|
|
|
VLADA TRETIRA SAVET KAO STRANO TELO 21. Jul 2017. godine
DanasINTERVJU Miroslav Milićević, potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije
Od samog osnivanja, umesto razgovora o izveštajima usledila bi diskreditacija Saveta i njegovih članova. Nije mi jasno zašto se ignorišu izveštaji koji treba da pomognu Vladi u borbi protiv korupcije. Neverovatno da se predmet „Sartid“ nalazi u statusu predistražnih radnji duže od 13 godina
Beograd - Da bi učinak Saveta za borbu protiv korupcije bio optimalan, neophodna je saradnja sa Vladom. Od njegovog osnivanja, nažalost, saradnja nikada nije postignuta. Uvek smo bili tretirani kao strano telo, kaže za Danas potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević. Iako već godinama rade u krnjem sastavu, izveštaje redovno dostavljaju Vladi, ali svi do jednog završavaju u fiokama. Mnogi predmeti koje je pokrenula pokojna Verica Barać, nekadašnja predsednica Saveta, po svoj prilici će zastariti.
l Članovi Saveta za borbu protiv korupcije su iz Službenog glasnika saznali da je Vlada imenovala dva nova člana Saveta. Kako komentarišete ovaj potez Vlade? Ko su ti kandidati?
- Tačno je da smo iz Službenog glasnika saznali da je Vlada imenovala dva nova člana. Da bi se sagledale posledice takvog poteza neophodno je razumeti kako Savet funkcioniše od svog osnivanja. Krajem 2001. godine, posle sankcija i bombardovanja, u ambijentu rasprostranjene korupcije i kriminala i predstojeće intenzivne privatizacije, Vlada je bila primorana da oformi neko telo za borbu protiv korupcije. Tako je nastao Savet. Odluka o njegovom formiranju sadržala je i neodrživu nelogičnost: „Članovi Saveta imenuju se iz redova članova Vlade i funkcionera koji rukovode posebnim organizacijama...“ Iz ove odredbe bi proisteklo da Vlada sama sebe savetuje po pitanjima korupcije, što, složićete se, nije realno. Savet je skrenuo pažnju Vladi da ovakva odredba ne omogućava njegovo nezavisno funkcionisanje, i Vlada se saglasila da članovi Saveta budu isključivo afirmisani stručnjaci koji nisu članovi partija, koji nemaju nikakvu političku agendu i koji nemaju političkih afilijacija. Da bi se sačuvala nezavisnost ovog tela, Vlada se saglasila sa našim poslovnikom da članove predlaže isključivo Savet, a Vlada imenuje.
Naša uloga nije da podržavamo ili rušimo političke opcije, već da savetujemo Vladu, naročito po pitanjima sistemske korupcije, i da ukazujemo na potencijalno koruptivne radnje nezavisno ko ih vrši, na kom se položaju nalazi, kojoj političkoj opciji pripada i koliki uticaj ima u društvu. Proteklih godina kroz Savet je prošlo mnogo afirmisanih stručnjaka sa integritetom koji su dali svoj doprinos borbi protiv korupcije. Nikada se nije dogodilo da Vlada imenuje članove Saveta mimo naših predloga, niti da ih razrešava. Nažalost, od svog osnivanja bili smo u zategnutim odnosima sa svim dosadašnjim Vladama, što govori u prilog naše nezavisnosti od izvršne vlasti. U ovom kontekstu treba sagledati imenovanje novih članova Saveta. Predloženi kandidati su penzionisani profesor Vladan Jončić i Edvard Jerin, penzionisani zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu.
