O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
KOLIKO KOŠTA KORUPCIJA U SRBIJI
29. April 2018. godine
Blic
BLIC DOSIJE ŠTA SVE PLAĆAJU GRAĐANI ISPOD RUKE BOJANA BOGOSAV Brži pregled kod lekara, izbegavanje kazne za vožnju bez pojasa, ali i vađenje lične karte u ekspresnom roku… Sve u Srbiji ima cenu, pa čak i to. „Blic“ je istraživao koliko košta korupcija u Srbiji, ali i kako se institucije bore protiv nje. Korupcija je jedna od najstarijih tema o kojima se vode rasprave, toliko stara da se za nju slobodno može reći da je postojala i da postoji u svim društvima i u svim periodima njihovog istorijskog razvoja. U Srbiji korupcija je jedan od gorućih problema društva, a ima je svuda - u bolnici, policiji, lokalnoj samoupravi, ali i u školi. Ranija istraživanja pokazala su da je 180 evra prosečan mito koji daju građani Srbije, a za svoje usluge korumpirani službenici traže sume - od minimum 1.000 dinara zbog saobraćajnog prekršaja, do 7.000 evra za lečenje karcinoma ili zaposlenja u školskoj ustanovi. Pre samo mesec dana u Nišu uhapšeni su i lekar i dva pacijenta koji su dali novac da ubrzaju operaciju - baka i deka od po 72 godine. Zajedno sa njima pali su i doktori koji su bili osumnjičeni za trgovinu uticajem. Međutim, ništa manje zabrinjavajući nije bio slučaj pripadnika ozloglašenih crnogorskih klanova koji su podmićivali matičare i pravili lažne pasoše. Kako za „Blic“ objašnjava Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije, korupcija koja se odvija kroz međusobne ljudske odnose predstavlja tzv. zločin bez žrtava, jer uvek postoji ona zainteresovana strana koja svojim protivpravnim zahtevom podstiče službenika da postupi suprotno javnom interesu, radi ostvarenja koristi za sebe, drugog ili neku društvenu grupu. - Pored toga, korupcija se sve češće pominje kao jedna od tipičnih vrsta kriminaliteta korporacija (krivičnih dela pravnih lica), naročito karakterističnih za uslove privrednog poslovanja (na primer, u automobilskoj industriji, proizvodnji lekova i slično). Zbog toga otkrivanje i rasvetljavanje slučajeva korupcije ni u najrazvijenijim državama nije lak posao i skopčano je sa nizom teškoća - priča Stefanović. Prema njegovim rečima, korupcija je „veliko i teško zlo“, sa kojim država mora energično da se bori, kako zbog građana tako i zbog zaštite privredno-finansijskog sistema države. - Formiranjem posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije pri višim tužilaštvima država je poslala jasnu poruku da želi da se obračuna sa korupcijom. Potrebno je da tužioci koji postupaju u tim odeljenjima budu od profesionalnog integriteta i na stalnim funkcijama - naglašava on. Kako objašnjava Stefanović, formiranje udarnih grupa predstavlja jedan nov institut u našem krivičnom zakonodavstvu, koji se u uporednoj praksi pokazao kao izuzetno koristan u borbi protiv korupcije, jer u sastav udarne grupe mogu ući stručnjaci različitih profila. On dodaje i da se kriminalitet u vezi sa korupcijom procesuira godinama na sličnom nivou, bez značajnih promena u broju osuđujućih presuda, koji je ispod evropskog minimuma u kojima dominira krivično delo zloupotrebe službenog položaja, dok su krivična dela primanja i davanja mita manje zastupljena, a trgovina uticajem se izuzetno retko procesuira. - Trgovina uticajem često se opisuje kao kriminal belog okovratnika. Izvršioci mogu biti ljudi na visokim položajima, koji imaju vlast i uticaj, tajkuni, direktori, pa i novinari. Zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora, a za teže oblike i do 10 godina zatvora - objašnjava on. Kako naglašava, potrebno je dokazati da je u postupcima osumnjičenog postojao proces u kome je on koristio svoju funkciju, društveni položaj ili uticaj da bi za nagradu ili neku drugu korist posredovao u tome da se počini ili ne počini neka službena radnja. - Na primer, kada se, pod uticajem nekog moćnog tajkuna, političara ili direktora u postupku privatizacije favorizuje određeni kupac, kada se na konkursu za prijem u radni odnos daje prednost određenom kandidatu ili kada se namešta posao određenoj firmi, sve to može da bude trgovina uticajem - kaže Stefanović. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti objašnjava za „Blic“ da pravi odgovor na pitanje u kom sektoru je najzastupljenija korupcija ne postoji, jer su sudske statistike u tom pogledu nepouzdane. - To je tako jer veoma mali broj slučajeva bude prijavljen. Ono što pokazuju presude, optužnice, nije ni vrh ledenog brega. Zbog toga je u Srbiji potrebno da državni organi ohrabre ljude da prijave korupciju, a to će najbolje učiniti tako što će ispitati slučajeve koji se iznose u javnosti godinama - navodi Nenadić. Prema njegovim rečima, određena saznanja javnosti pružaju istraživanja javnog mnjenja. - Jedan od njih je globalni barometar korupcije čiji su poslednji rezultati objavljeni 2016. godine. Tamo stoji da su se ispitani građani najviše susretali sa korupcijom u sektoru saobraćajne policije. To ne znači da je korupcija tu najopširnija već većina građana nema nikakve mogućnosti da učestvuje u korupciji koja se tiče velikih javnih nabavki - zaključuje Nenadić.

Antrfile:

Prerušeni inspektori otkrivaju prevare

Kako objašnjava Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca, klasičnim koruptivnim krivičnim delima smatraju se primanje i davanje mita, zloupotreba službenog položaja, tgovina uticajem.
- Za otkrivanje i dokazivanje koruptivnih krivičnih dela neophodno je primenjivati specijalne istražne tehnike, kao što su prikriveni islednik (gde obučeni inspektori pod drugim identitetom stiču poverenje osumnjičenih tako pribavljaju dokaze), simulovani pravni poslovi, tajni nadzor komunikacije, tajno praćenje i snimanje... što zahteva kontinuirane posebne obuke i specijalizaciju svih državnih organa - naglašava on.
Autor: BOJANA BOGOSAV
Arhiva vesti