O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
RAMPA ZA PREPISIVANJE NA MALOJ MATURI
10. Jun 2018. godine
Politika
RAZGOVOR NEDELjE: MLADEN ŠARČEVIĆ, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja DraGana Jokić Stamenković Uskorijoj istoriji nije bilo ministarstva koje je usvojilo devet zakona u jednoj školskoj godini i pokrenulo reforme za izmenu obrazovanja, od vrtića do 0 fakulteta, kao & što je to učinio’ lo Ministarstvo g prosvete, nauke e i tehnološkog razvoja. Kako reforme seku stari obrazovni sistem, tako pristižu i kritike. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević nestrpljivima poručuje da stanu u red jer, kako kaže u razgovoru za „Politiku”, ako je nešto propadalo 30 godina, nema onog koji će da ga „digne” za dve. Ali očekuje dobre rezultate 2021, kada učenici izađu na PISA testiranje. Sebe naziva prosvećenim apsolutistom i podseća da je samoupravljanje ukinuto i da ne mo-' gu baš svi da se pitaju. S ministrom Šarčevićem razgovaramo u trenutku kada su prijemni ispiti za upis u umetničke i specijalizovane srednje škole okončani i svršeni osmaci se uveliko spremaju za završni ispit. I prvo ga pitamo do kada će se testovi za malu maturu dopremati pod oružanom pratnjom i da li je to svetska praksa. RAZGOVOR NEDELjE: MLADEN ŠARČEVIĆ , ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Rampa za prepisivanje na maturi Sa prve strane - Nije to praksa u svetu, nego su ukorenjene loše navike u Srbiji uputile vlast da bude stroža nego što treba. U svetu niko ne iznosi testove u gornjem i donjem vešu, ne prodaje ih na ulici za 10-20 evra, niti tamo pomažu deci da prepisuju. Njima nije bitna samo diploma, bez obzira ne znanje. Sve to imate kod nas i to sam nasledio, kao i loše koncipiranu malu maturu. Treba dovoljno novca da se ceo sistem redizajnira, što smo učinili s velikom maturom, a sada je na redu mala. Povećali smo broj poena koje đaci mogu osvojiti na testovima i uvešćemo strožu kontrolu. Ja ću u deset odsto škola ove godine tražiti da, umesto nastavnika, direktor i njegov tim nadziru malu maturu i direktno odgovaraju za regularnost - najavljuje u razgovoru za „Politiku” ministar Šarčević. Šta ste preduzeli da se spreči prepisivanje? žAngažovaću sve moje pomoćnike i načelnike, sve što imam na raspolaganju da to sprečim, da odu tamo gde je bilo prepisivanja, u Pčinjski okrug, Novi Pazar. Rodoljub Šabić štiti privatnost učenika, nemam pgga da mu zamerim. Pregovaramo da prostorije za polaganje pokrijemo kamerama koje će snimati iz ptičje perspektive. Jednostavno ne verujemo profesorima, njihova vaspitna uloga ne bi smela da podrazumeva da varaju, lažu i kradu. Nije rešenje u inspekciji i policiji, trebalo bi mi 5.000 inspektora da istrebim u Srbiji sve nevolje koje su se decenijama odomaćile. Doneli smo ,jake” zakone koji daju ovlašćenja državi da smeni one školske igrače koji krše propise. Za godinu dana napravićemo centar za ispite koji će na dve godine organizovati nacionalna testiranja đaka pred malu i veliku maturu. Kroz celo školovanje imaćemo karijerno vođenje učenika, a ocena nastavnika biće neka vrsta prognoze koja se mora ostvariti na završnom ispitu. Isto ćemo uraditi i s velikom maturom. Nastavniku će zavisiti plata od ostvarenja te prognoze. Dovoljan broj učenika položio jć prijemni ispit za formiranje 65 gimnazijskih IT odeljenja. Da li su sve škole spremne za njih? Dogovor s kabinetom premijerke i Vladinim IT savetom je da pokušamo da sve učenike koji su položili prijemni upišemo u informatička