19. Mart 2019. godine
Večernje novosti

MILANKA BERKOVIĆ (48), UČITELjICA U BEOGRADSKOJ OŠ "FILIP VIŠNjIĆ" NAPISALA LIBRETO ZA OPERU "SEDRA"

Prikazuje događaje od turske vladavine, do progona iz Krajine 1995, iz koje je i sama proterana

PISAC priča za decu i odrasle, autor i koautor brojnih obaveznih i neobaveznih udžbenika, pedagoški savetnik... samo su delić bogatog stvaralaštva za minulih 25 godina rada Milanke Berković (48), profesora razredne nastave u OŠ "Filip Višnjić" u Beogradu. Opusu svojih dela lane je dodala još jedno - napisala je libreto za operu "Sedra" premijerno izvedenu u decembru u "Kolarcu". Neki kritičari nazvali su ovu operu "delom od nacionalnog značaja".

Tekstualni predložak za "Sedru", Berkovićeva nije pisala na osnovu postojećih književnih dela, kao što to čine libretisti ili kompozitori. Njen libreto je došao iz duše, iz zapisa koji nosi u genima, iz stradanja koji je sa svojim narodom i sama doživela. U pet slika složila je vekovne patnje Srba od Kosovskog boja do danas.

- "Sedra" je istorijsko-muzički prikaz progona mog naroda - kaže Berkovićeva. - Prati vekovno stradanje i nestanak Srba, posebno iz Krajine. Prikazuje događaje od vremena turske vladavine, preko prve Velike seobe Srba, Prvog i Drugog svetskog rata i Jasenovca, do kraja prošlog veka i progona posle kojeg zemlja Krajišnika ostaje gotovo bez njih. Opera počinje legendom o Srbima graničarima i vili, a završava se, i pored svih stradanja i patnji, čvrstom verom u povratak nj i h o v i h potomaka na ognjišta pradedova.

Napisati libreto, po rečima naše sagovornice, bio je veliki izazov. Zahtevao je mnogo strpljenja i veštine da se istorijske činjenice protkane istinitim pričama pretoče u pet slika libreta.

- Nije bilo lako - priča Berkovićeva. - Mnogo je bilo istorijskih činjenica, trebalo je naći načina da se nijedna važna ne preskoči. Iako sam mislila da će mi biti najlakša, jer sam i sama bila deo kolone Krajišnika, peta slika, koja se odnosi na "Oluju" 1995. bila mi je, zapravo, najteža.

No, imala sam želju da sve bude što verodostojnije, a kada se tako radi onda se prepreke lakše prevazilaze.

Ideja za operu "Sedra", po rečima naše sagovornice, potekla je od dr Vlade Batnožića, direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika "Železnice Srbije" u Beogradu, a odmah ju je podržala i mr Tanja Andrijić, operska umetnica kao i hor "Kraljica Marija".

- Posle premijere 17.

decembra u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, izvedena je u Sinagogi u Novom Sadu i u Kulturnom centru "Banski dvor" u Banjaluci - kaže Berkovićeva. - "Sedru" će uskoro videti i publika u Temišvaru. Potom slede gostovanja u Beču i Francuskoj.

Antrfile:

UČESNICI

PROJEKAT opere "Sedra" odobrilo je i Ministarstvo kulture polovinom prošle godine. Kompozitor je Miroljub Aranđelović Rasinski, a solisti su operski umetnici Tanja Andrijić, Nataša Jović Trivić, Vanja Biserčić i Vuk Zekić. Njih prate orkestar "Beogradski simfoničari" i kamerni hor "Beogradski vokalni ansambl". U operi je korišćen i dokumentarni materijal Jugoslovenske kinoteke, a naratori su glumci Nebojša Dugalić i Boris Pingović.

KAMEN ČISTOTE

SEDRA, bigar ili siga je stena koja nastaje oko hladnih izvora, a prepoznatljiva je po tome što je šupljikava. Vrlo je postojana i u građevinarstvu se koristi još od rimskog doba.

- U alegorijskom značenju u operi, sedra predstavlja kamen ovozemaljske čistote - kaže Milanka Berković. - Njegova bistrina i čistota su brana između zemaljskog i večnosti za nevine duše koje traže mir za sebe i svoje najmilije. Sedra čisti duše napaćene i izgubljene u vihoru ratova, progona i stradanja, učvršćuje veru i mir.

Autor: J. MATIJEVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine