|
|
|
GOVORIMO LI O SLEDEĆOJ PANDEMIJI? 22. Novembar 2020. godine
DnevnikMIKROORGANIZMI SVE OTPORNIJI NA LEKOVE
Mikroorganizmi su sve otporniji na lekove, a proces ubrzava sve raširenija upotreba sredstava za njihovo uništenje kod ljudi, životinja i poljoprivrednih kultura, istakla je FAO povodom Svetske nedelje svesti o zaraznim bolestima koja se obeležava od 18. do 24. novembra.
Najmanje 700.000 ljudi godišnje umre od zaraznih bolesti disajnih puteva, mokraćnog sistema i polno prenosivih bolesti, koje je zbog otpornosti uzročnika na lekove sve teže lečiti, podseća agencija Ujedinjenih nacija. Otpornost na lekove sve je prisutnija i u poljoprivredno-prehrambenim sistemima i preti globalnoj sigurnosti hrane, utvrdila je FAO - širom sveta ljudi, životinje i biljke već umiru od infekcija koje se ne mogu lečiti čak ni najjačim antimikrobnim lekovima...
- Ako se problem otpornosti mikroorganizama na lekove ne reši, sledeća pandemija s kojom ćemo se suočiti mogla bi da bude bakterijska i puno smrtonosnija, zbog lekova koji više ne deluju - izjavila je zamenica glavnog direktora FAO Marija Helena Semedo.
Otpornost mikroorganizama na lekove spada među globalne pretnje, potencijalno opasnije od koronavirusa, zaključuju u FAO.
Prehrambeni i poljoprivredni sektor imaju ključnu ulogu u rešenju tog problema jer se u mnogim delovima sveta antimikrobna sredstva puno više koriste u uzgoju životinja, nego u zaštiti ljudskog zdravlja.
Proces pojačava snažan rast potražnje za hranom zbog sve brojnije ljudske populacije, a naučnici ne mogu da drže tempo i istom brzinom osmišljavaju nove lekove, pa su u opasnosti globalni sistem prehrane, sigurnost hrane, zdravstveni sistemi i ekonomija, naglašava FAO.
Agencija će zato oformiti tim stručnjaka, uključujući poljoprivrednike, veterinare, epidemiologe i naučnike koji će tražiti rešenja u poljoprivrednom sektoru i politici, usmerena na primereniju uporabu antimikrobnih sredstava i učinkovito sprečavanje bolesti. U međuvremenu sugerišu poljoprivrednicima i akterima u prehrambenom lancu da temeljno peru ruke, odeću i obuću i radne površine pre i nakon kontakta sa životinjama i proizvodima. Moraju takođe voditi računa o zdravlju životinja koje bi trebalo da žive bez stresa.
Važne su i čista voda te dobra hrana za životinje, koju treba držati na suvom i zaštititi je od glodara, ptica, buba i drugih životinja koje mogu prenositi bakterije.
U FAO naglašavaju i da bi upotreba pesticida trebalo da bude zadnje rešenje, kad se iscrpe sva druga.
Antrfile:
Hitno definisati mere rešavanja problema
Potrošačima se preporučuje da dobro termički obrade hranu i da je ne podgrevaju. Temperatura u hladnjačama i u transportu mora biti na odgovarajuće niskom nivou, posebno kad se radi o sirovom mesu. Od političara FAO se traži da borbu protiv otpornih mikroorganizama proglase prioritetom i da hitno definišu mere rešavanja tog problema, u saradnji sa svim zainteresovanim akterima, kako bi strategije i zakoni bili što učinkovitiji.
Autor: NN
|
|
Arhiva vesti
|