odeljenja. U gradovima gde za njih nema neophodnih 20 đaka biće odeljenja s manje učenika, a tamo gde ih je više od te kvote položilo prijemni povećaćemo broj odeljenja. Za godinu dana organizovali smo obuke i nastavnika i đaka i dobili rezultate. Ne postoji zemlja koja je, kao mi, uvela programiranje u peti razred osnovne škole. Zbog toga smo bili hit na ministarskoj konferenciji u Parizu, naročito kako smo to učinili s malim budžetom uz jako protivljenje Nacionalnog prosvetnog saveta. Uslov za dobijanje 27,4 miliona evra od Evropske komisije bio je da donesemo neophodne zakone, a veći deo tog novca ide za obuke nastavnika potrebne za promenu načina učenja u školama što je urađeno u prvom i petom razredu osmoletke i gimnazijama. Obučeni su direktori škola i više od 80 odsto nastavnika, a sada kreću i obučavanja za IT odeljenja. . Jednaodnovinausrednjimškolama jeste i dualno obrazovanje. Da li su poslodavci zainteresovani da učestvuju u tom obrazovnom konceptu i da li će učenici biti plaćeni za praksu? Učenici su plaćeni prema zakonskim normama. Mi smo pri uvođenju dualnog obrazovanja doneli zakon, nismo improvizovali kao neke zemlje koje sada od nas prepisuju te norme. Sve evropske zemlje imaju dualno obrazovanje, odnosno one kojima je razvoj privrede bitan. Prošle godine podržalo nas je 1.500, a ove 3.800 kompanija. Postoji potreba da dualno obrazovanje uvedemo i na fakultete i visoke strukovne škole. Bankari traže da studenti deo gradiva uče u bankama. Sada je 23 odsto učenika srednjih stručnih škola u dualnom modelu. Bilo je 19 takvih profila, a ove godine dodajemo još 11 i oni se najpre razgrabe pri upisu u srednje škole. Posle 12 godina usvojili smo Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija koji je izjednačio formalno i neformalno obrazovanje. Imamo manjak kadrova za rad u prosveti, to pokušavamo da rešimo novim programima jer matematičari i informatičari za ove pare ne žele da rade u prosveti i na fakultetima. Kada će prosvetnim radnicima biti povećane plate? Zastupam interes svojih kolega i borim se da im svako povećanje plate bude vidljivije. Moramo za njih imati više para jer mnoge države koje hoće da unaprede obrazovanje ozbiljno plaćaju svoje nastavnike. Do sada smo imali po jedno uvećanje godišnje jer smo zatekli veliki minus u kasi, a od naredne godine nastavnici mogu očekivati i dva povećanja plate godišnje. To nije moja rečenica, nego predsednika i premijerke. Od 1. januara uvodimo obračun zarade prema platnim razredima, nggo znači nagrađivanje nastavnika prema znanju koje steknu njihovi učenici. Šta očekujete od reforme gimnazija? Mi radimo strašno brzo i sve novine su spremne da budu sprovedene od septembra. Obuke za izborne programe će biti krajem avgusta, a one za rad prema novom planu rada u prvom razredu su u toku. Samo u prosveti imamo ograničenje da sve mora da bude gotovo 1. septembra. Ako nije tako, možemo da skočimo kao Ivana Španović, džaba nam je. Očekujemo da ispunimo strategiju da 40 odsto srednjoškolaca bira gimnaziju i da ona u Srbiji bude osnovna škola s koje se ide na studije i da đacima nudi izborne predmete, uz one klasične. Bilo je pokušaja opstrukcije reforme, našlo se njih četvoro-petoro koji nas kritikuju, a godinu dana su imali pravo da kažu šta hoće i šta misle, čak je objavljena i knjiga o ovoj reformi. Izbornost će gimnaziju učiniti atraktivnom školom jer će đaci birati programe koji će ih usmeravati ka budućem fakultetu. Da li postoji monopol izdavača na tržištu udžbenika? Postoje druge