju lekove van zemlje. Takođe, problem je i što nemamo psihološku podršku u bolnicama koja je značajna za ljude kada saznaju za dijagnozu kao i u periodu oporavka, kao ni nutricioniste - dodala je Petrova.
Pacijenti često kasne sa odlaskom kod lekara jer limfom daje nespecifične simptome - poput uvećanih a bezbolnih limfnih čvorova, najčešće na vratu, ispod pazuha i u preponama, zatim neobjašnjivi gubitak težine, groznicu i blago povišenu temperaturu, stalno kašljucanje, glavobolje...
Antrfile:
Autor: DANIJELA DAVIDOV KESAR
|
|
Arhiva vesti
|
