O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
I AMERIČKI FOND HOĆE KREDITE PROPALIH BANAKA
14. Decembar 2018. godine
Blic
VELIKO INTERESOVANJE ZA PRODAJU SPORNIH POTRAŽIVANJA Jedan američki investicioni fond, sedam fondova iz zemalja EU i regiona i dve domaće kompanije hoće da kupe dugove propalih banaka koje je država ponudila na prodaju, saznaje “Blic”. U pitanju su nenaplativi krediti koje je odobravalo pet banaka u stečaju - Agrobanka koja je ugašena 2012. godine, zatim krediti Nove Agrobanke, Univerzal banke, Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine. Reč je o paketu kredita vrednom 240 miliona evra koje su ove posrnule banke pre pet i više godina odbravale kompanijama iz oblasti maloprodaje, transporta, građevinarstva, poljoprivrede, nekretnina... Sve one danas su uglavnom likvidirane, u bankrotu ili u postupku likvidacije, a ima i preduzeća čiji su računi pod drugim blokadama. Šta je motiv da investicioni fondovi kupuju kredite propalih banaka koji su stari i po dvadeset godina, a koje su uzimala danas propala preduzeća? Zarada naravno, a bankar koji je želeo da ostane anoniman objašnjava da dobra procena fondovima u ovakvim slučajevima donosi čist profit. Fondovi su prethodno dobro sagledali o kakvim je kreditima reč, koja preduzeća su ih uzimala i u kom statusu su ona danas. Oni, dakle, imaju jasnu predstvu o tome koji kredit koliko mogu da naplate, a pritom vrlo vode računa i o tome šta pomenuta preduzeća imaju u vlasništvu. Uglavnom su to nekretnine, proizvodni pogoni i mašine kojima su garantovali sporne kredite i koji sada dolaze u vlasništvo fondova kao kupaca problematičnih zajmova - objašnjava sagovornik “Blica”. A koju cenu država može da postigne? Naš sagovornik dodaje da je to obično službena tajna, ali navodi primer gde su banke u Srbiji i regionu svoje problematične kredite prodavale u rasponu od 20 do 60 odsto vrednosti kredita. U takvoj situaciji država bi na kredite od 240 miliona evra mogla da dobije od 48 miliona evra do 156 miliona evra u najboljem slučaju, što je u ovoj konkretnoj situaciji, međutim, malo realno. Govoreći uopšteno o prodaji problematičnih zajmova, Mališa Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je zarada glavni motiv kupca. Kupac procenjuje koliko može da ostvari razliku između cene koju plaća državi i cene koju će dobiti prilikom prodaje tih kredita. A cena zavisi od mnogo toga, stanja u bankama, mogućnosti naplate kredita, stanja kompanija koje su uzimale kredite... - ocenio je Đukić za “Blic”. U Ministarstvu finansija su najavili da će naredne godine na prodaju ponuditi i novi paket potraživanja vredan od 700 do 800 miliona evra.

Antrfile:

PRODUŽEN ROK ZA PRIJAVU

Izvor “Blica očekuje da će do kraja januara naredne godine broj zainteresovnaih fondova za kupovinu kredita posrnulih srpskih banaka biti i veći od deset.
Zbog velikog interesovanja država je zato za dva meseca i produžila rok za prijavu i to: otvaranje postupka sa 30. novembra ove godine na 31. januar naredne godine, a rok za podnošenje obavezujućih ponuda sa 7. decembra ove godine na 7.
februar 2019. godine - kaže naš sagovornik.


Autor: SUZANA LAKIĆ
Arhiva vesti