O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
NA OPERACIJU I PREGLED ČEKA 70.395 LJUDI U SRBIJI
22. Januar 2019. godine
Danas
Kakvo je stanje srpskog zdravstva posle četiri godine štednje i reformi l Danas je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobio podatke Instituta Batut o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji, koje ćemo u narednim danima objavljivati l Na pregled specijaliste u domovima zdravlja u proseku se čeka nedelju dana, a u bolnicama 9,5 dana naŠa priČa Beograd - U zdravstvenim ustanovama u Srbiji se tokom 2017. najduže čekalo na ugradnju implantata u ortopediji, veštačkih kukova i kolena - u proseku 387 dana, dok se na prvi pregled kod specijaliste u domovima zdravlja čeka u proseku 7,5 dana, pokazuju podaci o kvalitetu zdravstvene zaštite koje je Danasu dostavio Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Ovo su, kako nam je rečeno u Batutu, jedine procedure na listama čekanja na koje se te godine prosečno čekalo duže od godinu dana. - Na operacije katarakte i ugradnje veštačkog sočiva se u proseku čekalo devet i po meseci, odnosno 285 dana. Na kardiohirurške operacije se čekalo prosečno šest meseci, odnosno 184 dana. Pregledi magnetnom rezonancom, operacije u oblasti vaskularne hirurgije, koronarografije, intervencije nehirurške revaskularizacije srca i ugradnju pejsmejkera se čekalo od mesec i po dana do tri meseca, odnosno od 49 do 98 dana - navode u ovom institutu. Najkraće liste čekanja su na pregled snimanja kompjuterizovanom tomografijom i to 35 dana. U Srbiji od 2011. postoji Pravilnik koji se bavi praćenjem kvaliteta zdravstvene zaštite u našoj zemlji, i upravo na osnovu pokazatelja koji su njime obuhvaćeni Danas je uputio niz pitanja Institutu Batut i Ministarstvu zdravlja. Deo njih odnosio se upravo na liste čekanja na preglede i operacije, koje se i na listi prigovora pacijenata, što zvaničnoj tako i nezvaničnoj, nalaze među najčešćim. Na pitanje kolika je prosečna dužina čekanja na prvi zakazani pregled kod specijaliste, u Batutu kažu da se na prvi pregled u specijalističko- konsultativnim službama u primarnoj zaštiti, odnosno domovima zdravlja prosečno čeka 7,5 dana, od 4,4 dana u pneumoftiziologiji do 10,7 dana u oftalmologiji. U sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti prosek je 9,5 dana, od 6,5 dana na ginekologiji i akušerstvu do 13,6 dana na pedijatriji. Pokazatelji kvaliteta zaštite praćeni su, napominju u ovom institutu, u zdravstvenim ustanovama primarne zaštite poput interne medicine, pneumoftiziologije, oftalmologije, ORL i psihijatrije. Što se tiče stacionarnih zdravstvenih ustanova kvalitet je meren u hirurgiji, internoj medicini, pedijatriji, ginekologiji, akušerstvu i psihijatriji. Što se tiče procenta urađenih intervencija za pacijente koji su na listama čekanja, on, napominju, varira u zavisnosti od vrste procedure. Više od 90 odsto kardiohirurških i operacija vaskularne hirurgije radi se kod pacijenata koji su na listama čekanja, dok je procenat operisanih sa lista u slučaju operacije katarakte ili ortopedske operacije veći od 80 odsto. U Batutu su nam između ostalog rekli i da je prema podacima RFZO, ukupan broj osoba na listama čekanja na dan 31. decembra 2018. bio 70.395. S obzirom na to da u domovima zdravlja postoji problem zakazivanja pregleda kod specijaliste, jedno od pitanja odnosilo se i na to koliko je dana u mesecu omogućeno zakazivanje pregleda. U Batutu na ovo kažu da „ukoliko se pregledi zakazuju, u većini zdravstvenih ustanova omogućeno je zakazivanje pregleda svakog radnog dana“. - Procenat zakazanih poseta u odnosu na ukupan broj poseta lekaru u specijalističko-konsultativnoj službi u primarnoj zaštiti je 63 odsto, u bolnicama 35 odsto - navode u Institutu Batut. Osim toga, u roku od 30 minuta od zakazanog termina u domovima zdravlja prima se u proseku 87 odsto, a u bolnicama 79 odsto pacijenata. U Institutu za javno zdravlje za Danas kažu da vrednosti variraju iz godine u godinu, tako da se događa da su u pojedinim periodima određeni pokazatelji unapređeni, a već sledeće godine mogu da pokažu pogoršanje i obratno. - Pokazatelji imaju varijacije po ustanovama i okruzima. Na ovo utiču brojne komponente kvaliteta, a pre svega strukturni, odnosno razlike u obezbeđenosti svih resursa, poput medicinskog osoblja, opreme, prostora, finansiranja. Karakteristično je da su gotovo svi okruzi u 2017. unapredili svoje pokazatelje kvaliteta, dok su pojedine zdravstvene ustanove u svojim službama zadržale vrednosti, kao i u 2016 - ističu u Batutu. U ovom institutu za Danas navode neke od parametara u kojima su zdravstvene usluge tokom 2017. bile bolje u odnosu na godinu ranije, poput povećanja procenta preventivnih pregleda dece, prosečne dužine bolničkog lečenja, kao i procenta registrovanih korisnika u čiji karton je ubeležena vrednost krvnog pritiska, indeks telesne mase, pušački status i preporučeni saveti za zdravo ponašanje, kao i procenat korisnika od 25 do 69 godina koji su upućeni na pregled radi ranog otkrivanja raka grlića materice. Međutim, neki pokazatelji su te godine bili slabiji nego ranije, a među njima i procenat registrovanih korisnika koji su iz bilo kog razloga posetili svog izabranog lekara, ali i obuhvat dece u 15. godini kompletnom imunizacijom. Slabiji rezultat 2017. u odnosu na 2016. zabeležen je i kada se radi o procentu preventivnih pregleda u ukupnom broju pregleda kod ginekologa, ali i stopi carskih rezova. * U sutrašnjem izdanju - o broju uputa u odnosu na ukupnu posetu, broju operacija po hirurgu, i medicinskih sestara po bolničkoj postelji, kao i najčešćim prigovorima pacijenata

Antrfile:

Autor: LJ. BUKVIĆ
Arhiva vesti