institucije, agencije i komisije za ispitivanje konkurentnosti, kao i Ministarstvo trgovine, koji ispituju da li je neko monopolista. Nije naše da se time bavimo. Ovo pitanje je dobro rešio prethodni zakon iz 2015. koji je ukinuo monopol Zavoda zaudžbenike, ali je bilo loše što nije bilo standarda za digitalne udžbenike i što je uveo cenzus da izdavača mora birati pet odsto škola ako će da ostane na tržištu. To smo sada ukinuli, spasili male izdavače i uveli ravnopravnost jer u katalogu udžbenika ima 20 srednjih, malih i velikih izdavača. Ne možemo da ograničimo cenu kompleta jer ne možemo da dirigujemo uslove na slobodnom tržištu. Tolika se fama diže oko udžbenika, ne znam zašto sada kada deca imaju internet i dopunske literature koliko hoće. Nabavka kompleta putem đačke zadruge će pojeftiniti cenu kompleta za roditelje 15 odsto. Udžbenike će odsad birati roditelji i roditeljski saveti jer više neće delovati samo formalno. Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO), na sednici pre nedelju dana, najavio je da će vam proslediti kopije 103 sporne doktorske diplome na ponovno razmatranje i tražiti da se o njima izjasnite. Da li ste dobili zahtev i kako ćete postupiti? Te diplome su zaostatak tela koje je napravilo dosta lomljave i otišlo u istoriju. Bivši saziv NSVO-a je imao svoje telo, Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), koje je u dva navrata akreditovalo fakultete kojima sada osporavaju pomenute doktorske diplome, nisam ja to činio. KAPK nije, a trebalo je da podnosi izveštaj Ministarstvu prosvete i Evropskoj komisiji za akreditacije i proveru kvaliteta, koja priznaje diplome na internacionalnom nivou. Ceo postupak nije bio zakonski određen i istu grešku pravio je izvestan broj državnih fakulTeta, tako da bismo mogli da pričamo o 1.500, a ne 103 diplome. Ako bi svi ti ljudi tužili državu, platili bismo debele kazne. Biće posledica ako se ne uozbiljimo jer je naredne dve godine, zbog KAPK-a, status srpskih univerziteta u Evropskoj komisiji „na popravnom”, zvanično smo „član pod revizijom”. Zameraju nam i što nemamo eksterno vrednovanje fakulteta. Zato i spremamo nove setove zakona. Ako nam NSVO prosledi na ispitivanje 103 diplome, jer jedino ministarstvo može da ih proverava, mi ćemo ih prema proceduri poslati inspekciji koja već zna da smo mi tu priču zaključili i rekli da su pomenute doktorske diplome validne. Kada će biti napravljena nova mreža škola? Ona je već napravljena. U sadašnjoj fazi za osnovne škole lokalne samouprave daju svoje mišljenje o njoj, a za srednje škole država se pita. Već narednih dana, čekamo rasplet te priče. Imali smo lenjih lokalnih samouprava, ali imam ja alata da ih požurim, kod mene je kasa. fl.

Antrfile:

Rusi zainteresovani za izgradnju kampusa za strane studente

Dokle se stiglo s idejom o izgradnji kampusa za strane studente u Sremskim Karlovcima i koje su ostale mere za popularizaciju srpskih univerziteta u inostranstvu?
Dogovor napravljen u predsedništvu, uz saglasnost Srpske pravoslavne crkve i premijerke, jeste da to bude projekat na nacionalnom nivou. Pravim tim koji će osmisliti veliki projekat i baviti se izgradnjom kampusa. Što se tiče investitora, Rusi su zainteresovani, u pregovorima smo s Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinezima. Kada je reč o katalogu „Studiraj u Srbiji”, on nudi 24 programa fakultetske nastave na engleskom. Da pojasnim, to nije sedmi državni univerzitet, već kompilacija programa koje nudimo strancima.
Autor: DRAGANA JOKIĆ STAMENKOVIĆ
Arhiva vesti