l U kojoj meri Savet uopšte može da obavlja svoj posao, ako je već godinama u krnjem sastavu? - Savet ima više različitih aktivnosti i svake godine donosi plan rada i podnosi izveštaj o radu. Najznačajnija delatnost je dostavljanje izveštaja Vladi. Od osnivanja do 2012. godine, kada nas je tragično napustila predsednica Saveta Verica Barać, Savet je dostavio 24 izveštaja Vladi. Verica Barać je nadljudskim naporima uspela da etablira Savet kao nezavisno, uspešno telo u borbi protiv korupcije. I pored njenih izuzetnih napora i nastupa u medijima, ni vlade ni institucije nisu reagovale na te izveštaje. Savet je podnosio i krivične prijave. Izgleda da je bilo neophodno da se rešavanje tih „24 slučaja“ inicira sa strane. Ni do danas svi predmeti nisu rešeni i preti im zastara. Prosto je neverovatno da se, na primer, predmet „Sartid“ nalazi u statusu predistražnih radnji duže od 13 godina. Od 2012. godine do danas, izradili smo 28 novih izveštaja. O medijima, pravosuđu, neustavnosti smanjenja penzija, konverziji zemljišta, stečajnom zakonodavstvu, nezakonitom sprovođenju privatizacije... Savet je dva puta preko inicijative Ustavnom sudu zaustavio konverziju zemljišta. Kao što vidite, radili smo punom parom i obavljali svoj zadatak. Nažalost, stavovi iz izveštaja o vlasničkoj strukturi medija i plasmanu javnih para u medije, pokazali su se kao tačni i uređivački koncepti medija su promenjeni. Članovima Saveta je pristup medijima ograničen. U njima nismo prisutni. O našem radu se možete se informisati preko našeg sajta. Posle dostavljanja izveštaja Vladi, Savet ne može da utiče na postupanje po izveštaju, pa se uspešnost našeg rada ne može procenjivati brojem podignutih optužnica. Zna se ko je za to odgovoran.
l Savet je još pre četiri godine dostavio Vladi predlog za izbor novih članova, ali do sada ni jedan od predloženih kandidata nije izabran. Zašto je to tako? - Tačno. Savet je, shodno Poslovniku o radu, Vladi dostavio nekoliko imena uglednih i poznatih stručnjaka za koje veruje da mogu doprineti našem radu. Uvažavamo pravo Vlade da odbije da imenuje neku predloženu ličnost. To nije preveliki problem, jer u Srbiji ima mnogo stručnjaka sa integritetom koje Savet može da predloži. Ono što je teško razumeti jeste zašto nam Vlada uopšte ne odgovara, i pored nekoliko obraćanja. Kako su članovi Saveta sa svakim predloženim kandidatom obavili razgovor pre upućivanja predloga, ovakvim odnosom vređa se dostojanstvo predloženih kandidata i predlagači dovode u krajnje neprijatan položaj. Zašto je tako treba pitati Vladu.
l Da li se iz svega može zaključiti da Vlada opstruira rad Saveta? - Iz prethodno navedenoga može se zaključiti da Savet u potpunosti obavlja svoju ulogu i ispunjava plan rada. Da bi naš učinak bio optimalan, neophodna je saradnja sa Vladom. Od osnivanja Saveta, nažalost, saradnja nikada nije postignuta. Uvek smo bili tretirani kao strano telo. Niko ne voli da se prepozna u našim izveštajima. Savet, kao telo Vlade RS, uvek je tražio saradnju i razgovor sa Vladom. Očekivali smo da će se o izveštajima razgovarati i da ćemo dobiti povratnu informaciju iz Vlade. Važno je napomenuti da izveštaje prvo dostavljamo Vladi i čekamo 7-10 dana na poziv za razgovor o izveštaju. Nažalost, ti pozivi se ne ostvaruju, i shodno Poslovniku, posle isteka tog perioda, predstavljamo ih javnosti. Od samog osnivanja, umesto razgovora o izveštajima usledila bi diskreditacija Saveta i njegovih članova. Nije mi jasno zašto se ignorišu izveštaji koji treba da pomognu Vladi u borbi protiv korupcije? Mi mislimo da je bolja opcija da se o njima razgovara i preduzimaju radnje. Budžet Saveta omogućava nam nesmetani rad. Ne radimo plaćene projekte i ne primamo finansijske donacije jer želimo da sačuvamo svoju nezavisnost. Na mene lično nikada nije vršen bilo kakav pritisak. Nažalost, na pozive Saveta za sastanak se ne odgovara.
Antrfile:
Kolektiva ostavka
l Ima li istine u spekulacijama da sadašnji članovi Saveta nameravaju da podnesu kolektivne ostavke?
- Članovi Saveta će, kao i uvek, o svojim potezima blagovremeno obavestiti javnost.
Rad
l Kako će rad Saveta u buduće izgledati?
- Ne znam. Šta će se događati sa Savetom ne zavisi samo od naših članova. Vreme će otkriti namere svih aktera.
Autor: KATARINA ŽIVANOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
